Izvor: Blic, 30.Avg.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala matura za osmake
Ukoliko novi predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja bude usvojen, učenici osmog razreda će ubuduće umesto kvalifikacionog polagati završni ispit, odnosno malu maturu. Prva generacija koja će polagati malu maturu pred upis u srednju školu biće đaci koji ovog septembra polaze u sedmi razred i taj ispit biće obavezan za sve učenike, bez obzira koju će srednju školu upisati (trogodišnju ili četvorogodišnju).
Ovo nije jedina novina za buduće sedmake. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tu su još i uvođenje domaćinstva, kao novog neobaveznog izbornog predmeta, ali i proširen i osavremenjen spisak lektire. To su promene u nastavnom planu i programu u skladu su sa započetim reformama osnovnog obrazovanja.
Prethodnih godina reformisani su nastavni programi za učenike od prvog do šestog razreda. Ove godine na red je došao sedmi razred.
– Novim nastavnim planom i programom u svaki predmet uvedeni su neki novi sadržaji ili su pak postojeći drugačije preraspodeljeni. Tako, recimo, u biologiji se nauka o čoveku izučavala u osmom razredu, a sada je to premešteno u sedmi. Ipak, najviše novina ima u programu srpskog jezika. Proširen je spisak lektire, tako da je on sada za trećinu duži od spiska ranijih generacija. Ideja je da se kod učenika što više razvije čitalačko interesovanje – kaže Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.
Obaveznu lektiru čine 15 lirskih pesama, 17 epskih dela i tri drame. Nastavnicima je ponuđen spisak od još 11 dopunskih naslova, od kojih oni moraju da se opredele najmanje za tri, a najviše za pet naslova. Data im je i mogućnost da izaberu dela koja nisu na spisku, ali je važno da imaju umetničku vrednost i da su primerena uzrastu.
– Komisija je vodila računa o tome da se dela koja su prevaziđena zamene onima koja odgovaraju preokupaciji dece i novim trendovima. Dokaz za to su i imena autora poput Reda Bredberija, Anđele Naneti, Isaka Singera... Naravno, vodilo se računa da budu zastupljeni i domaći i strani pisci, klasici i savremeni autori – kaže Ljubiša Jovanović, savetnik za srpski jezik i književnost u Centru za razvoj programa i udžbenika.
Roman Janka Veselinovića „Hajduk Stanko", koji je rađen u šestom, sada je prebačen u sedmi razred. Pripovetka „Kašika" Antonija Isakovića, koja je sedmacima bila obavezan tekst, sada je u dopunskom izboru. Iz programa je izbačena i pesma „Kaži mi, kaži" Jovana Jovanovića Zmaja.
Buduće učenike sedmog razreda osim 12 obaveznih predmeta čekaju i tri obavezna izborna i sedam neobaveznih izbornih, od kojih će birati jedan. Među njima ponovo je svoje mesto našlo i domaćinstvo, koje se posle deset godina vraća u škole.
– Svaka škola mora da ponudi đacima najmanje četiri neobavezna izborna predmeta od sedam koliko se nalazi na spisku. U školu se uvodi onaj predmet za koji se opredeli najmanje 15 učenika – objašnjava Milka Andrić.
Tako će đaci koji se opredele za novi-stari predmet domaćinstvo učiti o porodici odnosima u njoj i njenim potrebama, zatim kako da koriste kućne aparate, o održavanju čistoće stambenih zgrada, kako da razlikuju prirodne od veštačkih materijala, ali će moći i da nauče kako da planiraju preraspodelu kućnog budžeta.
Novine u ostalim razredima
Budući petaci više neće morati da čitaju pesmu „Moj otac tramvaj vozi" Aleksandra Vuča, odlomak iz romana „Srce" Edvarda de Amičisa, roman „Beli očnjak" Džeka Londona i poemu „Kadinjača" Slavka Vukosavljevića. Dela klasika poput Desanke Maksimović, Ive Andrića, Branislava Nušića i Branka Ćopića i dalje će se obrađivati u petom razredu. Među dopunske tekstove u šestom razredu uvršten je roman „Zov divljine" Džeka Londona, dok je „Družina Sinji galeb" Toneta Seliškara izbačena iz programa. Kao obavezan deo lektire u šestom razredu, između ostalog, ostao je i roman Branka Ćopića „Doživljaji Nikoletine Bursaća", a pesma „O klasje moje" Alekse Šantića zamenjena je pesmom „Moja otadžbina" istog autora. Nastavnicima je ostavljena mogućnost da s osnovcima obrađuju i popularna dela poput „Harija Potera" i „Gospodara prstenova".
