Izvor: Blic, 27.Avg.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala matura umesto ispita
Đaci koji od septembra kreću u sedmi razred polagaće malu maturu na kraju osmog razreda ukoliko predlog novog zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja dobije zeleno svetlo u Skupštini Srbije. Drugim rečima, umesto prijemnog, polagaće završni ispit, odnosno malu maturu u svojim osnovnim školama. Na uvođenje završnog ispita u osmogodišnje školovanje različito gledaju prosvetari.
Kako navodi Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, u početku bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mala matura bila veoma slična kvalifikacionom ispitu. Ona bi bila obavezna za sve učenike, bez obzira na to koju srednju školu žele da upišu.
- Mala matura bi omogućila da se dobije sertifikat, odnosno potvrda o završenom osnovnom obrazovanju, a istovremeno bi služila kao kvalifikacioni ispit i selekcija kandidata za upis u srednju školu. U tom smislu bi ona bila obavezujuća za sve učenike - navodi Radunovićeva. Ona ističe da od jeseni predstoje intenzivni razgovori kako će mala matura da izgleda i da je ideja da se ne ide u nagle promene, već da se sadašnji kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole zadrži kao forma male mature.
- U početku će učenici najverovatnije polagati srpski i matematiku, a kasnije će se verovatno uvesti i novine. Od ove godine zadaci na kvalifikacionom ispitu nisu u potpunosti isti kao i u zbirkama, već je određeni procenat zadataka bio sa drugačijim brojevima nego u zbirci. Radi se na tome da se na ispitu daju nepoznati zadaci koji neće biti zadati kroz odgovarajuće zbirke, ali će biti poznate oblasti i standardi na osnovu kojih će biti formulisana pitanja i zadaci - naglašava predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.
Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, smatra da je dobro uvođenju male mature.
- Mislim da su kvalifikacioni ispiti nepotrebni za upis u srednje škole, osim za, recimo, umetničke škole. Mala matura bi trebalo da bude sažetak znanja koje je pokazano tokom celog školovanja - ističe Dodićeva.
Aleksandar Đukanović, nastavnik beogradske OŠ „Ilija Birčanin” kaže da je uvođenje male mature bolja opcija od kvalifikacionih ispita koje treba ukinuti jer su stresni za učenike tog uzrasta.
- Prijemni ispiti nisu pravo merilo znanja, kad učenici upišu srednju školu, u roku od nekoliko meseci se pokaže sa kakvim znanjem oni raspolažu - ističe Đukanović.
Maša Zečević-Milić, nastavnica OŠ „Stefan Nemanja” iz Beograda, kaže da nema pozitivno mišljenje o uvođenju male mature koja je, prema njenim rečima, samo drugi naziv za kvalifikacioni ispit.
- Mislim da se ništa neće sa tim postići. Učenici će, kao i za pripremu kvalifikacionog ispita, verovatno dobiti neke zbirke. Za prijemne ispite većina njih zadatke nauče napamet, hteli to oni ili ne, prisutno je i prepisivanje, a ni zadaci nisu koncipirani tako da se može proveriti njihovo pravo znanje. S druge strane, mislim da je sve to veoma stresno za učenike koji su u jednom osetljivom uzrastu - ističe Zečević-Milić.
Prijemni ispiti nisu dobri
Međutim, i direktori, kao i nastavnici ističu da prijemni ispiti nisu dobri i da, osim što su stresni za učenike, ne odražavaju pravo znanje.
- Niko ne zna kako će da izgleda mala matura. Međutim, sistem kvalifikacionih ispita nije dobar i ne odražava pravu sliku znanja. Jedan deo dece zadatke nauče napamet, a problem je što nemaju ni vremena da se pripreme. To nije dobro i nešto treba uraditi - ističe Zuhra Slavković, direktorka OŠ „Rade Končar” iz Beograda.
