Izvor: Blic, 15.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mafija od 1993. sa ispravama DB
Mafija od 1993. sa ispravama DB
Prema tvrdnji Dušana Mihajlovića, srpskog ministra policije, koju je izneo još prošle godine, u Srbiji tokom poslednje decenije nije postojao 'iole značajniji kriminalac ili vođa kriminalne grupe koji nije imao legitimaciju Državne bezbednosti'. Posle ubistva premijera Đinđića, potpredsednik Vlade Nebojša Čović bio je još podređeniji kada je rekao da je u Srbiji 'DB bila izvorište kriminala'.
Kako se ispostavilo tokom istrage >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o ubistvu premijera, kao i vezama organizovanog kriminala i srpske tajne policije, najveći broj članova zemunskog klana, ali i pripadnika drugih mafijaških grupa, odavno je posedovao legitimacije DB. Nažalost, ustanovljeno je da su i sami 'bezbednjaci', čiji je zadatak bio da kontrolišu kriminalce, u međuvremenu postali deo mafije, trgovci narkoticima, učesnici u ubistvima i drugim teškim krivičnim delima.
DB Srbije je 1993. godine doneo pravila o radu u kojima je predviđena mogućnost da se saradnicima službe pružaju određene pogodnosti, kao što je davanje službene legitimacije. Vrlo brzo ispostavilo se da su tu pogodnost kriminalci vešto koristili za svoje poslove, u koje su se vremenom uključili i sami pripadnici DB. Tim postupkom DB je praktično uništila kriminalističku policiju i zaštitila mafijaše, koji su do tada informacijama pomagali da se reše pojedini zločini. Pošto su dobili zaštitu 'mnogo jače službe', većina se okrenula saradnji sa DB.
Budući da je službena legitimacija, zvanično, strogo poverljiv dokument, za njeno izdavanje su u DB znale samo tri osobe: načelnik Službe, načelnik neke od uprava i radnik kadrovske službe. Niko van DB nije mogao da dobije legitimaciju ukoliko za to nije postojao pismeni nalog načelnika DB, i to na predlog nekog od načelnika uprava. S tim nalogom načelnik uprave odlazio je u kadrovsku službu, gde se vodio poseban dosije za izdavanje legitimacija.
Ovakve isprave su kriminalcima dodeljivane van prostorija Službe, ali nikada zvanično nije objavljeno koliko kriminalaca ih je dobilo. Sve isprave izdate su u DB, a dosijei o tome uništavani su svake godine. Pretpostavlja se da je DB od 1993. godine kriminalcima izdao više stotina 'saradničkih' legitimacija.
Ta legitimacija razlikovala se od onih koje su imali pripadnici Službe po serijskom broju i po tome što na njoj nisu napisana ovlašćenja. One su najpre dodeljene pripadnicima parapolicijskih snaga, koji su u podzemlju prikupljali informacije o većim količinama oružja i droge. U tom periodu, a po istom receptu, DB je izdao i više hiljada dozvola za nošenje oružja, te registrovao hiljade automobila.
Iako su se posedovanjem legitimacija DB kriminalci u Srbiji odavno hvalili, do 1992. godine to, praktično, nije bilo moguće.
Po svedočenju nekadašnjih radnika DB, u vreme dok je još postojala SFRJ, 'počasne legitimacije Službe' kriminalci su dobijali zbog 'akcija' koje su obavljali za tajnu policiju, u početku uglavnom u zemljama zapadne Evrope. To je bilo u vreme kada se i Đorđe Božović Giška hvalio da ga država 'moli za neke usluge' i kada su pojedinci iz njegovog bliskog okruženja javno pokazivali isprave DB i pasoše koje im je nabavila ista služba. Kasnije se većina kriminalaca za interese DB bavila poslovima u zemlji, gde su im 'zajednički neprijatelji' bili protivnici režima Slobodana Miloševića.
Prema raspoloživim informacijama, jedan od prvih koji je, početkom devedesetih, dobio 'zvaničnu potvrdu o saradnji s DB' bio je Željko Ražnatović Arkan. Već sredinom devedesetih, kada su likvidacije kriminalaca u Beogradu uzele maha, ubijeni su mnogi kriminalci za koje se pouzdano znalo da sarađuju s DB, ali i da za njih rade pojedinci iz tajne policije. Prilikom uviđaja ubistava, među dokumentima kod nekih od njih nađene su i legitimacije od kojih se nisu ni odvajali. Iako policija ranije takve podatke nije saopštavala, bila je javna tajna da su Darko Ašanin, Milan Đorđević Bombona, Slavko Mijović, Branislav Lainović Dugi, Zoran Uskoković Skole... bili 'jači' saradnici službe.
I Kod Andrije Draškovića, za kojeg se tvrdi da je u kumovskoj vezi s Radetom Markovićem, bivšim šefom DB, prilikom hapšenja nađena je takva legitimacija. Drašković je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog ubistva Zvonka Plećića 11. septembra 2000. godine. Njegovo ime pominjano je i na suđenju ubicama Željka Ražnatovića Arkana, jer je optužba pokušavala da dokaže kako je Drašković u džipu s rotacionim svetlima i policijskim tablicama odvezao ranjenog Dragana Garića u Loznicu.
Kako se ispostavilo prethodnih dana, i pripadnici zemunskog klana posedovali su ove legitimacije, zahvaljujući kojima su, između ostalog, uspeli da prođu policijsku kontrolu nakon bacanja bombi na sedište DSS.
Posedovanje službene legitimacije DB u podzemlju smatrano je statusnim simbolom, a kriminalci su je koristili pri svakom susretu s policijom. Naravno, mnogo značajnije je to da su vlasnici tih isprava svojim vezama sa DB stvarali prostor za 'poslove', uglavnom šverc cigareta i nafte, ali i za 'opraštanje' krivičnih dela, među kojima u najvećem broju slučajeva trgovine drogom.
Najveći problem DB imao je pri pokušaju da nekima od njih oduzme legitimaciju kada je prestala potreba za njihovim 'uslugama'. Kada je počela serija krvavih obračuna, u kojima su likvidirani i mnogi saradnici DB, služba je tražila da se, ukoliko se nađe službena legitimacija kod žrtve, ona vrati u DB i da se to ne 'razmatra' kao trag u istrazi.
S druge strane, pripadnici DB su od sredine devedesetih aktivno učestvovali ne samo u poslovima, već i u zločinima koje su organizovali mafijaši. U tome su prednjačili pripadnici JSO, dugo najzaštićeniji deo DB. Od ubistva premijera Đinđića zbog učešća u ovom, ali i brojnim drugim zločinima, među kojima i za ubistvo Ivana Stambolića, uhapšeno je više od 30 pripadnika 'crvenih beretki', kao i kompletan komandni kadar ove jedinice od njenog osnivanja.
Istraga koju trenutno sprovodi policija potvrdila je i odavno znane činjenice da su svoje usluge članovima mafijaških organizacija pojedini 'profesionalci' u DB debelo naplaćivali ili da su im kriminalci kao protivusluge otvarali kafiće, pomagali u pokretanju nekih privatnih poslova i slično. E. B. Načelnik DB prvi osuđen
U zatvoru je odavno i Radomir Marković, bivši načelnik ove službe, pod čijom se komandom tajna policija praktično izjednačila s kriminalcima, a mafijaši zahvaljujući vezama u DB praktično postali policajci. Poslednji šef tajne policije u vreme režima Slobodana Miloševića dosada je osuđen za odavanje državne tajne, za učešće u organizaciji zločina na Ibarskoj magistrali, a sada se sumnjiči i za organizaciju otmice i ubistva Ivana Stambolića. Takođe 'ljudi s legitimacijama', pripadnici JSO, Nenad Ilić i Nenad Bujošević osuđeni su na po 15 godina zatvora zbog 'ubistva sa umišljajem Veselina Boškovića'.
