Izvor: Glas javnosti, 16.Nov.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija okamenjenih vodopada
Iako je u Sloveniji otkriveno 6.537 pećina od kojih je 26 otvoreno za obilaske, najlepša među je njima Postojnska jama. Mnogi se slažu da je obilazak ovog mesta susret sa stvaralačkim lepotama podzemnog sveta, koji nezaboravno ostaje u sećanju i razbuktava maštu tajanstvenošću. Lepota ovog mesta izaziva strahopoštovanje prema onome što je priroda, reka Pivka kap po kap, dan po dan, milionima godina klesala. Smeštena kod grada Postojne od LJubljane je udaljena svega 54 kilometra. Povezana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je odličnim autoputem i predstavlja nezaobilazno mesto u svim vodičima, budući da je jedan od simbola Slovenije.
Geološka atrakcija bila je poznata još u srednjem veku. O tome govori „Rov starih potpisa“, sa najstarijim potpisom iz 1213. godine. Godine 1818. meštanin i vodič Luka Čerč je slučajno otkrio unutrašnje delove jame, pripremajući pećinu za posetu cara Franca I. Iduće 1819. godine posetila su Postojnsku jamu 104 posetioca, a među njima su se nalazile najmoćnije i najuglednije ličnosti toga doba: ruski car Aleksandar I, već pomenuti, austrijski car Franc I i veći broj evropskih suverena i političara, učesnika kongresa Svete alijanse koji održan u LJubljani.
Stanište čovečje ribice
Postojnska jama je i stanište čovečje ribice (proteus anguinus) koja može da poraste do 30 santimetara, a kao amfibija diše spoljašnim škrgama i plućima. U tami pećine postala je potpuno slepa i izgubila pigment kože. Hrani se mikroskopskim organizmima i metabolizam joj je prilagođen uslovima pećine tako da može izdržati bez ikakve hrane do 12 godina a životni vek joj je otprilike 100 godina.
Čitava unutrašnjost Postojnske jame ispunjena je bisernim kapnicima. Put vodi iz dvorane u dvoranu između kapnika raznih boja, koji blešte i presijavaju se i prosto je nemoguće pogledom obuhvatiti lepotu koja mami sa svih strana i iz svakog ugla. Stalaktiti i stalagmiti, ali i stalagmati-stubovi koji nastaju kada se stalaktiti i stalagniti spoje. Za stvaranje jednog milimetra nekog od ovih pećinskih ukrasa potrebno je 10 do 20 godina. Osim bleštavih draperija, sveća, vodene kapi izvajale su ljupke palčiće, kokoške, golubove, papagaje, okamenjene banane, morske rakove, svetionike, vodopade i mnogo toga što uz pomoć vaše mašte vidite šetajući kroz pećinu. Prosto se čini da su nemirne vodene kapljice stvaralačkom magijom želele da duboko u unutrašnjosti zemlje oblikuju mnogo toga što je ljudska mašta stvorila u bajkama.
Kapljice se razlikuju po boji zavisno od supstanci koje su rastvorene u vodi prolazeći sa površine u pećinu. Crvenosmeđa boja dolazi od oksida gvožđa, sivocrna od manganovih oksida, a od kalcijumkarbonata dobija se krem ili bela boja. Važna je još i temperatura, vlaga i pritisak. Temperatura se tokom čitave godine kreće od 8 do 10 stepeni, a vlaga je od 85 do 95 odsto.
Osim bleštavog kapničkog sveta, snažan utisak ostavljaju i pećinske prostorije. Prirodne sile i na ovom poslu pokazale su se kao izuzetni graditelji. Takozvana kongresna dvorana jedno je od tih velelepnih graditeljskih ostvarenja površine 750 kvadratnih metara. Koncertna dvorana je još monumentalnija i zahvata preko tri hiljade kvadratnih metara. Crvenkast svod je visok preko pedeset metara i na tom mestu se povremeno održavaju koncerti. U tišini akordi duboko odjekuju ogromnim prostorom. U dvorani može da se smesti preko 10.000 posetilaca.
Do danas, otkriveno je oko 25 kilometara kanala pećinskog sistema Postojnske jame, od kojih su 13 kilometara turistički putevi.
Obilazak sa vodičem traje 90 minuta i za to vreme obiđe se pet uređenih kanala. Razgledanje počinje ukrcavanjem u jamsku železnicu. Prva je izgrađena je 1872. godine i bila je prva takve vrste u svetu. Godine 1967. izgrađena je kružna jamska železnica duplog koloseka, tako da najlepše delove jame može da obiđe nekoliko hiljada turista dnevno. Nekadašnje osvetljenje bakljama, svećama i petrolejkama 1884. godine zamenjeno je električnim osvetljenjem.
Nakon dva kilometra vožnje vozom, stiže se do Velike gore, mesta gde se završava putovanje železnicom. Vozić odlazi, a turisti stupaju u čudesno, podzemno carstvo. Izbetonirane pešačke staze, savršeno osvetljenje, pećinski nakit najraznovrsnijih boja i oblika, vodiči stručni - dovoljno da se otkrije lepota.
Velika gora predstavlja najvišu tačku obilaska. Nalazi se 40 metara više od ulaza u pećinu, sa ogromnim odvaljenim blokovima stena, prekrivena je mnoštvom pećinskog nakita najrazličitijih imena (stalaktita, stalagmita, draperija, stubova, saliva...) i svodom dugim 300 metara. Prelepe draperije kao da kriju kulise velelepne pozornice. Preko Ruskog mosta, koji su za vreme Prvog svetskog rata izgradili ruski zarobljenici, dolazi se do Lepih jama. Kanal 500 metara dugačke Lepe jame otkriven je 1891. godine, a uređen je za turističke posete tek 1926. godine. Nižu se Bela i Crvena dvorana, Zimska dvorana sa snežnobelim cvetovima, Špageti dvorana sa bezbroj kalcitnih cevčica, Krivi toranj...
Sve pohvale za predivan opis jednog od svetkih čuda rekao bih...samo nedostaje jedna kratka informacija za kraj za sve one koji se upute ka Postojnskoj jami....cena ulaznice je 18 evra verovali ili ne....barem je bila u leto 2007...ako nije sada i veća....
Za decu mladju od 5 godina cena za sve obilaske je 1€ . U sve cene je uračunato i osiguranje.
Odrasli Studenti Deca
Postojnska jama cele godine 20,00 16,00 12,00
Predjamski grad cele godine 8,00 6,50 5,00
Vivarij Proteus cele godine 7,00 5,60 4,20
Jama pod Predjamskim gradom 1. 5. - 30. 9. 7,00 5,60 4,20
Park vojaške zgodovine Pivka cele godine 6,00 4,80 3,60
Lep pozdrav iz SLO
Vidim sa se uz Postojnu takodje oglašava i park vojne istorije Pivka koji mozete da se posjeti za 6 evra. Ja bih platio duplo kad bih znao da je u tu vojnu istoriju ukljucen i opis dodadjaja iz 1991. kad su slovenački specijalci ubijali vojnike JNA koji su bili naoruzani samo ćorcima.
Evo pa pogledaj sam ima li toga šta te interesuje.
http://www.parkvojaskezgodovine.si
Jedno pitanje samo , jesi li ti bio u Sloveniji te 1991? Znaš li koliko je civila stradalo tada?
Pozdrav
