Izvor: B92, 18.Feb.2012, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maka i dalje izmiče poteri
Beograd -- Već 12 godina na snazi poternica za Željkom Maksimovićem, optuženim za ubistvo Boška Buhe. Posle ubistva generala Maksimovića pobegao u Crnu Goru, pa u Španiju.
Skoro svi važniji srpski kriminalci su iza rešetaka.
Sreten Jocić, Milorad Ulemek, braća Simović, Sretko Kalinić i Željko Milovanović leže u "domaćim kazamatima", dok Luka Bojović i Vladimir Milisavljević odbrojavaju dane do izručenja. Za razliku od njih, Željko Maksimović Maka i dvojica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njegovih najbližih saradnika, Nikola Maljković i Vladimir Jakšić još su nedostupni srpskom pravosuđu.
Maksimović, koji je označen kao organizator kriminalne grupe koja je odgovorna za smrt policijskog generala Boška Buhe, više od deset godina uspešno izmiče poteri. Trag mu se gubi u junu 2002. godine kad je ispred hotela "Jugoslavija" ubijen Buha. Na njega je, prema tvrdnjama tužilaštva, pucao Maljković uz podršku Jakšića. Njih dvojica su četiri meseca posle atentata uhapšeni, a nakon suđenja, koje se protiv Maksimovića vodilo u odsustvu, novembra 2004. godine oslobođeni krivice zbog nedostatka dokaza. Nepunih godinu dana kasnije presuda je ukinuta, pa su se Maljković i Jakšić dali u beg.
Tokom 14 meseci vođenja postupka, kroz sudnicu je prošlo desetine svedoka. Među njima Velimir Ilić, Milorad Bracanović, Ljubiša Buha Čume... Najupečatljivaja svedočenja bila su Milorada Ulemeka Legije i Slobodana Pažina koji su potvrdili reči Dragana Ilića Limara da su u njegovom hapšenju i torturi učestvovali članovi zemunskog kriminalnog klana, konkretno Dušan Spasojević Šiptar.
Posle ubistva Boška Buhe, prema nekim podacima, Maksimović je pobegao u Crnu Goru, odakle je povremeno odlazio u Španiju, tačnije u Marbelju, poznato utočište mnogih svetskih kriminalaca, pišu "Novosti". S druge strane, postoje indicije da se krije u jednoj od zemalja Južne Amerike, gde su već neki njegovi prijatelji. Njegovo ime bilo je u vrhu liste okrivljenih, čije je hapšenja Srbija tražila od Španije i Crne Gore. Nadležni u ovim zemljama su obećali da će ga uhapsiti i isporučiti ukoliko ga otkriju na svojoj teritoriji, ali od toga, barem za sada nema ništa.
Maksimović je sin nekadašnjeg visokog funkcionera KOS i od rane mladosti pravio je probleme. Lisice su mu prvi put stavljene u 16. godini, jer je u mrtvačnici Medicinskog fakuleta u leševe pucao iz očevog pištolja. Sa beogradskim podzemljem susreo se u prvim danima punoletstva u klubu "Amadeus", čiji su vlasnici bili Željko Ražnatović Arkan i slikar Dragan Malešević Tapi. Policija je prvu prijavu, prekršajnu, napisala protiv Maksimovića 1987. godine, da bi potom usledile i druge - nanošenja teških povreda i pokušaja ubistva.
Zbog sumnje da je pripadao "Makinoj grupi" u policiju je 27. novembra 2002. godine priveden slikar Dragan Malešević Tapi. Međutim, kako je zvanično saopšteno, on je tokom ispitivanja doživeo srčani udar i umro. Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović je izjavio da je Tapi priveden jer se od njega "očekivalo da istrazi saopšti niz važnih podataka o obimu, prirodi i planovima grupe". Slikar je dobio infarkt u trenutku kada su mu policijski inspektori predočili dokaze koje imaju protiv njega, kao i posle saznanja da je preko Maksimovićeve sestre, što je sama priznala, svom "ortaku" poslao novi lažni pasoš.
U javnosti, Maksimovićevo ime se pojavilo 17. marta 1995. godine, kada je u Ulici Svetozara Markovića, ubio Dejana Radulovića, policajca SUP Beograd u civilu. Radulović je pokušao da ga legitimiše, držeći u jednoj ruci pištolj, a u drugoj službenu legitimaciju. Maka je pucao na njega i dok je ležao na pločniku, prišao i pucao mu u glavu. Branio se ćutanjem i već posle tri dana provedena u pritvoru pušten je na slobodu. Ovo ubistvo je, na opšte zaprepašćenje, okvalifikovano kao "nužna odbrana", a policajci su bili ogorčeni što je ubica oslobođen. Slučaj je zataškan, a Maka je pao u zaborav sve do ubistva Boška Buhe.
Slučaj "Makine grupe" bilo je prvo suđenje u Specijalnom sudu, ali na optuženičkoj klupi nije bilo Maksimovića. Suđenje je počelo u septembru 2003. godine, a novembra naredne godine sudsko veće im je izreklo oslobađajuću presudu jer, kako je obrazloženo, "nije bilo uverljivih dokaza koji bi potvrdili da su optuženi ubili generala policije Boška Buhu i planirali terorističke napade na predstavnike najviših državnih organa". Sem protiv njih, postupak se vodio i protiv Dragana Ilića Limara i policajca Dragana Alijevića.
Maljković i Jakšić su se našli na slobodi, a sud je Maksimoviću ukinuo pritvor i stavio van snage poternicu. Nepunih godinu dana kasnije Vrhovni sud je ukinuo tu presudu i slučaj vratio na ponovno suđenje. Iako je od tada prošlo skoro sedam godina, novo suđenje nije počelo.
U Specijalnom sudu su objasnili da novi postupak ne može da počne dok okrivljeni ne budu na optuženičkoj klupi. Naime, VSS je naložio upoređivanje glasova prisluškivanih razgovora s glasovima okrivljenih, što je nemoguće ako optuženi nisu u sudnici.
Posle hapšenja u kući Dragana Ilića Limara u Bubanj Potoku, 27. oktobra 2002. godine, pronađeni su pištolji, karabini, puškomitraljezi, bombe, ručni bacači "zolja" i municija raznog kalibra. Kod njega je nađeno i 159.800 evra i 68.500 dolara, pišu "Novosti".
