Izvor: Blic, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija vranjskog Mosta ljubavi
VRANJE - Novinar Vukašin Obradović kaže da je ponosan što se rodio u zavičaju Bore Stankovića, u gradu trubača i meraklijskih pesama.
Truba kao brend
Jedan od brendova Vranja je truba. U gradu žive članovi najmanje 15 izvanrednih orkestara. Najpoznatiji i najtrofejniji je orkestar Nenada Mladenovića, koji je svojevremeno osnovao legendarni Bakija Bakić.
Dodaje da je Vranje prepoznatljivo po osobenoj kulturi i tradiciji, brojnim kulturno-istorijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spomenicima, gurmanlucima, muzici, junacima antologijskih dela velikog srpskog realiste Bore Stankovića.
Posle završenog Fakulteta političkih nauka Obradović se vratio u Vranje. Planirao je povratak „u prestonicu" ali, kada se zagledao u Veroslavu, tu je bio kraj njegove beogradske priče. Prevladala je magija vranjskog Mosta ljubavi.
U obilazak Vranja krećemo iz redakcije nedeljnika „Vranjske", gde uigrani novinarski orkestar, koji vodi Obradović, analitički, kritički i istraživački obrađuje teme iz vranjske svakodnevice. Sledeće odredište je kafana „Boemi", omiljeno svratište poslovnih ljudi, preostalih boema, novinara i sveta iz drugih branši.
- Ima Vranje dobre kafane. To su „Boemi", Simpov" hotel na Pržaru, „Haremluk", „Kubura", „Morava", restorani „Merak" i „Evropa", hotel „Vranje", i tako redom. Vranje ima dugu i bogatu tradiciju ugostiteljstva. O tome svedoči podatak da je sedamdesetih godina 19. veka Vranje imalo čak 86 kafana.
Sledeće mesto na koje Obradović uvek odlazi je Beli most, koji je utisnut u grb grada Vranja. Podignut je u tursko vreme 1844. godine i premošćuje obale Vranjske reke.
- Most je izgradio Selim-beg koji je, prema legendi, imao prelepu kćerku Ajšu, koja se zaljubila u čobanina Stojana. Kada ih je beg našao zagrljene pored potoka, besan je pucao u mladića, ali je tane pogodilo Ajšu, koja je momka zaklonila svojim telom. Ovaj kulturno-istorijski spomenik zovu i Mostom ljubavi, jer mnogi parovi pre odlaska kod matičara prelaze preko njega da bi im brak bio uspešan i berićetan.
Obradović prijatelje iz drugih mesta redovno upozna s vranjskim spomenicima kao što su Markovo kale, tursko kupatilo Hamam, Pašin konak, česma Đerenka, Saborna crkva Svete trojice. Nezaobilazan je i teatar star 110 godina, koji je osnovao ondašnji gimnazijski profesor u Vranju Radoje Domanović.
Obreli smo se potom u kaldrmisanoj Baba Zlatinoj ulici, koja nosi ime Borine babe po ocu. U tom sokaku, proveo je detinjstvo veliki srpski dramski pisac i romansijer.
- Volim da prođem najpoznatijom vranjskom ulicom, kojom je svojevremeno hodio Bora Stanković. Šteta što ova kultna ulica nije na vreme sagledana kao turistički kompleks. Treba je sačuvati od propadanja jer u njoj godinama vlada urbanistički i graditeljski haos - kaže Obradović.
Kultno mesto u gradu koji postoji 913 godina, svakako je rodna kuća Borisava Stankovića, izgrađena 1850. godine.
- Kuću svoje mladosti Bora Stanković je prodao 1898. Patio je godinama za njenim nevelikim prostorijama i živopisnim dvorištem sa čuvenim bunarom. Kasnije je sazidao novu kuću u naselju Saraina. U nju se nije uselio, jer je patološki bio vezan za stari dom. Želeo je da je otkupi, ali ga je smrt u tome omela. Želja mu je posmrtno ispunjena, kada je 1967. godine vremešna građevina postala muzej-kuća - naglašava Obradović.
Kakvi su Vranjanci
- Vranjanci su iskreni, gostoljubivi i druželjubivi, ali i zapreteni balkanskim mentalitetom. Skloni su da više cene ono što dolazi sa strane, a da nipodaštavaju sopstvene vrednosti. Kada neko nešto uradi što prevazilazi granice lokalnog mentaliteta, uslediće komentar: „On li je popametan
od nas". To je mnoge oteralo iz Vranja - priča Obradović.
