Izvor: Politika, 24.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstori za haos
AMERIČKI FIJASKO U IRAKU, ubedljivo osvaja titule u svim takmičenjima za izbor planetarnog događaja godine. Amerikanci su bez ozbiljne konkurencije – niko i ne pokušava da ospori njihovo majstorstvo u pravljenju haosa i anarhije koje su prikazali u ovoj bliskoistočnoj državi tokom 2006.
Podaci su neumoljivi: samo u poslednja tri meseca broj napada je povećan za 22 odsto. Nedeljno se u Iraku izvede gotovo 960 oružanih akcija sa sve brojnijim ljudskim žrtvama. Od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << intervencije, u martu 2003. godine, u ovoj zalivskoj zemlji poginulo je više od 50 hiljada Iračana i gotovo tri hiljade američkih vojnika. Zaključak: nasilju se ne vidi kraj.
Pritisnut ovim mračnim činjenicama i rastućim nezadovoljstvom američke javnosti predsednik Džordž Buš grozničavo pokušava da pronađe izlaz iz iračkog ratnog lavirinta. Bušov manevarski prostor veoma je sužen, jer u ovom trenutku jednostavno nema dobre iračke formule. Njegov izbor je ograničen na traženje rešenja koje je najmanje loše za SAD.
U američkim raspravama o vojnoj avanturi u Zalivu već poodavno se ne govori o pobedi. Poslednji je to priznao predsednik Buš upotrebivši formulaciju da SAD u Iraku "ne pobeđuju ali i ne gube". A kada se u ratu poraženi vrati u "igru" i drži nerešen rezultat sasvim je moguć i potpun obrt – poraz dojučerašnjeg pobednika.
Takav rasplet američki predsednik i njegova ekipa žele na svaki način da spreče. Mediji prenose da Buš ozbiljno razmišlja o slanju vojnih pojačanja u Irak, od Kongresa se traže dodatne milijarde dolara, diplomate ispituju teren pokušavajući da pronađu uporište za neku ozbiljnu mirovnu inicijativu...
Iza kulisa se, međutim, razmatra i najgori scenario – poraz u Iraku. Do američkih medija procurela je informacija da je CIA organizovala dvodnevnu simulaciju mogućih događanja u slučaju povlačenja američkih vojnika sa Tigra i Eufrata.
Bila bi to, zaključilo je stotinak eksperata, katastrofa s nepredvidivim posledicama. Al kaida i teroristi bi američki vojni poraz u Iraku slavili kao svoj istinski trijumf upoređujući ga sa sovjetskim povlačenjem iz Avganistana 1988. godine. Upravo tada, podseća CIA, stvoreni su uslovi za formiranje Al kaide posle čega je islamski terorizam postao strateška pretnja za SAD.
U IRAČKOM KOMŠILUKU PALESTINCI opet zveckaju oružjem. Odavno poznata netrpeljivost između umerenog Fataha i radikalnog Hamasa prerasla je u otvorene sukobe koji prete da izrastu u građanski rat.
Obe strane su digle ruke od pregovora obaveštavajući svoje pristalice da je to gubitak vremena. Među pripadnicima Fataha, predsednika Mahmuda Abasa, sve je rasprostranjenije uverenje da je bila velika greška što je Hamasu dozvoljeno da učestvuje na parlamentarnim izborima posle kojih je formirao vladu. Hamas, na drugoj strani, poziva članove da smišljaju nove ratne pokliče – ovoga puta ne protiv SAD i Izraela već palestinskog predsednika.
Deset meseci Hamasove vlade ubedljivo su potvrdili da je palestinski eksperiment s demokratijom pretvoren u farsu. Predsednik i vlada iskopali su ratne sekire a u međuvremenu stotine miliona dolara inostrane pomoći nestalo je u privatnim džepovima ili je potrošeno za kupovinu raketa i kalašnjikova. Palestinska priča vraćena je tako na teren sukoba gde se malo priča i mnogo, mnogo više puca.
NAFTOM BOGATA VENECUELA OZBILJNO RAZMIŠLJA da okrene leđa dolaru i svoj osnovni izvozni proizvod naplaćuje u evrima.
"To je veoma interesantna ideja", izjavio je ministar energetike Rafael Ramires odgovarajući na pitanje da li će Venecuela slediti Iran koji je krajem prošle nedelje doneo takvu odluku.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves odavno je u oštrom verbalnom ratu sa SAD i "brisanje" dolara samo bi dolilo ulje na vatru ove međudržavne svađe. Čaves ne pokazuje nameru da ustukne, a posebno je osokoljen ubedljivom pobedom na predsedničkim izborima održanim početkom decembra. Analitičari upozoravaju da bi Amerikanci mogli da izgube strpljenje i pribegnu oštrim protivmerama kao što je izazivanje secesionizma i podrška pokrajinama bogatim naftom da se ocepe od centralne vlasti u Karakasu.
U takav scenario odlično se uklapa vic koji na pitanje šta su teroristi odgovara: to su ljudi koji žive u zemljama gde ima nafte.
Žarko Rakić
[objavljeno: 24/12/2006]
