Izvor: Večernje novosti, 02.Avg.2017, 18:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mala Beograđanka najmlađi prozni pisac na svetu: Drugari moju knjigu čitaju kao lektiru

Tara Marković objavila roman "Stvar srca". Svoj prvenac "za male i velike čitaoce" od 238 strana čak je i ilustrovala sama NAUČILA sam prvo da čitam, a onda da govorim. Knjige su moje omiljene igračke. Jedino one mogu da mi "ubiju" dosadu, da me oraspolože, rasplamsaju mi maštu, inspirišu me, "bace" u razmišljanja...Ovako govori desetogodišnja Tara Marković iz Beograda. Zato nas i ne čudi što je nedavno objavila prvi roman, "Stvar srca". A sve ukazuje na to da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i najmlađi pisac romana na svetu. Bilo je njenih vršnjaka koji su u tim godinama objavljivali zbirke poezije, ali za romanopisca od 10 leta još se nije čulo. Uz sve to, ova vedra, razdragana, pričljiva devojčica, iskričavih plavih očiju, svoj prvenac od 238 stranac ilustrovala je - sama.- Kada sam odlučila da sve ono što mi se sakupilo u mašti pretočim u knjigu, nikom nisam rekla - priča nam Tara. - Mama i tata su znali da pišem, ali ne o čemu. Stranice su se nizale, rađali likovi, nove priče, izašle i iz mašte i iz života. Što je priča više napredovala, bila sam sve vrednija, jer sam osećala da će mi se ostvariti san. San da u rukama držim svoj prvi roman, da listam njegove stranice i čitajući ga još jednom proživim doživljaje svojih junaka.U njenu knjigu iz snova, "roman za male i velike čitaoce", kako nam je ponosno pričala Tara, stalo je mnogo priča, doživljaja iz škole, prijatnih, ali i onih drugih. Uspela je, kaže, da kroz lik glavne junakinje Marije Jovanović i sama bude na trenutak ono što nije, a izmišljena, čudnovata porodica postala je njena.ISKRENA DEČJA SRCA DA, naslov romana, "Stvar srca", više asocira na neko ljubavno štivo nego na dečje - uz osmeh kaže Tara. - Može to malo i da zbuni čitaoce. Ali u samoj radnji ima mnogo srca i mnogo ljubavi, one dečje, najiskrenije, najčistije. Osim toga, i bend koji često pominjem u knjizi zove se "Stvar srca". Zato sam i odlučila da roman tako nazovem.- Inspiracija ne bira mesto i vreme - veselo govori Tara. - Tokom ta četiri meseca, dok sam pisala roman, čim bih se dosetila nečeg zanimljivog što bi lepo i dinamično razvijalo radnju, odmah sam to zapisivala. Nije bilo važno gde sam, koje je doba dana, da li sam sama ili u društvu.Otkrila nam je naša mlada spisateljica da je napisala i drugi deo romana "Stvar srca", kao i da planira i treći nastavak.- Biće to trilogija, zaokružena priča o doživljajima glavne junakinje Marije Jovanović - otkriva nam Tara. - Biće tu mnogo avantura, zabave, ozbiljnih razmišljanja... Želim, u stvari, da moje knjige imaju mnogo uzbudljivih i neizvesnih događaja, s malo primesa naučne fantastike, da se rasplet ne naslućuje lako, da obiluju dijalozima i da se čitaju u dahu.Upravo su takva dela koja naša sagovornica najradije čita. Tako pišu njeni najdraži pisci: Gradimir Stojković, Džeklin Vilson, Džoana Ketlin Rouling, Elizabet Aho, Hektor Malo...MISLI I MAŠTA NISMO znali da naše dete piše roman - kaže Brankica, Tarina mama. - Videli smo samo da mnogo piše i da je vrlo posvećena. Kad nam je pokazala već gotovo delo, bili smo iznenađeni, a kada smo pročitali, bilo nam je jasno: da, to je Tara u svojoj slobodi, mislima i mašti. A da je knjige zanimaju, jasno nam je od njene treće godine. Tada je počela da čita, a prethodno je sama naučila slova. Progovorila je sa tri i po, uz malu pomoć logopeda.- Gotovo sve svoje slobodno vreme "provodim" s nekim od ovih pisaca - uzbuđeno nam priča Tara. - Kad ne čitam, slušam muziku, učim strane jezike, gledam kvizove i družim se sa drugarima iz moje škole "Danilo Kiš" na Voždovcu. Oni su bili oduševljeni još kad su čuli da je moj roman u štampi. Nisu mogli da veruju. Neki su čak i za poslednju lektiru, koju sami biramo u 4. razredu, izabrali baš moj roman. Ponosna je bila i moja divna učiteljica Milena Lutovac, koja mi je mnogo pomogla.Osim učiteljice, Tari su, kako kaže, neizmerna podrška i roditelji Brankica i Zoran. Njihova ljubav prema književnosti i lepoj reči bili su prirodna sredina u kojoj je odrasla. Zato i nema dilemu gde će biti i šta će raditi za dvadesetak godina.- Planiram da na našem Filološkom fakultetu završim svetsku književnost - odlučna je Tara. - Potom i da se usavršavam, da postanem univerzitetski profesor. Sve to ovde u Srbiji. Jer, najlepše se piše i govori na maternjem jeziku.

Nastavak na Večernje novosti...