Izvor: Glas javnosti, 16.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majke bacale živu decu u Drinu
Kontinuitet genocida tokom čitavog 20. veka nad pravoslavnim Srbima na prostoru bivše SFRJ potvrdio se i na primeru sela oko Srebrenice, u Republici Srpskoj.
U obimnoj dokumentaciji Fonda za istraživanje genocida nad srpskim narodom navodi se primer iz 1942. i 1943. godine. Ustaška legija je u samo jednom danu, 6. maja 1942, počinila stravičan genocid u selu Fakovići, pobivši klanjem i streljanjem čak 205 tamošnjih Srba i izbeglih iz Olova, Sokole, Vlasenice i Han Pijeska! >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Preživeli prota Mitar Krsmanović svedočio je o ovom masakru: „Kad su ustaše krenule iz Srebrenice ispred njih su bežali Srbi, tražeći spas preko Drine. Kad stigoše do obale, nagrnuše na njih Frančetićevi legionari, „Princ Eugenova“ divizija. Lovili su djecu i žene, nemoćne starce... Majke su bacale živu djecu u Drinu, da ih ustaše ne bi stigli i sakatili... Gledao sam djevojke kako se ubijaju u Drini da im ustaše ne bi oskrnavili čast i obraz... Šestorica ustaša skinuli su se do pojasa i klali Srbe redom, onako svezane ili prebijene i bacali u jame. Pričali su ljudi, kako su dvije jame danima poslije „disale“. Izlazila je bijela pjena i slušalo se teško izdisanje, jer je u njima bilo potrpano i mnogo živih ljudi. Tek 1952. godine iz tih jama su izvađeni preostali zemni ostaci tih nesrećnika!“ Utvrđeno je da je samo u ovom kraju stradalo 844 Srba.
Tragičnu sudbinu doživeli su i žitelji srpskog sela Zalazje kod Srebrenice. Preživeli Neđo Stanković je svedočio: „Imao sam pet godina kada su ustaše na Trojice 1943. godine napale naše selo i ubile 97 mještana, među kojima je bilo četrdesetoro maloljetne djece. U stravičnom pokolju zauvijek su nestale porodice Lazarević, Lalović, Maksimović, Stojanović...
PRIZNANJE ORIĆEVOG SABORCA
Pokolj Srba u Zalazju 1992. godine u knjizi „Planirani haos“ opisao je Ibran Mustafić, visoki funkcioner SDA i saborac velikog ratnog zlikovca i srpskog krvnika Nasera Orića, koji mu je priznao zločine.
„Kad je počelo klanje one ekipe zarobljenih na Zalazju, meni je dopao Slobodan Ilić (nekadašnji sudija Opštinskog suda u Srebrenici). Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovorio ni riječi. Izvadio sam bajonetu i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko. Nisam mogao da vjerujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, tako da sam ga odmah poslije toga preklao!“
