Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija: Bratski pogled na sever
Skoplje – Te dve "sitnice", garnirane sa hipotekama iz prošlosti – jednostrana tumačenja nekih istorijskih događaja, i međucrkveni spor – u manjoj ili većoj meri daju ton njihovim ukupnim odnosima u poslednjoj deceniji. Činjenica da je Srbija godinama, pa i danas prvi privredni partner Makedoniji, rečitije od bilo čega drugog govori o trajnosti veza između dve zemlje. Mešoviti brakovi i rodbinske veze, istovetnost vere, identično podneblje i stremljenja dva naroda, idealan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su preduslov za dobrosusedstvo i prijateljstvo bez zadrške i kalkulisanja. Pa ipak, relacije Skoplje – Beograd i obrnuto, nisu na visini proklamovanog i stvarnih potreba, rekli bismo čak da su neprirodno latentni.
Pitanje samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve, koje, pozivajući se na kanone, Srpska pravoslavna crkva uslovljava, glavni je kamen spoticanja i generator netrpeljivosti u ukupnim odnosima. I vernici i ateisti Makedonci smatraju da je nepriznavanje njihove crkve suštinski razlog za nepoverljivost i pritajeno neprijateljstvo prema Srbima i Srbiji. U senci tog spora je različit pogled na Balkanske ratove, koji ovde aktuelnim drži stav o krivici Srbije za rasparčavanje Makedonije početkom dvadesetog veka. Makedonski istoriografi Balkanske ratove smatraju osvajačkim dok ih njihove srpske kolege ubrajaju u oslobodilačku epopeju od petvekovnog turskog ropstva.
Pitanje pripadnosti manastira Prohor Pčinjski, koje je razrešeno potpisivanjem međudržavnog dogovora o razgraničenju između Makedonije i Srbije, i dalje ostaje "trn u peti" srpsko-makedonskog dobrosusedstva. Istina, Makedonci su se pomirili sa činjenicom da je manastir s one strane granične linije, ali se ne mire sa zabranom da pohode svetinju njihove nacionalne istorije. Treba li podsećati da je baš u Prohoru održan ASNOM, zasedanje na kojem su 2. avgusta 1944. godine udareni temelji sadašnje makedonske države, a da im SPC zabranjuje decenijama upražnjavanju proslavu Ilindena, najsvetlijeg praznika u njihovoj novijoj istoriji.
Kao direktan povod za zabranu proslave pomenute svetkovine, Sinod SPC poslednjih godina uzima ponašanje makedonskih crkvenih i svetovnih vlasti, koje progone i zatvaraju vladiku Jovana (Vraniškovskog), ovlašćenog arhijereja SPC u Makedoniji. On je danas obema stranama pristojan izgovor za odugovlačenje sa pregovorima oko statusa MPC. Zvaničnici MPC, uz pomoć sudskih vlasti, začas aktiviraju sudski proces vladici Jovanu, za navodnu zloupotrebu crkvene imovine u vreme kad je bio vladika MPC. Njihove kolege iz SPC zaprete da od nastavka pregovora nema ništa ukoliko se nastavi sa progonom srpskog vladike.
Između takvih događaja, čijoj aktuelnosti kumujemo i mi novinari, između Makedonije i Srbije teče praksa svestrane saradnje iz koje proizilazi već pomenuti podatak da je Srbija prvi privredni partner Makedonije. Predsednik makedonske Privredne komore Branko Azevski, jedan od inicijatora mnogih međukomorskih aktivnosti, u superlativu govori o saradnji u privredi i potencira da ona još nije na nivou "starih vremena" i stvarnih potreba i mogućnosti.
Sa sličnim konstatacijama, odnose između dve zemlje komentarišu poslenici iz kulture. Srpski umetnici, kulturni radnici, književnici, folklorni ansambli i drugi reproduktivci rado su viđeni gosti širom Makedonije. Njihove makedonske kolege, ne poriču da je Beograd mesto za promociju i proveru vrednosti njihovog stvaralaštva. Akademije nauka dve zemlje tesno sarađuju i imaju zajedničke projekte. Beogradsko narodno pozorište i Makedonski narodni teatar su potpisali i realizuju dogovor o svestranoj saradnji. Srpski sportisti su perjanice makedonskih sportskih kolektiva, a prijateljstvo između skopskog Vardara i beogradskog Partizana ili novosadske Vojvodine i Rabotničkog, nema adekvatnog pandana na balkanskim prostorima.
Makedonci navijaju za srpske reprezentativne selekcije i klubove, koji nastupaju na međunarodnoj sceni sa istim žarom kao kad nastupaju makedonski timovi. Takva pojava nije karakteristična za nastupe selekcija drugih balkanskih država, bivših jugoslovenskih republika pre svega.
Posete gostiju iz obe zemlje turističkim centrima u obe države su procentualno na vrhu svih rangiranja, a Ohrid je i ovog leta bio najsrpskiji grad u Makedoniji. Nova bratimljenja opština i gradova su aktuelna kao u vreme stare dobre Juge. U tim aktivnostima nema politike, one su posledica iskrene bliskosti dotičnih sredina i naroda obe države.
Ovde, u minulih sedamnaest godina makedonske samostalnosti nisu pravljene ankete o Makedoniji i njenim susedima, pa nije utvrđena statistička naklonjenost Makedonaca drugim narodima, ali kad bi takvo ispitivanje javnog mnjenja bilo napravljeno, Srbi bi u svakom pogledu, u pozitivnom smislu, zauzeli prvo mesto. To će vam ovde potvrditi relevantni sagovornici, od predsednika Makedonske akademije nauka i umetnosti, vizantologa Cvetana Grozdanova do predsednika države Branka Crvenkovskog. U Srbiji su takva istraživanja pravljena i u svim anketama Makedonci su izabrani za najprijateljskijeg suseda Srba.
Tu naklonjenost dva naroda treba videti u njihovom ponašanju u sudbonosnim trenucima u njihovoj novijoj istoriji. Makedonci ne zaboravljaju (iako ima pokušaja), da je Srbija, 1945. godine aklamacijom priznala makedonsku državu sa svim njenim atributima, da joj osamostaljenje devedesetih godina minulog veka nijednog trenutka nije osporila. Srbi nikada neće zaboraviti podršku makedonskog naroda prilikom agresije NATO-a na ondašnju SR Jugoslaviju, koju su iskazali i paljenjem američke ambasade u Skoplju.
Istina je, međutim, da su sadašnji odnosi između Skoplja i Beograda u znaku raspleta kosovske krize, u koju je Makedonija uvučena mimo svoje volje. Na jednoj strani su joj domaći Albanci, koji već proslavljaju nezavisnost Kosova a na drugoj su Amerikanci, koji makedonsku lojalnost iznuđuju otvorenim ucenama. Pri pokušaju da se izvuku iz zagrljaja naturenog partnerstva sa SAD, Makedonci su se 2001. godine suočili sa režiranim međuetničkim sukobima, kad su praktično primorani na deobu državnosti sa Albancima.
Sadašnje, zašto ne reći neprihvatljivo ponašanje vlasti u Skoplju, posledica je pritisaka iz Vašingtona, koji prijem Makedonije u NATO i EU uslovljava bezrezervnom podrškom nezavisnosti Kosova, naturivši joj i ponižavajuću obavezu da bude prva ili jedna od prvih zemalja koja će priznati nezavisno Kosovo. Makedoncima zbog toga, sadašnje držanje po pitanju Kosova ne treba uzimati kao neprijateljstvo prema Srbiji, pre svega zbog istine da bi ih svako drugo zauzimanje, pa i neutralnost, mnogo koštalo.
[objavljeno: ]
