Izvor: Southeast European Times, 19.Maj.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Makedonija teži ekstradiciji kriminalaca

Begunci koji uživaju utočišta u regionu više nisu tako sigurni.

19/05/2011

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 19.5.2011.

Makedonija je promenila svoj ustav kako bi proširila postojeće odredbe o ekstradiciji i zatvorila rupu u zakonu koja je omogućavala osuđenim kriminalcima da traže sigurna utočišta u regionu na osnovu dvojnog državljanstva.

„Izmenom se ustanovljava obavljanje izručenja, uz potpisivanje bilateralnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sporazuma sa svakom zemljom pojedinačno, uz preciziranje principa za implementaciju ekstradicije, koja će se vršiti samo na osnovu odluke suda“, izjavio je za SETimes portparol Ministarstva inostranih poslova Borče Stamov.

Ubrzo nakon usvajanja izmena prošlog meseca makedonska policija je počela proces hapšenja begunaca.

„Izdate su međunarodne poternice za 42 begunca, koji se traže zbog teških krađa, pljački, ubistava sa predumišljajem i prevara“, izjavio je za SETimes portparol policije Ivo Kotevski.

Većina njih je pokušala da izbegne pravdu skrivajući se u susednim zemljama -- Srbiji, Bugarskoj i na Kosovu -- ali i u drugim državama.

Da bi ubrzala proces, Makedonija je prvo potpisala bilateralne sporazume sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom, izjavila je za SETimes portparolka Ministarstva pravosuđa Mirjana Ilijeva.

Ministar pravosuđa Mihajlo Manevski takođe se sastao sa kosovskim kolegom Hajredinom Kučijem i potpisao sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ekstradiciji i transferu osuđenih kriminalaca.

U svakom potpisanom sporazumu moraju da budu precizirana krivična dela koja su predmet ekstradicije, bez obzira da li su klasifikovana po imenu ili generalnoj klauzuli, ili kombinaciji oba.

„Makedonija je prihvatila sprovođenje evropskih poternica ЕU i potpisnica je Evropske konvencije o ekstradiciji za jugoistočnu Evropu, a takođe je potpisala Treći dodatni protokol“, izjavio je za SETimes Goran Stevčevski, državni savetnik za međunarodno pravo Ministarstva inostranih poslova.

Međutim, povremeno zemlje ne sarađuju iz različitih razloga i proces može da se ispolitizuje.

„Ekstradicija u velikoj meri zavisi od procene nadležnih organa od kojih se ona traži“, izjavio je za SETimes Đorđe Slamkov, profesor krivičnog prava na Evropskom univerzitetu.

„Ako smatraju da će prava neke osobe biti povređena ili da će biti krivično gonjena iz političkih razloga, onda je moguće da ne prihvate zahtev za ekstradiciju“, rekao je Slamkov.

I suprotno je možda tačno, dodao je on, misleći na propratne uslove za predaju osuđenog kriminalca zarad političke ili neke druge koristi.

Međutim, evroatlantska integracija podrazumeva međusobnu saradnju država i to omogućava ekstradiciju u druge države u svrhu sprovođenja pravde, zaključio je Slamkov.

Ministar Manevski je rekao da je Makedonija sledila primer Hrvatske, koja je izmenila svoj ustav u junu 2010. godine. Zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom, Hrvatska je izručila neke od najozloglašenijih kriminalaca sa dvojnim državljanstvom.

Portparolka hrvatskog ministarstva pravosuđa Vesna Dovranić rekla je za SETimes da je hrvatskim amandmanima precizirano da se ekstradicija odvija u skladu sa specifičnom odlukom o ekstradiciji ili u skladu sa sporazumom o izručenju osoba ili sa unutrašnjim pravom EU.

Na osnovu sporazuma Hrvatske sa Srbijom, Srećko Kalinić -- koji je osuđen za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine -- izručen je Srbiji u avgustu 2010. godine.

„To je isključivo pravosudna procedura u kojoj državljanstvo tražene osobe nije prepreka sudskim vlastima“, rekla je Dovranić. „Primena tog instrumenta u praksi dala je pozitivne rezultate, ali u nekim državama sprovođenje dugo traje“, rekla je ona.

Nastavak na Southeast European Times...