Izvor: Southeast European Times, 09.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Makedonija u 2009: teškoće i pritisci

Premijer Nikola Gruevski nalazi se na čelu ambiciozne i optimistične vlade, pred kojom se nalaze velike prepreke, koje je potrebno prevazići da bi zemlja napredovala na putu evropskih integracija.

09/02/2009

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja – 09/01/09

Makedonija ima ambicije da započne pregovore o članstvu sa EU i NATO ove godine i ti ciljevi zavise od dva najvažnija kriterijuma: lokalnih i predsedničkih izbora, zakazanih za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << 22. maj i rešenja spora oko imena sa Grčkom. Oba uslova su veliki izazovi.

Pritisak izbora

Evropska unija je rekla da izgledi Makedonije da pokrenu pregovore zavise u velikoj meri od izbora u martu. Prethodne parlamentarne izbore iz jula 2008. obeležili su nasilje i prevare sa glasovima.

"Daćemo sve od sebe i nadamo se da ćemo imati poštene i demokratske izbore", rekao je premijer Nikola Gruevski prošlog meseca. "Uradili smo sve što je u našoj moći od prošlih izbora da stvorimo mnogo bolje uslove za organizovanje poštenog i demokratskog glasanja."

U vezi sa predsedničkim izborima, sve najveće stranke u Makedoniji objavile su svoje kandidate.

Georgi Ivanov, profesor na Univerzitetu u Skoplju, obezbedio je nominaciju vladajuće VMRO-DPMNE dobivši ubedljivu većinu glasova na stranačkoj konvenciji. Glavna opoziciona stranka SDSM odabrala je Ljubomira Frckovskog, koji takođe uživa podršku manjih novih socijaldemokrata.

Albanska stranka DUI, članica vladajuće koalicije, nominovala je Agrona Buđakua, bivšeg ministra transporta i komunikacija. Opoziciona albanska partija DPA nominovala je profesorku Miruše Hodžu. Ona i nezavisna Slađana Taseva su dva ženska predsednička kandidata ove godine. Treća albanska partija, PDP, nominovala je Nevdžata Halilija, svog bivšeg predsednika.

Nova Demokratija nominovala je svog lidera Imera Selmanija. Selmani je bio ministar zdravlja u koalicionoj vladi VMRO-DPMNE-DPA od 2006. do 2008. godine. Liberalne demokrate nominovale su Nanoa Ružina, bivšeg ambasadora pri NATO-u. Najkontroverzniji kandidat je bivši ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškovski, koji je proveo više od tri godine u pritvoru Haškog tribunala zbog navodnih ratnih zločina, pre nego što je oslobođen. Boškovski će nastupiti kao nezavisan kandidat.

Bez obzira na ishod izbora, glasanje će biti u centru pažnje međunarodne zajednice. Prošle jeseni, komesar za proširenje EU izjavio je da je Makedonija napravila napredak u pravcu ispunjavanja osam kriterijuma iz Kopenhagena, koji se moraju ispuniti pre nego što počnu pregovori o članstvu, ali je naglasio da "deveti kriterijum" - slobodni i pošteni izbori - još nije ispunjen.

"Ako ti izbori ne budu u potpunosti ispunjavali međunarodne standarde, bojim se da će to biti veliki neuspeh za zemlju i da će odložiti njenu integraciju u EU", rekao je prošle nedelje izaslanik EU u Makedoniji Ervan Fuer.

Bliži se kraj sporu oko imena?

Izaslanik UN Metju Nimic je posrednik u sporu oko imena. [Geti Imidžis]

Još jedna ključna prepreka je spor sa Grčkom oko imena "Makedonija", koji traje poslednjih 17 godina.

Spor je "problem koji ostaje", rekao je Fuer. "To je odvojeno pitanje od reformi, a procena Evropske komisije se vrši na osnovu reformi."

On je dodao da je EU jasno stavila do znanja da se spor sa Grčkom mora rešiti da bi Skoplje ostalo na putu evrointegracija.

Tekući spor već je "pokvario" ulazak Makedonije u NATO.

"Na samitu NATO u Bukureštu, Republika Makedonija nije dobila očekivani poziv za punopravno članstvo. U svom godišnjem izveštaju, Evropska Komisija nije dala svoju preporuku za početak pregovora o pristupanju sa EU," istakao je predsednik Branko Crvenkovski.

Kasnije ovog meseca očekuje se još jedna runda pregovora sa Atinom. Prema rečima Crvenkovskog, međutim, ti pregovori verovatno neće doneti rezultat, zato što je vlada Gruevskog trenutno preokupirana svojom tužbom protiv Grčke pred Međunarodnim sudom pravde.

U tužbi Makedonije pred tim sudom tvrdi se da je Grčka prekršila prelazni sporazum iz 1995. između dve zemlje, time što je blokirala ulazak Skoplja u NATO na samitu alijanse u Bukureštu prošlog aprila. Prema članu 11 pomenutog sporazuma, Grčka se je obavezala da neće blokirati napore svog suseda za ulazak u međunarodne, multilateralne i regionalne institucije.

Atina, međutim, kaže da taj član zavisi od korišćenja imena Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM). Sporazum iz 1995. izričito je davao Grčkoj pravo da se usprotivi u slučaju korišćenja nekog drugog imena, ističu grčke diplomate i dodaju da je sama Makedonija prekršila nekoliko članova sporazuma.

Gruevski kaže da očekuje da će izaslanik UN Metju Nimic, koji je posredniku u spor, uskoro dati nove predloge. Čini se, međutim, da obe strane čvrsto stoje pri svojim stavovima i da nisu raspoložene za kompromis.

Ekonomske prepreke

Stručnjaci kažu da se ove godine ne može očekivati oporavak berzanskih indeksa. [Tomislav Georgijev]

Makedonija za novu godinu ima i ciljeve na ekonomskom planu. Vlada preduzima mere da umanji efekte globalne ekonomske krize. U žiži je i pokušaj smanjivanja visoke stope nezaposlenosti, privlačenje direktnih stranih investicija (DSI) i povećanje životnog standarda.

Pre kolapsa globalnog finansijskog sistema, Makedonci su se bili navikli na dobre vesti iz ekonomije. Ekonomski rast u toj zemlji 2007. bio je 5,9 odsto, inflacija je bila niska, nezaposlenost je smanjena, a DSI su bile dostigle rekordnih 506 miliona evra, što je bilo povećanje od 47 odsto u odnosu na proteklu godinu.

U prvoj polovini 2008, ekonomski rast je bio 6 odsto, dok je inflacija u novembru pala na 5,1 odsto.

Prošle godine, vlada je preduzela deset mera da zaštiti ekonomiju od svetskog finansijskog haosa. Za 2009, vlada planira kapitalne investicije od oko 500 miliona evra, odnosno 7 odsto BDP, što je za 14 odsto više nego 2008. Planiraju se i poboljšanja putne i železničke infrastrukture i ulaganja u energetski sektor.

Predsednik Crvenkovski, međutim, nije impresioniran. U svom godišnjem obraćanju parlamentu, kritikovao je ono što je nazvao preterano optimističnom perspektivom vlade. "Greška koju sebi ne možemo da dozvolimo i koja bi mogla da nas puno košta je da izvodimo pogrešne zaključke i da nas osnovu njih definišemo pogrešne političke prioritete i rešenja. Globalna kriza nije prilika, već opasnost za našu ekonomiju", rekao je predsednik.

Opozicija i neki nezavisni stručnjaci kritikovali su vladu Gruevskog zbog velike stope javne potrošnje. Makedonija će ove godine imati budžet od rekordnih 2,7 milijardi evra, četiri puta više nego pre deset godina i 50 odsto više od prošlogodišnjeg budžeta.

Crvenkovski upozorava na pad proizvodnje u ključnim sektorima poput metalurške industrije, ali i na pad izvoza i rekordno visok trgovinski deficit.

Stručnjaci smatraju da će u 2009. godini metalurški sektor u Makedoniji zabeležiti dalji pad, kao i izvoz. Štaviše, ne očekuje se oporavak berzanskih indeksa, a strahuje se i od otpuštanja.

To, ipak, ne plaši Gruevskog i njegovu vladu. Ako bi budućnost zavisila samo od morala, Makedonija bi bila u dobroj poziciji, pošto vlada ima dovoljno energije i optimizma. Međutim, da li će dobro raspoloženje biti dovoljno da Makedonija pregrmi teška vremena? Predstoji težak posao. Tokom 2009. godine, mladoliki premijer i njegovi savetnici imaju veliku priliku da pokažu da li su na visini zadatka.

Nastavak na Southeast European Times...