Izvor: Politika, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađari u narodnjačkom bloku
Demokratska stranka i Savez vojvođanskih Mađara već sedam godina su zajedno na vlasti u Vojvodini. Takođe, ove dve stranke zajedno upravljaju velikim brojem vojvođanskih opština a predsednički kandidati Demokratske stranke su, po pravilu, dobijali gotovo sve mađarske glasove. Međutim, pred predstojeće predsedničke, pokrajinske i lokalne izbore (po ustavnom zakonu moraju da budu raspisani do kraja decembra) manji partner je otkazao saradnju većem. Prvi konkretan znak da Mađari više ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igraju u ekipi Borisa Tadića jeste najava da će SVM prvi put u istoriji imati svog predsedničkog kandidata. Naravno, ne bi uvek pragmatična najveća stranka vojvođanskih Mađara završavala jednu vezu da već nije izabrala novog partnera. A to je Demokratska stranka Srbije.
Na prvi pogled iznenađujuće jer uprkos sporosti koja mu se pripisuje, Koštunica i njegova stranka nisu baš popularni u Vojvodini a posebno se ne mogu pohvaliti omiljenošću među mađarskim biračkim telom. Ali, baš to je jedan od ključnih razloga za saradnju.
Pre toga treba reći da čak ni vlada u kojoj je Jožef Kasa bio potpredsednik nije pozitivno diskriminisala manjinske stranke, pa vojvođanskim Mađarima 2003. nije pomoglo ni udruživanje sa Rasimom Ljajićem i Nenadom Čankom da se dokopaju parlamenta. A prva vlada Vojislava Koštunice im je to omogućila. Kao što je izglasala čitav set najliberalnijih mogućih zakona koji se tiču prava manjina, što je bio znak za Mađare i druge manjinske zajednice da i sa Koštunicom vredi sarađivati.
Tako su prvi izbori na kojima je za manjine važio prirodni prag uveli SVM u parlament, ali samo sa tri poslanička mesta iako su oni računali da će osvojiti pet ili šest mandata u Skupštini. Jedan su nesumnjivo odneli Šandor Pal i Andraš Agošton, čija je koalicija "Mađarska sloga" naposletku ostala milimetar ispod prirodnog cenzusa i jednog mesta u parlamentu.
A još jedan ili dva "mađarska" mandata otišla su Demokratskoj stranci. To je lako vidljivo ako uporedimo rezultate izbora 2004. i 2007. Na lokalnim izborima u Subotici 2004, SVM je osvojio četiri odbornika više nego DS (16:12) i mesto predsednika opštine da bi na poslednjim republičkim izborima u Subotici odnos u hiljadama glasova bio 22:14 za DS. Istina, 2007. DS je na svojoj listi imao i predstavnike Hrvata i Bunjevaca, ali su i tri godine ranije oni glasali za svog sunarodnika Olivera Dulića (DS) pa je opet više glasova dobio Geza Kučera (SVM).
Računica je tu jasna, SVM treba partner koji im neće ulaziti u biračko telo poput DS-a, a koji im može omogućiti podršku centralnih vlasti. A za to je idealan DSS. Zašto i ne bi kada se otvoreno priča da su na sastanku u novosadskom ugostiteljskom objektu "Grinič" čelnici DSS-a izašli sa konkretnim ciframa koliko će se novca sliti u opštine sa mađarskim življem. Posle toga navodno, za stranku Pastora i Kase nije bilo dileme.
Pogotovo što su nezadovoljni onim što su dobijali od DS-a. "DS je precenio svoju poziciju u Vojvodini. Mislili su da je njihov monopol na saradnju sa strankama nacionalnih manjina večan i nisu bili spremni na ustupke kakve je verovatno ponudio DSS", smatra politički analitičar iz Novog Sada Branko Radun.
Još jedna bitna stvar: SVM će moći da objasni svom biračkom telu zašto sarađuje sa DSS-om. Dakle, DSS je dovoljno nacionalna stranka da nijedan Mađar neće glasati za nju, a ujedno je i dovoljno demokratska da prosečan Mađar neće imati primedbi zbog saradnje sa njom kao što bi imao da se, na primer, sarađuje sa radikalima. Mada su se i takvi savezi dešavali (Bečej) i dešavaju se (Temerin) po vojvođanskim opštinama.
Direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov vidi još neke razloge saradnje SVM-a i DSS-a. "Obe stranke se zalažu za zaokruživanje teritorija po nacionalnom principu, DSS na primer u Republici Srpskoj, a SVM na severu Vojvodine. Koncept teritorijalne autonomije sedam opština sa većinskim mađarskim življem za koju se zalaže SVM je u direktnoj suprotnosti sa konceptom građanske autonomije Vojvodine. A protiv građanske autonomije je, kao što znamo, i DSS".
Naravno da se i autonomaške stranke i njima bliski pojedinci osećaju prevareno posle ove odluke SVM-a. Ali, mađarske stranke se bore pre svega za svoju nacionalnu zajednicu a ne autonomiju čitave oblasti, čije su četiri petine stanovnika Srbi a i iz dosadašnjeg sedmogodišnjeg iskustva shvatili su da se mnogo više može dobiti iz Beograda nego iz Novog Sada i tu je njihova šizma vrlo logična.
Nego, da vidimo zašto DSS-u trebaju mađarske stranke. Koštuničina stranka severno od Save i Dunava ne postiže dobre rezultate. U ravnici su i taj prostor desnog centra gde pripada DSS zauzeli radikali, koji u Vojvodini nastupaju sa mekšim licem (Maja Gojković, Branislav Blažić). U cilju obnavljanja uticaja u pokrajini Vojislav Koštunica je na čelo vojvođanskog odbora nedavno postavio republičke ministre Zorana Lončara i Predraga Bubala. Njihov je zadatak da naprave sporazume sa lokalnim strankama s kojima bi zajedno, računaju u DSS-u, dostigli broj mandata koji će osvojiti DS. Dakle, kao što zajedno igraju i pobeđuju po Šumadiji sa Veljom Ilićem i Draganom Markovićem Palmom, kao što zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom vladaju u Novom Pazaru, sada planiraju da sa mađarskim strankama i uticajnim lokalnim pojedincima (koji su značajni zbog mešovitog izbornog sistema u pokrajini) počnu da pobeđuju u Vojvodini.
Da posle pokrajinskih izbora sakupe mandate koje su osvojili kao stranka, mađarske mandate i mandate pojedinaca koji su u svojim varošima pobedili po većinskom sistemu i da sa tom sumom izađu pred Demokratsku stranku. I da, ako im se posreći, traže možda i mesto predsednika Izvršnog veća, verovatnije predsednika Skupštine Vojvodine i uz to, obavezno da se iz svake podele vlasti izuzmu LSV Nenada Čanka i LDP Čedomira Jovanovića. Čak i ako dobiju samo ovo poslednje, znajući šta misle o Čanku i Čedi, u DSS-u će biti zadovoljni.
-----------------------------------------------------------
Na pravom putu
Znam da Savez vojvođanskih Mađara ima intenzivne kontakte sa DSS-om, legitimno je pravo svake političke stranke da bira partnere za izbore. Mi smo u tradicionalno dobrim i korektnim odnosima sa SVM-om, još uvek smo zajedno vlast i u pokrajini i velikom broju opština, a da li ćemo i ubuduće biti u koaliciji zavisi od izbornih rezultata. Mi smo na proteklim parlamentarnim izborima osvojili u Vojvodini duplo više glasova nego na izborima pre tri godine. Ne znam da li je to izazvalo nečije nezadovoljstvo, ali znam da je to znak da dobro radimo.
[objavljeno: ]
