Izvor: Politika, 06.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maleni dom pod strehom
Sa prvim danima proleća u naše krajeve stižu i laste. Vraćaju se sa zimovanja, leteći iznad planinskih grebena i širokih ravnica. Među nekoliko vrsta ovih ptica koje leto provode u našoj zemlji jeste i seoska lasta. Rođake ove ptičice crnog perja metalnoplavog odsjaja i beličastog stomaka rasute su širom planete. Ima ih svuda, osim u Australiji i na Antarktiku. Zimu provode na južnoj a leto na severnoj Zemljinoj polulopti, prelećući prilikom seobe i do deset hiljada kilometara. Odmaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se sedeći na granama i telefonskim žicama, koje su ponekad "okićene" stotinama raspevanih ptičica.
Seoske laste žive u paru, ali svakog proleća traže novog partnera, mada ponekad ostaju verne onome koga su izabrale u prethodnoj sezoni parenja. Udvarajući se, mužjaci pevaju i šire rep. Na ceni su posebno laste dugog i simetričnog repa, što je znak zdravlja i dobre uhranjenosti. Ptice koje ne nađu partnera - najčešće mužjaci, obično se pridružuju nekom od parova kao pomoćnici.
Laste zajedno traže najzgodnije mesto na kojem će napraviti poluloptasto gnezdo. Danima vredno donose pune kljunove loptica od blata i ređaju ih kao što se ređaju cigle pri zidanju, učvršćujući građevinu slamkama. Da bi se ptice uselile u svoj dom pod strehom napravljen od blata, postavljen travom, perjem i životinjskom dlakom, potrebno je bar nedelju dana mukotrpnog rada od jutra do mraka.
Na zaklonjenim izbočinama stena, u pećinama, ispod starih mostova, u drvenim ambarima ponekad može biti i desetak lastavičjih gnezda. Međutim, seoske lastavice ne vole mnogo blizinu svojih rođaka. Agresivno brane svoju kuću i "okućnicu" oko nje, ne veću od osam kvadratnih metara, naročito u vreme dok odgajaju mlade.
Ove hitrokrile ptičice hrane se insektima: skakavcima, cvrčcima, vilinim konjicima, moljcima, muvama. Snalažljive, često prate ratare za vreme poljskih radova i love insekte koje je uznemirio prolazak traktora ili zaprežnih kola. Stalno u žurbi, većinu plena hvataju u letu. Kad ožedne, najčešće samo prelete preko vodene površine i zahvate malo vode u kljun. Retko sleću da bi jele ili pile.
Pare se od maja do avgusta i obično izvedu dva legla ptića godišnje. Na jajima leže oba roditelja, ali u toku dvonedeljne inkubacije ženka provodi više vremena u gnezdu, dok je mužjak zadužen za donošenje hrane. Goli i bespomoćni mladunci donose roditeljima još više posla, pošto jedu i do 400 puta dnevno. Već posle tri nedelje prvi put poleću, ali će ih roditelji hraniti još neko vreme, u letu im puneći gladne kljunove lopticama hrane. Sa drugom generacijom već je lakše, pošto mladi iz prvog legla pomažu roditeljima u brizi oko ptića.
D. D.
[objavljeno: 06.04.2007.]
.jpg)
