Izvor: Danas, 28.Sep.2014, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstorski sevovi finoće
Vrlo specijalna koncertna prilika, nastup Beogradske filharmonije u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine tik pred odlazak na svoju prvu turneju u SAD, pretvorila se u demonstraciju odlučne rešenosti orkestra, pod upravom šefa-dirigenta, maestra Muhaja Tanga, da svoju aktuelnu i više godina brižljivo podizanu atletsku kondiciju i emocionalnu raskoš, podeli sa umetničkim auditorijumom Novog Sveta.
Zaista gromka i oduševljena podrška iz publike na Kolarcu, stvorila je već >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << unapred dostatnu količinu elektriciteta za ovaj događaj, još pre samog stupanja maestra Tanga na scenu. A potom su se nizali odabrani i sa majstorskim sevovima finoće isklesani komadi na repertoaru - Čajkovski, Hačaturjan i Sibelijus, zadržavajući svaki sebi svojstvenu oštricu i izazovnost, dodatno nabrušenu sadašnjicom i imaginacijom sa upravo ovog tla.
Uvodni "Slovenski marš" Čajkovskog tako će vas smesta podići na noge, moćno koncipiran bez premca pod palicom Muhaja Tanga, da se sve ori, sa prelivima dijamantskog folklora od kojih zemlja poskakuje, oblaci tutnje nebom, a sunce, munje i gromovi herojski odjekuju, pršte i blistaju poput svetionika iz svemira. Veličanstvena seta ovde razdire dušu takođe, no odmah zatim ponese vas ponovo iznenadno veselje, čilost i opijenost životom, gotovo do frenetične cike, od koje se preokreću predeli, kontinenti, okeani. Pričuvaj se, Ameriko, ovog i ovakvog orkestra!
Naredna "Maskarada" svita op. 48a Arama Hačaturjana, svakako je briljantan koncertni adut Beogradske filharmonije na predstojećoj turneji. Zanosni uvodni Valcer u kojem se suptilnost ljeska naspram raskalašnijih raspoloženja, Nokturno sav u tajanstvu noćnih velova sa divnim iskazom koncertmajstora Miroslava Pavlovića, meditativnim, tankoćutnim, Mazurka nadnaravno rasplesana, Romansa kao kvintesencija tananosti kakvih lelujavih zvučnih bića, te faune i flore balskih snoviđenja, a zatim divlji Galop završnice kao u nekom poludelom cirkusu, sa oštrim zarezima ritmova na letećem sagu zvučnih čudesa, prava vreva džungle na podijumu namah!
I taman kada pomislite da ste sve već čuli, obuzima vas Sibelijus, njegova Simfonija br. 2 D-dur op. 43, koja u ovom izvođenju Beogradske filharmonije i maestra Tanga vrvi delikatesnim dijalozima unutar svakog orkestarskog ogranka i među njima potom, na pogonu razgorevanja strasti koja dolazi sa severa da potraje uistinu dugo, sve u slavu one goruće časti srca, tako nam prisne zvukom i treperavošću osećanja koja kazuje. Ova katkada misteriozna i bez sumnje izuzetno kompleksna tonska i emotivna slika, ti bajkoviti prizori razdešeni slutnjama, sa bolnim uzletima, nakon kojih sve vrvi kao u košnici - ozbiljan su umetnički zadatak koji, međutim, Filharmonija nosi sa elanom, vibrirajući poput preciznog mehanizma, napetog od suspregnute snage, koja trijumfuje melodikom visokokaratnog intenziteta, podignutom u više vrletnih spratova. Pravi pobedonosni pev što se izvija na vrhuncu jednog zamamnog izvođačkog zadatka, nakon kojeg nisu isti ni muzičari niti njihovi slušaoci. Kruna večeri i skupocen zalog bliske budućnosti preko okeana.
