Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makaze drevnih Egipćana
Napredak civilizacije je uticao na usavršavanje primitivnih alata. Budući da noževima nije bilo moguće precizno seći, drevni Egipćani su oko 1500. godine pre nove ere izumeli makaze. Iako njihova sečiva nisu oštra poput noža, snaga poluge i ukrštanje dva sečiva poboljšali su rad.
Prve makaze nisu ličile na današnje, već su više podsećale na mašice: sastojale su se od presavijenih komada metala, obično bronze ili gvožđa, a između dve oštrice nalazila se opruga u obliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slova S. Na kraju makaza je bila drška. Nova alatka se koristila uglavnom za isecanje ukrasnih figura od papirusa. Nije bila jednostavna za rukovanje, jer se spoj sečiva nalazio na samom kraju makaza. Slične makaze vekovima su upotrebljavali drevni Kinezi. Ovaj alat nije bio dostupan svima – makaze su bile skupe, a njihova sečiva često su bogato ukrašavana gravirama.
U prvom veku u starom Rimu postignut je značajan napredak u dizajnu. Tek tada su napravljene makaze kod kojih su sečiva spojena na sredini, kako bi sila poluge bila što bolje iskorišćena, a koristile su ih uglavnom zanatlije – frizeri i krojači, dok su u opštu upotrebu ušle tek početkom šesnaestog veka.
Tokom srednjeg veka makaze su pravljene tako što je zagrevana šipka od čelika ili gvožđa, a zatim se metal tanjio na nakovnju, pa onda oštrio. Središnji deo šipke je zagrevan i savijan kako bi formirao oprugu. Proces zagrevanja i hlađenja ponavljan je više puta da bi metal bio što izdržljiviji.
Masovna proizvodnja makaza počela je tek 1761. godine u Engleskoj, sa oštricima od livenog čelika Roberta Hinčlifa. On je u glinene kalupe ulivao istopljen čelik, a zatim je još vrele šipke obrađivao, oštrio ih i spajao u gotov proizvod. Makaze se i danas proizvode na sličan način. Dok su drške nekada pravljene tako što je u metalu bušena rupa koja je zatim obrađivana kako bi dobro ležale u ruci prilikom rada, danas se one kod makaza za svakodnevnu upotrebu prave od plastike i naknadno dodaju na drugi kraj oštrica.
Hirurške i druge vrste makaza, koje moraju biti izuzetno precizne i kvalitetne, prave se od nerđajućeg čelika, a makaze za opštu upotrebu od mekšeg čelika koji prolazi kroz hladnu obradu.
Za izgled oštrica je važna i namena: dečje makaze koje se koriste uglavnom za sečenje hartije imaju kratke oštrice i zaobljene vrhove, dok su sečiva makaza predviđenih za obradu metala i orezivanje drvenastih biljaka veoma izdržljiva, a drške su dugačke kako bi se olakšalo sečenje.
Danas se proizvode i keramičke makaze sa oštricama koje su otporne na rđanje i nije ih potrebno oštriti. Dizajn makaza više nije bitno menjan, ali se one stalno usavršavaju kako bi se lakše koristile, pa su tako napravljene i one koje su namenjene levorukim osobama.
D. D.
[objavljeno: 19/02/2008]
