Izvor: Politika, 16.Sep.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonski filmski ep
Svetska premijera istorijskog filma „Do balčaka” Stoleta Popova u kojem je Miki Manojlović još jednom pokazao zašto je veliki glumac. Omaž Milču Mančevskom, „Varvari” u „Novim vizijama”
Bitolj – Dijalektički susret mitova i antimitova, sudar legendi i pripovesti sa realnošću surovog života kroz burnu makedonsku istoriju punu apsurda, iluzija, relativnost slobode, pravde, ljubavi i žrtvovanja – sve je ovo sabrano u istorijsko-epskom filmu Stoleta Popova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednog od najznačajnijih makedonskih reditelja. Popov je diplomirao na FDU u Beogradu, u klasi Radoša Novakovića 1973.
Produkcijski raskošan (Makedonci kažu: za njihove uslove i veoma skup, a ostalo je i puno dugova), vizuelno superioran zahvaljujući vrsnom snimatelju Apostolu Trpeskom, glumački upečatljivo podržan, stilsko-žanrovski blizak nečemu što se može nazvati istočnim-vesternom, što je već viđeno u magičnom filmu Milča Mančevskog „Prašina” i predugačak (traje čak 165 minuta) film. Ali, na gala svetskoj premijeri u okviru 35. Braća Manaki festivala, ispraćen gromkim aplauzom. Biće ovo bioskopski hit u Makedoniji.
Zanatske veštine reditelja Stoleta Popova nikada nisu bile sporne. Nisu bile ni u filmovima „Crveni konj”, „Srećna Nova ’49”, „Tetoviranje”, „Ciganska magija”, nisu ni u filmu „Do balčaka”. Ono što je u njemu sporno je predugačka ekspozicija, izvesna doza pretencioznosti u tretmanu teme (scenario Goran Stefanovski, koscenarista S. Popov) i neskrivena namera da ovo bude film koji „ima da se dopadne svima” (i zapadnjacima)...
Radnju svog romantizovanog epskog filma Popov smešta na sam početak dvadesetog veka, u 1903. godinu (snimano u Bitolju i okolini), u postrevolucionarni period kada se Turcima, što su ovde živeli i vladali petsto godina već polako vide leđa. Glavni junaci su nemilosrdni turski oficir (Toni Mihajlovski), razbarušeni makedonski komita-revolucionar-oslobodilac (Saško Kocev), u inostranstvu obrazovani sin bogatog oca (Martin Jordanoski) i ona – avangardna evropska mlada žena (izvanredna uloga slovenačke glumice Inti Šraj) koja svu trojicu vrti oko malog prsta. U pozadini ovog svojevrsnog ljubavnog četvorougla ruši se čitav jedan svet i na površinu izbija večita makedonska potraga za sopstvenim identitetom, nezavisnošću i državnošću.
U filmu igraju i srpski glumci Nikola Kojo i Miki Manojlović (uloga oca, bogatog i moćnog, a politički visprenog makedonskog bogataša) sa svojom superiornom glumačkom pojavom, koji je još jednom pokazao zašto je veliki glumac. Sve u svemu, premijera filma „Do balčaka” jeste bila veliki festivalski događaj.
Uskoro se očekuje i sledeći. Premijera još jednog novog makedonskog filma – romantične komedije „Deca sunca” Antonija Mitrikeskog, za koji je scenario pisao naš Gordan Mihić. Za sam kraj festivala, 19. septembra, zakazan je veliki susret i razgovor sa scenaristom i rediteljem Milčom Mančevskim. Povod je jedan, za makedonsku kinematografiju veoma važan jubilej – 20 godina od filma „Pre kiše”, debitantskog ostvarenja Milča Mančevskog koji je u Veneciji osvojio „Lava budućnosti” i bio nominovan za Oskara. Na svečanosti će osim reditelja biti prisutni i glavni glumci iz ovog antologijskog filma – Labina Mitevska (direktorka Braća Manaki festivala) i Rade Šerbedžija koji, inače, ovih dana u Bitolju, zajedno sa sinom, rediteljem Danilom Šerbedžijom, obilazi terene za snimanje filma „Oslobođenje Skoplja”, koji će potpisati kao reditelj.
Na 35. Braća Manaki festivalu, u programu „Nove vizije” prikazan je i gromkim aplauzom ispraćen srpski debitantski film „Varvari” Ivana Ikića, uz velike pohvale direktoru fotografije Milošu Jaćimoviću...
-----------------------------------------------------------
Prvi film na vlaškom jeziku
Toni Karamušat je poznati filmski reditelj koji je fasciniran idejom da pronađe 13 neprikosnovenih istina o Vlasima i vlaškom jeziku. On je, kao takav, zapravo glavni junak prvog dugometražnog igranog filma ikada snimljenog na vlaškom jeziku – „Nisam slavan, ali sam Vlah”, scenariste, reditelja i glumca Tome Enačea (na plakatu filma).
Autor ovog zabavnog i duhovitog, ali i važnog pionirskog filma (rođen i živi u Bukureštu) za „Politiku” govori o svim mukama njegovog nastanka, ali i o neverovatnom bioskopskom uspehu u Rumuniji koji je usledio tek kada je „Nisam slavan, ali sam Vlah” na inostranim festivalima počeo da osvaja nagrade. „Prvo niko ništa nije hteo da pomogne, osim članova moje ekipe koji su sve radili besplatno, a onda kada smo sa filmom čak stigli do Amerike, sve se promenilo”, kaže Toma Enače, koji je u marketinške svrhe svog filma čak spremio i boce rozea sa nalepnicama sa svojim filmskim likom.
U obraćanju publici u Bitolju, odeven u smoking kao da je krenuo na dodelu Oskara (kaže: „publiku svugde treba poštovati“), nije propustio da naglasi da su pioniri filma na Balkanu braća Janaki i Milton Manaki, koje svojataju i Grci i Makedonci, zapravo bili Vlasi...
Dubravka Lakić
objavljeno: 17.09.2014
