Izvor: RTS, 05.Sep.2013, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Majstor za "poliranje" imidža

Alferd Guzenbauer tokom premijerskog manadata nije bio naročito omiljen u Austriji. Međutim, njegovo ime danas se smatra diskretnim simbolom globalne lobističke moći, uticaja, visokog kapitala i državne politike.

Kako je Alfred Guzenbauer (53) od "najneuspešnijeg" kancelara posleratne Austrije postao jedan od najuspešnijih ekonomskih konsultanata i lobista, član nadzornih odbora brojnih firmi, lobista-ekspert čije intelektualne usluge podjednako traže i strani državnici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i fakulteti proširene Evrope?

Ne treba sumnjati - nekadašnji "neuspešni" kancelar, kome su javnost i mediji u Austriji svojevremeno u grehe ubrajali da je "preintelektualan" za premijera, danas je moćan i uticajan faktor u kombinovanom svetu politike, finansija i ekonomije, pogotovo onom, što se javnosti tiče, "slabo osvetljenom" delu.

Jedan austrijski list je pre dve godine napisao da "Guzenbauer stoji na više ekonomsko-fininasijskih nogu".

Od kraja 2008, kada ga je rukovodstvo njegove Socijaldemokratske partije u nekoj vrsti medijski orkestriranog partijskog puča "izguralo" iz nacionalne politike, Guzenbauer niže jedan uspeh za drugim i ne čini se previše pogođen povremenim aferama u kojima se, najčeše na rubu, spominje i njegovo ime.

Njegova prva firma Gusenbauer Projektentwicklung (razvoj projekata) već je 2010. godine, nakon samo 18 meseci postojanja, imala dva i po miliona evra profita.

"Bila je to izuzetno dobra godina", izjavljivao je Guzenbauer za nacionalne medije, što se tumačilo kao neka vrsta kasne osvete za vrlo malo pozitivnih emocija kojima su ti isti mediji nekada pratili njegov posao premijera.

Neke od dostignuća i pozicija Alfreda Guzenbauera u poslednje četiri godine: predsedavajući nadzornog odbora građevinskog koncerna Štrabag, savetnik austrijskog magnata Rene Benka, suvlasnik bečke investicijsko-konsultantske firme Kudos kapital, savetnik kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva, profesor na Univerzitetu Insbruk.

Šta mu austrijski mediji danas zameraju: uglavnom njegovu konsultantsku poziciju kod Nazarbajeva.

Guzenbauer učestvuje u poliranju autokratskog imidža kazahstanskog predsednika, glase zamerke, na šta Guzenbauer odgovara kako "Kazahstan nije onakva pravna država i demokratija na kakvu smo navikli, ali pokazuje potencijal da se popravi".

Bilo je pokušaja i da se Guzenbauerovo ime uplete u moguće (i verovatne) kriminalno-špijunske poslove kazahstanskog predsednika (Alijev-afera), ali i tada samo preko imena dvojice Guzenbauerovih bliskih saradnika i prijatelja, bečkih advokata Lea Špeht i Gabrijela Lanskog, specijalizovanih za rad sa ruskim, odnosno po teritoriji gledano "sovjetskim" klijentima.

Državno tužilaštvo u Austriji nikada nije podržalo te glasine, tako da one do danas ostaju na nivou nagađanja, a Guzenbauerovo ime je, pravno gledano, potpuno čisto.

Šta su mu austrijski mediji zamerali onda, u vreme dok je izmedju januara 2007. i decembra 2008 stajao na čelu koalicije SPE-EVP i zašto je on na kraju prošao kroz neku vrstu "nečasnog odstupanja" iz vlade?

Ukratko: probem nije bio taj da je Guzenbauer bio neuspešan kao kancelar, on je naprosto bio nepopularan.

I opet: nije bio nepopularan zato što su njegove odluke bile pogrešne, već zato što svojim stilom ophođenja nije mogao da se umili takozvanom "malom čoveku" koji po popularnoj definiciji određuje ishode izbora.

Kako se moglo čuti u partijskoj bazi njegove Socijaldemokratske partije on je "preintelektualan" za jednog crvenog vođu, zna da bude "nadmen", "uobražen" i "arogantan", misli samo na velikom strateškom nivou, dok naprotiv prezire sitnu, populističku taktiku kojom se dolazi do srca glasača.

Legendarno je Guzenbauerovo pitanje kolegi dok ga je ovaj vodio na sastanak provincijske partijske organizacije "Je li na redu nešto važno ili samo uobičajeno partijsko blebetanje?". Na njegovu nesreću, kamere nacionalne televizije bile su dovoljno blizu da snime i potom emituju taj deo razgovora.

Ili za Austrijance neprijatna situacija kada prilikom susreta sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom Guzenbauer nije mogao da se seti imena svog sagovornika, te ga nazvao "Barolo" po italijanskom crvenom vinu.

Ukratko, u slučaju Guzenbauerove navodne nadmenosti i arogancije radi se uglavnom o snjegovom pecifičnom smislu za humor.

Ime Alfreda Guzenbauera danas u Evropi i šire figurira kao jedan od diskretnih simbola globalne lobističke moći, uticaja, visokog kapitala i državne politike - nimalo loše za kancelara koji je Austrijancima svojevremeno išao na živce kao "preintelektualan" izdanak crvene političke scene.

Hoće li njegov uticaj biti dovoljan da se u Briselu "ispolira srpski imidž", kako je austrijska štampa pre dve nedelje propratila prve najave da Guzenbauer preuzima konsultantske funkcije u srpskoj vladi?

Zajedno sa ostalim elementima spoljnopolitičog pobedničkog talasa na kojem se Srbija kreće od potpisivanja sporazuma u Briselu, to je realistična opcija.

Nastavak na RTS...