Izvor: Blic, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala plata, mali kredit
Skraćivanje roka otplate gotovinskih, keš kredita na dve godine i pravilo da mesečna rata ne može preći 30 odsto zarade znače da se ogromna većina građana Srbije ne može nadati keš kreditu većem od 1.500 do 2.000 evra.
Uprkos umirujućim izjavama iz bankarskih udruženja, može se očekivati bar blagi rast kamata. Odmah po donošenju novih mera NBS i bankari i građani su očekivali preorijentaciju na namenske, potrošačke kredite. Sada se čuju i zvanični glasovi da i bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trebalo postaviti dodatna ograničenja i na tu vrstu kredita...
Moguće je da će veću važnost, pitanje je na koji način, dobiti već pomalo zaboravljeni čekovi građana, a trenutno su na uobičajeni način otvorene mogućnosti zaduživanja po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog minusa po tekućim računima. Interesovanje za kreditne kartice je počelo naglo da raste čim su se
pojavile prve najave da bi moglo da dođe do ograničenja u gotovinskom kreditiranju.
Dok banke ne artikulišu svoju novu poslovnu politiku i novu ponudu, sigurno je samo jedno - gotovinski krediti će, ukupno uzevši, ubuduće biti jeftiniji, preciznije: građani će zbog makaza kraćeg roka i niskih plata kroz isplatu rata bankama davati manje novca nego do sada.
Zaduženost građana po osnovu kredita, a posebno po osnovu keš kredita, jeste visoka i do novih mera je brzo rasla, krajem jula je za 23 odsto bila veća u odnosu na onu s kraja prošle godine. Istovremeno, disciplina u vraćanju kredita se čak poboljšava.
Učešće kašnjenja u isplati duga po osnovu kredita je pre tri godine bilo oko 3,5 odsto, dok je na kraju jula ove godine bilo samo 1,2 odsto. Tu je verovatno odlučujuća uloga bila Kreditnog biroa, odnosno izvesnost da kašnjenje u otplati kredita onemogućava
podizanje novih kredita čak u naredne tri godine nakon isplate duga.
Revolving po boljim uslovima?
Kako „Blic" nezvanično saznaje, u pojedinim bankama ozbiljno se razmatra mogućnost da se, nakon mera NBS o ograničavanju keš kredita, smanje otplate revolvinga, odnosno da se smanji
obavezna mesečna otplata u procentima koja je sada uglavnom od pet do deset odsto od iznosa zaduženja.
Međutim, neki bankari smatraju da takva praksa nije dobra jer se sa jedne strane može očekivati reakcija guvernera Narodne banke Srbije u vidu novih mera koje bi se odnosile na kreditne kartice, a s druge strane, ističu bankari, smanjenjem otplate smanjuje se i broj transakcija tim karticama, a banke izdavaoci kartica imaju interes i da broj transakcija bude što veći.
