Izvor: Blic, 17.Apr.2013, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali Stefan (7) živi sa bakinim bubregom
Stefan Alavanja (7) već četiri i po godine živi sa bakinim bubregom koji mu je presađen. Da je čekao na kadaveričnu transplantaciju, možda ni do danas ne bi dobio bubreg jer porodice pacijenta koji su doživeli moždanu smrt sve češće odlučuju da organi njihovih bližnjih nikome ne produže život.
To se upravo dešava i u Kliničkom centru Srbije, gde je od početka godine čak 13 porodica odbilo doniranje organa. A moglo je biti spaseno najmanje 26 života.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Odbijanje porodica da pristanu na doniranje jedan je od razloga zašto je ove godine urađeno samo 14 transplantacija bubrega i dve jetre. I dok se razvijenim zemljama transplantacija sve više oslanja na donirane organe, Srbija je po broju donora i transplantacija na dnu lestvice u Evropi.
Dr Čedomir Topuzović, urolog iz Klinike za urologiju, kaže za “Blic” da su ekipe za transplantaciju 13 puta pozivane i bile u pripravnosti, ali da se ništa nije dogodilo.
- Od početka godine uradili smo samo dve kadaverične transplantacije, dok je samo jedna porodica pristala na doniranje organa - objašnjava dr Topuzović.
Priča porodice Alavanje, čije je sedmogodišnji sin Stefan morao hitno na transplantaciju bubrega, oslikava situaciju u našoj zemlji. S obzirom na to da nisu želeli da im dete godinama čeka novi organ i detinjstvo provodi u bolnici na dijalizi, rešili su da neko iz porodice da malom Stefanu organ.
- Imali smo sreće da Stefanova baka može da mu da bubreg, da je kompatibilna i da je u tom trenutku bila potpuno zdrava. Stefan je tada imao dve i po godine, i bubreg njegove bake bio mu je veliki. Ipak, transplantacija je urađena, a to sad izgleda kao kila na stomaku. Nema trbušne mišiće, već mu samo koža drži bubreg. Stefana očekuje intervencija zatvaranja tog dela, ali i još jedna transplantacija - priča Jelena Alavanja, Stefanova majka.
Stručnjaci koji su svakodnevno uključeni u program transplantacije kažu da sistem transplantacije mora da bude usklađen i multidisciplinarni rad, u kome su zdravstveni radnici važna karika, ali su građani najvažniji.
- Neophodno je da i država i struka, ali i građani, shvate da broj transplantacija pokazuje koliko je jedno društvo razvijeno i solidarno, ali i kakav nam je zdravstveni sistem. Treba da budemo posrednici u jednom dobrom humanom činu, gde jedan deo naših građana koji je, nažalost, doživeo tragediju omogućava dalje lečenje ljudi kojima je takva vrsta lečenja potrebna. Ako svi očekujemo najkvalitetniju uslugu koja je moguća od zdravstvenog sistema, onda svakako imamo i neku svoju građansku dužnost da u tom lečenju participiramo - ističe dr Danica Mihailović, direktorka Uprave za biomedicinu.
Najčitanije SADA:
