Izvor: Blic, 18.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majonez u vlastitoj režiji
Majonez u vlastitoj režiji
Ruska salata, rovito kuvana jaja, sladoled - omiljena su hrana mnogih od nas, ali ukoliko domaćica odluči da pokaže sve svoje mogućnosti i umesto kupovnog majoneza upotrebi domaći ili sama napravi sladoled, ova hrana može biti vrlo opasna, jer se, za razliku od kupovnih proizvoda, koriste sveža, termički neobrađena jaja. Dr Slaviša Đukić, specijalista infektolog Kliničkog centra Novog Sada, objašnjava za 'Blic' kako sve može da se 'zaradi' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << crevno zarazno oboljenje.
- Crevne zarazne bolesti su različitog porekla. Osnovno je da uzročnici ulaze u organizam preko usta, putem zagađene vode ili hrane i ispoljavaju svoje dejstvo u organima za varenje. Najčešći uzročnici su bakterije, salmonele, šigele, pa virusi i paraziti. Mada su najčešće leti, ima ih i u jesen, pa čak i zimi. Nastanku bolesti pogoduje visoke temperature, muve, manjak ispravne vode itd - objašnjava dr Đukić.
Kaže se da su rezervoari zaraze ljudi i životinje sa izraženim znacima bolesti, kliconoše. Bolest se širi preko namirnica životinjskog porekla (mesa, mleka i jaja), preko zaražene hrane, vode, prljavih ruku, muva i uopšte loših higijenskih navika. - Pravilnom obradom namirnica, pre svega termičkom obradom mesa, mleka i jaja, uništava se uzročnik, a mogućnost nastanka bolesti se svodi na minimum - tvrdi dr Đukić.
M.Javor Oprez je najvažniji
Zaražena hrana ne prepoznaje se 'golim okom' jer se njena organoleptička svojstva (miris, boja i ukus) ne menjaju, kaže dr Đukić. Njegov savet je da se vodi računa gde se kupuju namirnice, kako se obrađuju i čuvaju. On preporučuje strogu veterinarsku kontrolu hrane i svih ljudi koji je prodaju i spremaju. Stari su posebno ugroženi
Izvor zaraze, kaže dr Đukić, može biti i sekret iz grla ili nosa kliconoše, ili gnoj sa ranice na koži. Ako takva osoba sprema hranu može da prenese bolest. Bolest karakteriše nagli početak s bolovima u trbuhu, mukom, upornim povraćanjem sa ili bez proliva, opštom slabošću i malaksalošću, a neki simptomi mogu i da izostanu. Teži slučajevi leče se u bolnicama. To su najčešće stariji ljudi, hronični bolesnici (srčani i plućni) i deca, jer su oni posebno osetljivi na poremećaj vode i elektrolita u organizmu.
