Izvor: Politika, 23.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala proizvodnja i berzanske manipulacije
Naftni samit u Saudijskoj Arabiji razočarao berze, produbio jaz među članicama OPEK-a i nagovestio dalji, nepredvidivi kurs cene barela
„Odgovor Irana na pretnje Izraela biće razoran. Tel Aviv nema čime da zastraši Teheran. Izrael razdiru unutrašnje krize, pa maše praznim pretnjama. Iran se ne obazire, i non-stop radi na usavršavanju domaćeg nuklearnog programa”. Ovim rečima, portparol iranskog Ministarstva inostranih poslova Mohamad Ali Hoseini juče je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poništio ionako skromne rezultate hitno sazvanog prošlonedeljnog samita u Džedi ( Saudijska Arabija).
Izraelska vojna vežba eventualnog napada na nuklearna postrojenja Irana, prkosna replika Teherana, nova eskalacija nasilja u naftonosnoj delti Nigerije i požar na platformi u Severnom moru – za svetske berze nafte su juče imali daleko veću težinu od najave najvećeg svetskog izvoznika.Saudijska Arabija se, naime, prošlog vikenda u Džedi obavezala da će od jula skromno povećati proizvodnju za 200.000 barela dnevno ( na oko 9,7 miliona), što bi inače bio najviši nivo proizvodnje u Kraljevini, od 1981. godine .
Značaj tog obećanja Rijada o povećanju proizvodnje – inače već najavljenog u saopštenju saudijske ambasade u Londonu prošlog četvrtka, berze su odmah obezvredile, upoređivanjem sa trenutnim problemima petroindustrije na drugom kraju sveta.
Naime, bombaški udar pobunjenika na „Šelovu” atlantsku platformu „Bonga ” – inače najveću u Nigeriji, prisilio je veliku naftnu kompaniju da stavi katanac na to nalazište sa koga je do juče pumpala tačno oko 200.000 barela nafte dnevno.
Budući razvoj prilika u rovitoj, naftonosnoj delti Nigerija, i nepredvidivi sled događaja na Srednjem istoku, pogotovo između Irana i Izraela – glavni su pokretači novog zaleta cene nafte. Barel lake američke nafte sa julskim datumom isporuke dostigao je naime juče cenu od preko 137 dolara ( sa fluktuacijama od plus minus tri dolara): berzanski spekulanti već su se kladili da će nakon „razočaravajućeg samita u Džedi”, barel veoma brzo dostići cenu od 140 do 145 dolara.
I dok su SAD juče zvanično pohvalile Saudijsku Arabiju zbog održavanja vikend samita, kome su prisustvovali, britanski premijer Gordon Braun, američki državni sekretar za energetiku Semjuel Bodman i njegove kolege ministara energije iz još 35 država sveta, direktori desetak vodećih naftnih kompanija sveta, niz globalnih nevladinih organizacija i agencija u sastavu UN, OECD, EU ... zvanični Rijad od većine ostalih, uticajnih članica OPEK-a nije dobio slično priznanje.
Alžirski ministar energetike i predsednik Udruženja 13 vodećih svetskih izvoznika nafte, Šakib Kelil, juče je javno upozorio da „na svetskom tržištu crnog zlata nema nestašica, pa da zato i nema nikakvog ekonomskog opravdanja povećanje proizvodnje i izvoza”. Kelilov stav, sličan izjavama petro-zvaničnika Irana, Katara i Venecuele – uoči samita u Džedi –potvrđuju sve vidljiviji raskol unutar OPEK-a. Predstojeći redovni samit OPEK-a zakazan za početak septembra u Beču, pokazaće težinu nezadovoljstva ostalih članica Udruženja sa samoinicijativnom odlukom Saudijske Arabije da pozove „svet” u Džedu, da sastave zajednički plan borbe protiv vrtoglavog poskupljenja nafte.
U međuvremenu, Rijad je oštrom kritikom skorašnjeg masovnog upliva bogatih berzanskih spekulanata na tržište nafte u SAD, zaradio određeno priznanje među ostalim članicama OPEK-a koje odavno veruju da je sadašnja kriza „veštački isfabrikovana zbog dugoročnih interesa zatvorenih grupa moćnih investitora”. Naime, istraga potkomiteta američkog Senata već je utvrdila da berzanski spekulanti čine čak 70 odsto klijenata koji sada trguju budućim isporukama nafte na Volstritu: pre sedam godina broj spekulativnih trgovaca na Volstritu iznosio je samo 37 odsto.
Da li će i zvanična Amerika odreagovati na ove optužbe protiv nekih od najuticajnijih investitora modernog doba, biće jasnije sredinom nedelje, kada u Senatu SAD počne javno saslušanje aktera trgovine naftom na Volstritu.
U nedostatku jasnog konkretnog plana o obaranju paprene cene nafte, koji se ponegde očekivao od „neuobičajenog samita u Džedi”, kako ga karakteriše „Volstrit džornal”, svetskim berzama ostaje da tumače težinu dugoročnih obećanja Saudijske Arabije da će u sledećih nekoliko godina drastično povećati proizvodnju nafte na, do sada nezabeleženih 15 miliona barela nafte dnevno.
Na veliki pritisak dugogodišnjih strateških partnera na Zapadu, Saudijska Arabija je uoči samita u Džedi iznenada promenila mišljenje o skorim novim ulaganjima u razvoj određenih naftnih nalazišta u Kraljevini. Saudijski kralj Abdulah dugo je bio uverenja da deo potvrđenih naftnih rezervi u zemlji „treba ostaviti budućim pokolenjima da eksploatišu”. Uporno insistiranje SAD i drugih vodećih potrošača razvijenog sveta, naveli su Rijad da – uprkos rastu inflacije u Kraljevini i alarmantnim upozorenjima o pogoršanju klime u zemlji, objavi na samitu u Džedi basnoslovni plan o ulaganju 129 milijardi dolara u nova naftna nalazišta. Fazni plan Saudijske Arabije predviđa ulaganje 90 milijardi dolara u završetak postrojenja koja bi obezbedila proizvodnju 12,5 miliona barela nafte dnevno već iduće godine. U sledećoj fazi do 2018. godine Saudijska Arabija bi mogla da proizvodi oko 15 miliona barela nafte dnevno, objavio je kralj Abdulah. Posmatrači, u međuvremenu, ne skrivaju sumnju u ostvarivost najavljenog saudijskog plana.
„Na samitu u Džedi, Saudijska Arabija je stavila najveći ulog na sto: svoju reputaciju najuticajnijeg člana OPEK-a”, upozorio je londonski Fajnenšel tajms.
Skok cene nafte, odmah nakon razlaza petro-zvaničnika iz Džede, ukazuje da berze sumnjaju u taj kliše.
Tanja Vujić
-----------------------------------------------------------------
Raskol u EU zbog nafte
Unutar briselske familije vlada velika nesloga povodom rastuće globalne krize izazvane paprenom cenom nafte i hrane, ističe juče „Vol strit džornal”. Velika Britanija, nordijske zemlje i Nemačka predvode inicijativu za jačanje investicione saradnje sa vodećim izvoznicima nafte, reformu globalnih trgovinskih odnosa uz dalje podsticanje štednje energije. Francuski predsednik Nikola Sarkozi priznao je prošlog vikenda povodom rvanja sa skupom naftom da unutar EU postoji „raskol”.
Uoči preuzimanja uloge predsedavajućeg EU, Sarkozi smatra da je zadatak briselske familije da „zaštiti ” svoje stanovnike i stoga zagovara smanjivanje poreskih dažbina na naftu. „Naši partneri, posebno Nemačka, smatraju da tržište mora da vlada. Ja tako ne mislim”, izjavio je Sarkozi. Austrijski predlog da se EU ozbiljnije pozabavi mahinacijama berzanskih spekulanata koji – po raširenoj teoriji – podstiču ćudljivi skok cene barela, naišao je na oštru kritiku Andrisa Piebalgsa, komesara EU za energetsku politiku. „Nema dokaza da se na berzi manipuliše. U vreme kada barel premašuje cenu od 130 dolara, nema potrebe za određivanjem gornje granice promene kamatne stope. Ono što je stvarno potrebno jeste tržište nafte bez kartela ”, veruje Piebalgs.
T. V.
[objavljeno: 24/06/2008.]
