Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor repa Barak Obama
ČETRDESET GODINA POSLE UBISTVA MARTINA LUTERA KINGA crna Amerika, posebno ona siromašna, dobila je novog političkog lidera. Do Kingovog ubistva soul je prenosio izuzetno optimističku ideju da će pokret za građanska prava dovesti do potpune integracije. U politici sada to čini Barak Obama. U umetnosti već duže vreme to je ta „nova crnačka estetika”. Kada je sve počelo, teško je tačno odrediti. Možda sa pojavom „Repers Dilajt” grupe Šugar Hil Geng 1979. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosno prvog izvođenja repa u jednom kvartu južnog Bronksa. Ili sa Edijem Marfijem, prvim crnačkim komičarem koji je doživeo veliki uspeh na televiziji i ušao u američke domove. Ili, pak, krajem osamdesetih, metamorfoza od genijalnog košarkaša do medijske ikone Majkla Džordana.
Niko još nije izmerio obim ove revolucije, čiji je proizvod rep, a koja je odavno prešla granice crnačkih kvartova. Crnci u šou-biznisu, kao što su glumci Bil Krozbi i Vil Smit, voditeljka Opra Vinfri, pevač Majkl Džekson najbolji su dokaz te nove bogate crne Amerike, uostalom doneli su i novi stil života, način oblačenja, mišljenja i govora. Rep, zapravo, nije samo muzika, to je potpuno specifičan način da se rečima da ritam, da se one upotrebe kao oružje ili kao metafora, i to daje isto toliko koherentnu viziju sveta kao onu koju je pružio soul početkom sedamdesetih. Jer, njegov kredo nije samo muzički, već i socijalni i politički. Kroz rep mlada generacija crnaca izražavala je svoj bes. Rep je zaboravio na mesijanski pravac pokreta za građanska prava i ne haje za deset božjih zapovesti. Osećanje mučnine koje ističe rep nalazi, naravno, svoj ekvivalent i van američkog kontinenta.
Ta „nova crnačka estetika”, rođena pod ruševinama pokreta za građanska prava, u politici je danas predstavljena upravo u Baraku Obami. Tu možda i leži objašnjenje njegovog fantastičnog uspeha: u sposobnosti da mobiliše određenu zajednicu i u njegovom talentu da toj pobuni da univerzalni tonalitet.
JUŽNA OSETIJA JE ZATRAŽILA NEZAVISNOST pozivajući se na primer Kosmeta. Verovatno će to uskoro zatražiti i Abhazija. Moskva za sada mudro ćuti i osluškuje eho. Hoće li neko i priznati te dve provincije Gruzije, koja sve više podseća na bure baruta, zapravo i nije važno. U stvari, pretnjom destabilizacije Gruzije i Azerbejdžana može se sprečiti da Rusija definitivno bude potisnuta sa južnog Kavkaza. A u tom području u toku je dramatična trka za ekonomske i vojne resurse. Kaspijski region drži skoro polovinu svetskih rezervi nafte, bitka za Staljingrad vodila se velikim delom i za kontrolu nad ovim ogromnim rezervama. Upravo u tom kontekstu energetika je politička poluga, u šta se na neki način sve više uverava i Ukrajina. Ukoliko Kijev priguši ambicije za članstvo u NATO-u – biće nafte i gasa. No, ako vlasti u Kijevu i dalje budu insistirale na ulasku u NATO, Moskva će verovatno primeniti suptilne metode ekonomske blokade po uzoru na američku politiku prema Kubi.
Rusija je danas drugi po veličini svetski proizvođač nafte, Rusija je opet i svetska vojna supersila i ona suvereno dominira na postsovjetskom prostoru. Onemogućavanje pristupa nafti današnjim potencijalnim neprijateljima osnov je strategije i Vašingtona i Moskve. Jer, nafta je odavno političko oružje broj jedan.
KINA UBRZANO JAČA SVOJE ORUŽANE SNAGE i to sve više brine SAD. Stopa rasta vojnih izdataka Kine odavno je premašila stopu privrednog rasta zemlje. Vojni budžet Pekinga sada iznosi oko 60 milijardi američkih dolara, u toku je velika modernizacija vojske sa naglaskom na najsavremenije informacione tehnologije. Od Rusije se kupuju najmoderniji ratni brodovi, podmornice i avioni, Kinezi stvaraju i svoj protivsatelitski sistem i rade na njegovom operativnom raspoređivanju u kosmosu. Kinezi su razvili lasere male snage i kopnenog baziranja, namenjene „oslepljivanju” senzora na protivničkim satelitima na niskim orbitama, modernizovali su postojeći sistem za praćenje i identifikaciju kosmičkih objekata, a proizveli su i male manevarske satelite ubice koji svojom programiranom eksplozijom mogu da unište protivnički satelit. Prošle godine u januaru Kina je balističkom raketom uništila svoj zastareli meteorološki satelit, koji se nalazio u orbiti iznad provincije Sečuan na visini većoj od 800 kilometara.
Jer Kinezi se ne oslanjaju samo na međunarodno pravo. Ima se, može se.
POSLE PRIZNAVANJA NEZAVISNOSTI KOSMETA, Zapad šalje Srbiji naglašene signale prijateljstva i naklonosti. Podseća me to na razgovor između Henrija Kisindžera i princa Sihanuka u Pekingu 1979. godine.
„ Morate verovati da smo mi bili za vas i da nam se Lon Nol nije sviđao”, rekao je Kisindžer.
„Veliko vam hvala”, odgovorio je Sihanuk.
„Želeo bih da u to verujete.”
„Ekselencijo”, rekao je Sihanuk, „što je bilo, bilo je”.
„Ne. Ne. Ne. Želim da kažete da mi verujete.”
„Molim da me izvinite. Ne mogu da vam kažem da vam verujem.”
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 08/03/2008]
