Izvor: Politika, 07.Okt.2011, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male radnje su nezamenjive
Tvorac „Muzičke slagalice” i „Mozgalice” kaže da su male prodavnice neophodne za redovno dopunjavanje porodičnih špajzeva i tu ih ne mogu zameniti hipermarketi
Da li čitate deklaracije na proizvodima?
Naravno da pročitam – treba znati sve o proizvodu koji kupuješ. Postoje brendovi koje ređe proveravam jer znam koji je kvalitet. Za svaki novi proizvod se i raspitam kod prijatelja, u porodici.
Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je...
Brzina, kvalitetna ponuda, ljubaznost, tačna obaveštenja, dobre sugestije, dobar meni, asortiman ili katalog mogućih usluga, iznenađenja u obliku akcija, novih proizvoda i usluga, ali i izgled prostora, atmosfera, osvetljenje, jasno i logično izloženi proizvodi.
Uvozna ili domaća roba?
I jedna i druga, ali kvalitetna. Potrebna je konkurencija i ona će uticati i na kvalitet i na cene. Mislim da su akcije tipa „kupuj domaće” u našim uslovima nerealne i zbog kvaliteta i zbog cena i zbog asortimana proizvoda. Ako bismo to slepo primenili ne bismo imali nijedan mobilni telefon, kompjuter, televizor, automobil. A i način formiranja naših cena je često na štetu patriota.
Da li kupujete na sniženjima?
Da, da... najviše razne potrepštine za kuću, ali i odeću i obuću za sebe.
Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?
Pa u suštini nema jer se stalno igramo sa cenama. Ja pripadam onoj generaciji koja je putovala u inostranstvo radi „Sommer Schluss Verkauf-a” u Beču ili Minhenu, perioda „Season Low Price” u Londonu ili „Saldi estivi” u Trstu ili Rimu. To je tamo akcija svih prodavnica. Pamtim sa putovanja i rasprodaje u Njujorku, Vašingtonu, Parizu , Los Anđelesu... To je bio pravi raj ne za kupoholičare, već za sve koji su po niskim cenama mogli da kupe sve što im treba. Kod nas je sve ovo na nivou istočnih bazara i što se cena tiče i ponuđene robe i kvaliteta.
Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?
Za prvi kontakt je izuzetno važno, ali posle je kvalitet i da li nešto odgovara mom ukusu. Ja sam malo težak kao potrošač jer pratim neki svoj stil i kada je u pitanju hrana, odevanje, oprema kuće... Pošto volim da cunjam po raznim malim radnjama često otkrijem nešto novo i jako dobro i onda mi je krivo što se ljudi ne potrude da svoj proizvod dobro upakuju i jave nam da on postoji.
Da li češće koristite kartice ili gotov novac?
I jedno i drugo i čekove ... kartice koristim već preko 40 godina i zagovornik sam takvog oblika plaćanja. Ja sam penzioner i stvarno ne mogu da razumem besmislene redove u poštama za podizanje penzija 10. i 25. u mesecu kada svako može da otvori račun, dobije karticu i da je najjednostavnije koristi. To je verovatno to neko naše nepoverenje prema novim stvarima. Ali prošlo je toliko godina kako ,,plastika” funkcioniše kod nas. Sećam se kada su se pojavili čekovi, pa u jednoj kafani je bio natpis „Čeci ne primamo jok!” Posle su „čeci” bili najbolje oružje za preživljavanje.
Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?
I jedno i drugo i svako ima svoju ulogu. Mi smo „ubili” male radnje, a hipermarketi ne mogu da ih zamene jer njihova uloga je drugačija. Hipermarket za velike nedeljne ili mesečne nabavke, ali male prodavnice za redovno dopunjavanje porodičnih špajzeva. Sećam se divnih ,,kolonijalnih” radnji oko Cvetnog trga gde sam odrastao. Pijace su za mene ostale i dalje nezamenljiv i najbolji način snabdevanja svežim povrćem, voćem, mesom, ribom... Volim atmosferu pijace, način kupovanja, cenjkanje, pozive „ma probaj sir ili kajmak i kod mene” ili „vidi kakve sam svinjarije doneo”.
Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?
Više nisu nego što jesu.
Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?
Nedeljna nabavka „samiška” plus pijaca i ako šta treba još nekog dana...
Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?
Po onoj engleskoj maksimi „Nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari” za mene se kvalitet definiše i „na oko i na kilo”. Zdrava hrana dobrog ukusa, sveža... ostali proizvodi od dobrog materijala i naravno lepog dizajna, ovo poslednje je pitanje ukusa. Priznajem da sam oko dizajna odeće, pokućstva, aparata i nameštaja malo konzervativan. To je pitanje navike, ali sam spreman da platim i malo više ukoliko nađem kvalitetan proizvod.
Dobre cipele su…
Kožne, udobne, klasičnog dizajna. Nosim i espadrile od platna i sa đonom od kanapa.
Šta se obično može naći u Vašem frižideru?
Mnogo sitnica od kojih mogu da napravim takozvani „obrok od ništa” ali da svi jedu sa zadovoljstvom. Sir, kiselo mleko, kajmak, jabuke ili breskve, neki „buđavi” sirevi, neki suhomesnati proizvodi kao i ćase sa „ostacima” nekog ručka ili večere od kojih ću napraviti carski doručak. Ima jogurta ili nekog sličnog napitka, pašteta od ribe koju sami napravimo, sok od pomorandže ili grejpa, gazirana kisela voda, flaša belog vina ili ružice. Nađe se i neko meso mada ga je bolje potražiti u zamrzivaču. U frižideru ćete naći jednu flašu dobre travarice, za čašicu pre večere. Pošto volim „svinjarije” nađe se i nešto od džigernjače, švargle, čvaraka...
Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?
Pa imam često takav osećaj posebno kada kupujem šećer, ulje, hleb...
Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?
Ima, ali se ne primenjuje. Ja volim kada me ubeđuju da je „kupac uvek u pravu” ali to retko doživim.
Ko štiti prava potrošača u Srbiji?
Postoje neke institucije koje se brinu o potrošačima ali kada ih čujem kako objašnjavaju naša prava i način njihovog ostvarivanja skoro mi dođe da ih zamolim da nas ne štite.
objavljeno: 06.10.2011.
