Izvor: Politika, 06.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majka svih afera
Zanimljivo je da je privatizaciona mafija jedina mafija koja u Srbiji – ne postoji
Srbiju su zahvatile klimatske promene. Imamo samo dva godišnja doba, leto i zimu. Leta su bogata aferama, zime izborima. Pošto još uvek nisu raspisani izbori – leto još traje. Afera imamo, a rešavamo ih kao da su lanjski snegovi. Srbija je poznata i po mafijama. Imamo drumsku, medicinsku, stečajnu, carinsku, duvansku, automobilsku, železničku...
Mafija je oblik organizovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriminala, otuda specijalni sud koji se time bavi. Da bi nešto bilo "mafija" i da bi se razlikovalo od neke uboge grupe koja se sakupila da, koristeći se poslovicom "u broju je snaga", uspešnije vrši krivična dela, mora postojati sprega sa vlastima; takva je rečnička definicija. Ukoliko kriminalci nemaju vezu i srdačan dogovor sa vlastima, onda su samo kriminalci, nisu mafija.
Kod nas ni ova definicija nije tačna – pohapšene su sve silne organizovane grupe ali nijedna od njih nema ni mrvu veze sa vladarima. Specijalni sud je tako postao najskuplji eksperiment u pravosuđu. Ima ozbiljan budžet i ovlašćenja, hapsi mafije ali ni u jednom jedinom slučaju nije ni pokušao da dokaže da su mafije ono što bi morale da budu, organizovane grupe koje rade u dogovoru sa ljudima koji vladaju ovom zemljom. Kad su Italijani hapsili svoje mafijaše, najpre su raskrinkali nekoliko premijera i ministara. Posle je išlo lako. Kod nas to naravno nije moguće, pošto kriminal među političarima postoji samo dok su u opoziciji ili bar blizu nje. Kada dođete na vlast, sve što radite nije podložno krivičnom zakonodavstvu.
Zanimljivo je da je privatizaciona mafija jedina mafija koja u Srbiji – ne postoji. Kriminala ima u svakom delu društva osim u privatizaciji. Sve je u Srbiji sporno, i Kosovo, i EU, i Rusija i mi sami, samo nije sporna privatizacija i oni koji se njome bave. Kao na referendumu u Crnoj Gori gde nije zabeležena nijedna nepravilnost, tako i u našoj privatizaciji nema nijedne sumnje, nijedne greške, nijednog krivičnog dela. Ima samo neverovatno bogatih ljudi, jako bogatih ministara, i milion nezaposlenih. Usred vanrednog stanja, kada su bili zabranjivani i štrajkovi i novine, privatizacija se veselo nastavila. Gde god postoji novac, postoje i kriminalci, osim u privatizaciji tokom koje se u Srbiji obrću poslednje velike sume. Svi bivši i sadašnji ministri, veliki pokrovitelji privatizacije države su mirni i čisti. Njihovi carinici i stečajni rukovodioci dospevaju do zatvora, ali to ne sprečava državu da na osnovu rezultata koje su napravili pohapšeni upravnici prodaju fabrike nakon što su uništene.
Majka svih afera je afera privatizovane Srbije, a majka svih mafija je mafija belih okovratnika. Vođe klanova su poznate, naravno da su to državni funkcioneri. I tajkuni, oni koji su najviše kupili. I naravno da je privatizacija ozakonjena pljačka. Da nije, bila bi bogata Srbija, a ne oni koji su je kupili. I naravno da je mafija belih okovratnika mafija zbog koje postoje sve ostale. I da nije moguće pljačkati državu, a da ljudi koji je vode u tome nemaju učešća i zarade. Sve to znaju specijalno tužilaštvo i specijalni sud, a ne rade svoj posao nadajući se da će možda i oni jednom biti deo te prestižne grupe srećnih i savešću neopterećenih ljudi, zaštićenih od zakona, jačih od Ustava. Niko se ne pita kako to da sve što je privatizovano za šest evra posle nekoliko godina u rukama genija koji je švercovao šećer bude prodato za dvadeset miliona.
Leto je, afera ima, dolazi zima, sad će i izbori, a beli okovratnici spremaju novac za kampanje. Demokratija košta, samo zašto cenu uvek plaćaju birači, valjda će jednom odgovoriti specijalni sud.
Aleksandar Vulin
[objavljeno: 06.09.2007.]
