Izvor: Glas javnosti, 26.Okt.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mafija širi bratstvo i jedinstvo
Ubistvo Ive Pukanića, hrvatskog novinara i suvlasnika nedeljnika Nacional, u centru Zagreba, analitičari ocenjuju kao još jedan dokaz da kriminal ne preza ni od čega, a da je linija koja razdvaja politiku država nastalih posle raspada SFRJ od kriminalnih grupa vrlo tanka.
Boža Spasić, bivši službenik Državne bezbednosti, kaže da se sada u Hrvatskoj dešava ono što on naziva „srpski sindrom“ i ne veruje da će sve stati na ovom ubistvu.
- U Hrvatskoj postoji organizovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kriminal, a o nivou korupcije u toj zemlji govori i evropska lista o korumpiranim državama na kojoj se Hrvatska vrlo visoko kotira. Hrvati imaju zapadnu Hercegovinu koja je distributerska traka trgovine droge, ali i auto-mafije. I napokon, u Hrvatskoj još nije okončan sindrom domovinskog rata. U svemu ovome treba tražiti razloge za ubistvo Pukanića, jer se ono dešava u momentu kad Hrvatska pokušava da raščisti neke stvari, pa između ostalog i ko je uzeo pare za rat, a nije ušao u njega. Po meni sve je ovo vrlo povezano sa dolaskom generala Zagorca u Zagreb i celom aferom u vezi njega, jer u centru cele priče je ogroman novac. A Pukanić se jednostavno bavio tom problematikom. Vrlo je moguće da je njegovo ubistvo i posledica sukoba političkih struja u Hrvatskoj, a po pravilu, kako tinja sukob na političkom planu, tako se i organizovane kriminalne grupe polarizuju. Ako bismo napravili paralelu između ovog ubistva i ubistva Slavka Ćuruvije devedesetih i ubistva urednika crnogorskog Dana pre pet godina Duška Jovanovića našli bismo mnogo sličnosti, pa je izvesno da iza svega ne može da stoji niko do neke paralogističke i paradržavne formacije - kaže Spasić.
S druge strane on smatra da je vrlo moguće da je ovo ubistvo u tesnoj vezi sa snagama bivših režima što u Hrvatskoj što na prostorima ostalih država nastalih posle raspada SFRJ.
- Zašto se Pukanić našao na meti? Kao i Jovanović i Ćuruvija, Pukanić je bio neko ko je pisao i tumačio pojave iz odnosa te dve strane (politike i kriminala). A da bi se poslala poruka mora se ubiti neko ko znači nešto. Neko koga bi rado prisvojile obe strane. Sva trojica su bili praktično ljudi koji su pisali o režimu ovako ili onako, a ubijeni su da bi se napravila velika pometnja u društvu. Srbija ni dan- danas ne zna koje je ubio Ćuruviju, u Crnoj Gori već pet godina ne mogu da otkriju ubicu Jovanovića. I ovo ubistvo će biti priča koja će brzo da se zaboravi.
PRIJATELJ UTICAJNIH LJUDI
Robert Bajruši, prijatelj i bliski saradnik Ive Pukanića, napisao je u komentaru objavljenom na sajtu Nacionala da su i kolege i javnost ismejavali pretnje Pukaniću, a posebno njegov pokušaj ubistva u aprilu ove godine.
- Danas se govori o njegovim poznanstvima s vodećim političarima i poslovnom zajednicom, i tako pokušava dokazati nekakva tajna povezanost s uticajnim osobama. Pri tom se zaboravlja da treba steći poštovanje predsednika, ministara, direktora ili fudbalera. Pukanić je to pokazao - pre 11 godina, samoinicijativno je (uz veliku pomoć bliskih redakcijskih saradnika) otvorio aferu Dubrovačka banka, dokazao da tadašnja vlast pljačka Hrvatsku, i odbio povući tekst, uprkos milionskim ponudama za ćutanje. Iduće godine otkrio je da je HDZ namestio Kroaciji osvajanje državnog prvenstva, i uprkos policijskim pretresima i pritvoru, nikada nije odao vladinog predstavnika koji je dokumente proglašene državnom tajnom dostavio Nacionalu. Jednaku doslednost pokazao je i kada su od njega zahtevali da kaže gde se sastao s Antom Gotovinom. Godinama je ćutao, iako su mu zabranili putovanja u Evropsku uniju, a u medijima ga proglašavali saradnikom podzemlja. Nije popuštao, i sada manje-više svi ponavljaju Nacionalovu tezu kako je afera Gotovina bila prljava igra Karle del Ponte i britanske obaveštajne službe kako bi se Hrvatska što duže držala izvan EU... - napisao je Bajruši.
Pukanić je u srpskoj javnosti postao poznat kada je 2001. godine u svom nedeljniku objavio seriju tekstova o navodnoj umešanosti tadašnjeg srpskog premijera dr Zorana Đinđića u šverc cigareta i njegovoj „vezi“ sa Stankom Subotićem Canetom, koji je nedavno optužen u aferi „duvanska mafija“, a za koga je Pukanićev list tada tvrdio da je jedan od dvojice glavnih organizatora „duvanske mafije“. Kao drugi u Nacionalu je označen sadašnji premijer Crne Gore Milo Đukanović. Godinu dana posle objavljivanja ovih tekstova Subotić je tužio Nacional, a sud je presudio u njegovu korist i utvrdio da su optužbe lažne.
- Švercerski kanali protežu se po celom Balkanu zahvaljujući tajnoj podršci ili zaštiti najviših političkih i policijskih autoriteta u skoro svim državama bivše Jugoslavije - objavio je svojevremeno Nacional. Na ove, i druge optužbe iznete u Nacionalu u maju 2005. godine reagovao je Vladimir- Beba Popović, bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije. On je, odgovarajući na pitanje advokata Momčila Bulatovića, branioca Milorada Ulemeka Legije, o međunarodnoj duvanskoj mafiji i medijskoj kampanji u kojoj je premijer Zoran Đinđić bio doveden u vezu sa švercom cigareta, između ostalog rekao:
- Zoran je satanizovan zato što je najavio zaustavljanje prometa cigareta na crno u Srbiji. Duvanska mafija je zato uložila milione evra u kampanju protiv njega. Početkom marta 2001. godine u hrvatskom Nacionalu objavljena je priča o Stanku Subotiću kao bliskom prijatelju Zorana Đinđića i Mila Đukanovića i budalaštine na dve strane o tome kako je Đinđić za vreme Slobodana Miloševića švercovao duvan. Pomenut sam i ja. Priča je nastavljena u naredne 43 nedelje, što je nezabeleženo u istoriji novinarstva. Naše novine, koje do tada nisu prenosile hrvatsku štampu, uključuju se u pisanje o tome i bilo je jasno da je reč o zaveri. Vlasnik Nacionala Ivo Pukanić je čovek hrvatske obaveštajne službe. On je povezan sa pripadnikom podzemlja Hrvojem Petračem, koji je u tesnoj vezi sa vašim štićenikom - rekao je Popović Bulatoviću i dodao da je fabrika duvana u Rovinju izvozila cigarete „ronhil“ u Srbiju da bi one preko Drine bile vraćene na hrvatsko crno tržište. Ubistvo Pukanića otvorilo je ponovo priču o duvanskoj mafiji i u Crnoj Gori, ali i tezu da su upravo tekstovi, koje je iz Nacionala o ovoj temi prenosio crnogorski Dan, možda presudili glavnom i odgovornom uredniku ovog lista Dušku Jovanoviću, koji je ubijen na sličan način kao i Pukanić - ispred redakcije.
Posle ubistva Pukanića, hrvatski MUP je, prema pisanju medija, navodno došao do informacija da je Sretko Kalinić, glavni likvidator zemunskog klana, početkom ove nedelje viđen u Hrvatskoj. Mediji izveštavaju i kako je Pukanić poslednjih dana života strahovao upravo od Kalinića, koji uspešno beži od policije već pet godina. Isti izvori navode da ubistvo Pukanića nema karakterističan Kalinićev potpis, ali da postoji sumnja se da je on dopremio eksploziv i aktivirao ga. Ovu mogućnost hrvatska policija navodi jer je utvrđeno da je Pukanić ubijen plastičnom eksplozivu PEP 500, koji je u mafijaškim obračunima u Srbiji koristila JSO. Pukanić je mafiju optužio i za poslednji neuspeli atentat na njega u aprilu ove godine.
Povodom ubistva suvlasnika Nacionala novinar Miloš Vasić je izjavio medijima da se radi o kulminaciji stanja koje traje od 1999. godine, kada se dogodio neuspešni pokušaj obračuna sa takozvanom „zločinačkom organizacijom“ u Zagrebu.
- Tada je sprovedena akcija koja je, mada minimalno, ličila na „Sablju“. Međutim, taj obračun je bio loše obaveštajno pripremljen, izveden je brzopleto, što je prouzrokovalo da cela akcija padne kao žrtva nesposobnosti hrvatskog pravosuđa. Od tada nadalje pripadnici te iste zločinačke organizacije trebe se među sobom, dok je kontrola nad organizovanim kriminalom ispuštena mnogo pre toga, ja bih rekao još 1990. kada se u Hrvatskoj, kao i kod nas, kriminalci pojavljuju kao najveći domoljubi, heroji sa ratnim, pre svega pljačkaškim prošlostima. U liku Ive Pukanića hrvatsko podzemlje je videlo neku vrstu medijske podrške i saveznika. Negde oko 2000. Pukanić je počeo da se povezuje sa Hrvojem Petračem koga je kasnije, posle pobede SDP na januarskim izborima 2000, vodio po ministarstvima predstavljajući ga kao poslovnog čoveka. Petrač je jako bogat čovek koji je bio umešan u otmicu sina generala Vladimira Zagorca zajedno sa Ivanom Matekovićem, koji je nama dobro poznat još od 11. marta 2003. To je onaj čovek koji je iz Hrvatske došao u posetu svojim prijateljima, pripadnicima „crvenih beretki“, dan pre ubistva premijera Đinđića. Tada ga je dočekao Boško Jović, današnji oficir Žandarmerije i lažni svedok u procesu protiv ubica premijera Đinđića - rekao je Vasić.
Mafija, to je dobro poznato, ne zna za naciju ili granice. Čini se da je i Pukanićeva pogibija dokaz da je kriminalno-politički milje na prostorima bivše SFRJ i pored svega ostao dobro povezan, kao ironična varijanta nastavljača tekovina „bratstva i jedinstva“.
.jpg)
