Izvor: B92, 18.Feb.2012, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mafijaški rat se seli i u zatvor
Beograd -- Rat, koji je godinama buktao u srpskom podzemlju, pa se proširio na inostranstvo, hapšenjem većine glavnih bosova mogao bi se preneti iza zatvorskih rešetaka
To se, ipak, može sprečiti ukoliko država i nadležne institucije preduzmu sve mere da do sukoba u zatvorima ne dođe.
Najžešći sukob mogao bi biti u „Alkatrazu”, najčuvenijem delu požarevačkog KPD „Zabela”, gde će se Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću priključiti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Luka Bojović, Sretko Kalinić, Sreten Jocić - Joca Amsterdam, ali i pripadnici zemunskog klana.
Zbog mogućeg žestokog sukoba iza zatvorskih zidina ponovo su zabrinuti pravosudni organi posle Bojovićevog hapšenja u Španiji, odakle bi uskoro trebalo da bude izručen Srbiji, gde treba da dosluži kaznu i gde se protiv njega vodi postupak za organizovanje tri ubistva. Ovaj mafijaški šef odavno je u sukobu sa šefovima ostalih najjačih organizovanih kriminalnih grupa koji su već iza rešetaka.
Do sada su nadležni iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija vodili računa o tome da u zatvorima ne bude direktnih kontakata među članovima rivalskih grupa, pa su izmeštani u različite zatvore. Zbog mogućeg sukoba najopasniji kriminalci, sem u „Alkatraz”, smešteni su trenutno i u Sedmom paviljonu „Zabele”, KPZ Sremska Mitrovica, a u beogradskom CZ-u i pritvoru Specijalnog suda su trenutno oni protiv kojih se još vode sudski postupci.
"Još ne znamo kada će Bojović i ostali biti izručeni iz Španije, pa ne možemo da govorimo o tome gde će služiti kazne, jer to zavisi od mnogo stvari", šturo su objasnili „Blicu” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Miloš Janković, koji je 2004. bio direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kaže za "Blic” da se kontakti i sukobi suparničkih kriminalnih grupa u zatvorima, odnosno u pritvorskim jedinicama sprečavaju na više načina.
"Pre svega, nastojali smo da pripadnici jedne grupe ne budu smešteni u istom bloku sa članovima protivničkog tabora. Koliko mi je poznato, to se čini i danas. U šetnju su izvođeni u različito vreme, a uvek su odvojeno sprovođeni od zatvora do suda i natrag. Pazilo se i da ne dođu u kontakt kada su im u posetu dolazili branioci ili članovi porodica. Uz to, vodilo se računa s kim su smešteni u ćeliji", objašnjava Janković.
Na pitanje kako su pojedine osuđenike, odnosno pritvorenike štitili od onih koji su im u zatvoru pretili, Janković odgovara:
"Osobe kojima su upućivane pretnje najčešće se prebacuju u druge paviljone i blokove. U izvesnim slučajevima, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija iz bezbednosnih razloga donosi odluku o njihovom premeštanju u druge zatvore. Inače, u svakom zatvorskom sistemu postoji neformalni sistem i on utiče na bezbednost pojedinaca. To je posebno uočljivo u situacijama kada zatvorenici svode neke ranije neraščišćene račune. Neformalan zatvorski sistem je uobičajena prateća pojava zajedničkog izdržavanja kazne."
Janković kaže da Srbija koristi i iskustva drugih država, poput Italije i SAD kako bi sprečila bilo koju vrstu kontakta između zatvorenika koji izdržavaju kazne zbog krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala ili ratnih zločina.
"Radi se o zatvorskom sistemu u kojem se poštuje princip da jedan pripadnik službe obezbeđenja nikada ne sme da bude sam u kontaktu sa zatvorenikom, odnosno da ćeliji može da priđe samo kada je u pratnji dvojice kolega", ističe Janković.
On dodaje da su ovi problemi lakše rešavani pre osam godina nego sada.
"Tada je u zatvorima bilo oko 7.000 ljudi, a danas ih je više od 11.000. U isto vreme kapacitet zatvorskih ustanova nije značajno povećan, kao ni broj zaposlenih. Očigledno je da je sada posao zatvorske uprave znatno teži", kaže Janković.
Razdvojene bande
Bande u zatvorima postoje u većini američkih kaznenih ustanova, a istraživanja pokazuju da je sredinom protekle decenije iza rešetaka bilo čak 46.000 njihovih članova.
Uprave kaznenih ustanova koriste različite strategije kako bi sprečile sukobe u zatvorima. Da bi oslabili uticaj bandi, one pripadnike istih kriminalnih grupa razdvajaju smeštanjem u različite ustanove ili odeljenja u okviru jedne ustanove, kao i dodeljivanjem različitih zaduženja tokom kojih neće imati prilike za međusobni susret. Međutim, zbog velikog broja pripadnika bandi, uprave američkih zatvora smatraju da je ovo skup i nedovoljno efikasan način sprečavanja sukoba.
.jpg)
