Izvor: Vesti-online.com, 26.Mar.2013, 05:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Magija na Balkanu (3): Vetar me odneo u onostrano

Dušica Ilić je nepokretna i slepa otkad ju je kao devojčicu na njivi obuhvatio neki čudan vihor, a onda su joj se više sile obraćale u snu i upućivale u svet magije.

Prošla je ponoć, a staru belu kuću Dušice Ilić osvetljava bandera. Nijednog svedoka na putu, dobro je, nema dokaza da smo zalutali u onostrano. Za Dušicu kažu da je jedna od najboljih bajalica vlaške magije. Leči zdrave i bolesne, ali i sve one koje neka muka muči, od varanja supružnika, preko dece >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << koja su izgubila moć govora ili one koja nikad nisu prohodala... Idemo uzbrdo, raštrkano selo Dubočka kod Petrovca na Mlavi spava, a čkilji sijalica iz kuće baka Dušice. Tišinu prekida lavež nevidljivog psa, a iz mraka iskoči niži, suvonjav, vižljasti muškarac.

- Dobro veče, dobri ljudi, ja sam Čeda, Dušičin suprug - pozdravi nas.

- Ona vas čeka - kaže i krećemo stazicom od cigala. Pred nama priča o drevnom narodu, mrtvom životu i živoj smrti. Ulazimo u kuću i u dugačkom hodniku uz pucketanje šporeta smederevca dočekuje nas nasmejana žena. Ne izgleda kao starica, a još manje kao bajalice koje se sporadično pojave na televiziji.

- Dobro došli, izvolite sedite. Koja vas muka muči, jeste li poneli fotografije - prelazi odmah na stvar naša domaćica, 69-godišnja Dušica Ilić i izvinjava se što ne ustaje, jer je kaže, nepokretna od malena, ali i slepa. Lice joj bez i jedne bore, mladoliko.

- Vlaška magija postoji i crna, i bela. Crna čini zlo, jer ljudi u ovim ludim vremenima jedni drugima žele zlo. Nje se klonim i njom se ne bavim. Zli ljudi dobrima čine loše, i to crnom magijom. To je greh. Nisam grešnica, ja pomažem ljudima u nevolji - veli Dušica, za koju se u istočnoj Srbiji zaklinju da je svemoguća i da je spasla mnoge brakove, ali i silne ljude izlečila. Na priče da se spravljanje magičnih čini prenosi s kolena na koleno, ona odmahuje glavom.

- U vreme Titine Jugoslavije, ovo vlaško bajanje je bilo najstrože zabranjeno, pa nisam smela time da se bavim. Radila sam kao šnajderka, ali u nekim retkim situacijama, kad je baš bilo pitanje života ili smrti, bajala sam i skidala nesrećnicima mađiju. Šta ću, ljudski je pomoći čoveku u nevolji. To sam radila krišom i u strahu da me ne otkriju. Za to se išlo u zatvor - otkriva Dušica.

- Štapić, kojim je domaćin kuće pred Božić prevrtao creva praseta takođe mi pomaže u skidanju crnih magija, sa njim dodirujem zvonce ovna predvodnika, vodu i izgovaram bajalice na vlaškom jeziku, a tu su i bosiljak i nož, kao i voda koju je onaj kome je bačena crna magija natočio u svojoj kući s jedne česme - objašnjava bajalica postupak isceljivanja.

- To nije tačno, ovo je dar od Boga. Bila sam mala, imala sam sedam godina kad sam ga stekla. Moji su tog 27. jula, na dan Svetog Alekseja, okopavali repu i kako nije ko imao da čuva moju sestru i mene, poveli su nas sa sobom. Posle nekoliko sati, ničim neizazvano, zaduvao je neki vihor, sestra i ja smo se igrale, a onda sam utonula u neki mrak. Oko mene je bila tmina i čula sam more glasova. Kasnije su mi prepričavali da je oko mene sve letelo uvis, ukrug, visoko, visoko visoko i niko od tog čudnog vetra nije mogao da mi priđe. Onda je sve utihnulo, ja sam se probudila kao da ništa nije bilo, ali nekoliko dana kasnije u snu sam čula neki glas, koji me je uputio kako da pomognem nekoj bolesnoj komšinici. Bila sam, dakle još dete - veli naša sagovornica, koja dodaje da je posle te oluje ostala nepokretna, a malo kasnije je izgubila i vid. Više sile su joj se obraćale u snu i upućivale u svet magije.

- Bila sam dete i ništa nisam razumela, osim da nekim travkama, vodama i amajlijama praćenim magijskim ritualima pomažem ljudima. Moji su me vodili u Beograd kod lekara da bi me izlečili, ali nije bilo pomoći, nije bilo leka za ovu moju nedijagnostikovanu i nepostojeću bolest, jer po svim nalazima, ja sam bila zdrava - priča Dušica, a između ruku premeće staro zvono, koje nosi ovan predvodnik.

- Ovo je magično zvono, iz koga se pije obajana voda. Izgovorim bajalicu na vlaškom jeziku i tako je spremam za skidanje teških mađija. Da bih videla šta je nekome urađeno, stavim kažiprst na fotografiju, na glavu onog ko je u problemu i kao da gledam film; pred očima mi se odvijaju slike iz života tih mučenih ljudi. U nekim situacijama, oni koji su u problemu i ne moraju da dođu kod mene, dovoljno je da pošalju fotografiju i da se jave telefonom - priča Dušica dok pokazuje brojna pisma kojima je bukvalno ljudi zatrpavaju.

- Ne naplaćujem nikome i ništa, jer je sevap pomoći ljudima. Ipak, ako neko, a takvih ima, baš insistira, onda uzmem ono što mi daju - priznaje Dušica.

- Kod mene su dolazili i dolaze obični smrtnici, ali i naše zvezde. Od političara, preko muzičara do glumaca, profesora univerziteta. Većina je imala istu muku, političarima se obično klima brak zbog vlaškog vezivanja i švaleracije, a ovi drugi oće da budu bolji od najboljih.

Nastavak na Vesti-online.com...