Izvor: Politika, 22.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maca globalizacije
Hilari Klinton, najizgledniji predsednički kandidat demokrata (uprkos trenutnom zastoju) i, iz današnje perspektive, najverovatniji pobednik u izbornom maratonu koji vodi do vašingtonske Bele kuće, u nedavnom intervjuu londonskom "Fajnenšel tajmsu" (koji ima i svoje američko izdanje) izjavila je da bi, kao predsednica, zatražila "tajmaut" kad je reč o novim sporazumima koji promovišu slobodnu trgovinu. Tek toliko da se još jednom sagleda šta sve sadrže oni već potpisani i koliko su sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njihove odredbe korisne za američke radnike i američku ekonomiju. "Ja takođe želim sveobuhvatniju i promišljeniju trgovinsku politiku za 21. vek", obrazložila je.
Ovo nije prvi put da se na princip koji oblikuje američki pogled na svet još od Drugog svetskog rata – otkako je globalizacija počela da uzvraća udarac – gleda sa izvesnom dozom sumnji. Filozofija da slobodna trgovina među nacijama povećava prosperitet svih učesnika u njoj, kao i da je bilo kakva trgovina bolja od nikakve trgovine, u temeljima je spoljne politike SAD (i interesa koji je oblikuju). Globalizacija, koja je postala ključna reč završnice prošlog i početka ovog veka, samo je do krajnjih konsekvenci primena tog principa – da roba, usluge i investicije ne treba da se obaziru na (državne) granice.
Amerika, čije su tehnologije (kompjuter i Internet, u prvom redu) omogućile da globalizacija od skromnog talasa preraste u planetarni cunami, u početku je od nje imala i najviše koristi. Američki BDP je u poslednje dve decenije samo od ovog faktora rastao između 500 milijardi i jednog biliona dolara godišnje. Rasla je i američka produktivnost – od 1995. prosečno za godišnja 2,7 odsto. Neto rezultat je da je vodeća svetska sila utvrdila i svoju poziciju globalne ekonomske lokomotive.
Poslednjih godina tu sliku, međutim, kvare neki važni detalji. Nekad najveći izvoznik sveta već dugo je najveći uvoznik. Poslednji put trgovinski suficit Amerika je imala još 1991 (uzgred, to je bila recesiona godina). Prošlogodišnji deficit je iznosio rekordne 763 milijarde dolara.
Trgovinski deficit, prema popularnoj teoriji glavnog teoretičara slobodne trgovine i promotora globalizacije nobelovca Miltona Fridmana, ne mora obavezno da bude loš za zemlju čija je moneta ujedno i svetska. Globalizacija je, uostalom, Americi, odnosno njenim korporacijama, omogućila pristup jeftinoj radnoj snazi, što je podiglo profite. Bez posla su, istina, ostajali domaći industrijski radnici, ali to je kompenzovano ili stranim investicijama u pogone u Americi, ili strukturnim promenama same ekonomije.
Perspektiva globalizacije počela je da se menja kad su najveća izvozna stavka postala radna mesta "belih kragni": poslovi programera, farmaceuta, bankarskih eksperata... "Autsorsing" – izmeštanje celih radnih procesa u inostrane zemlje sa podjednako kvalifikovanom, ali znatno jeftinijom cenom rada – u Indiju pre svega – ugrozio je, prema proceni Alana Blajndera sa Prinston univerziteta, čak oko 40 miliona radnih mesta.
Pokazalo se, zatim, da su veliki dobici globalizacije u Americi prilično neravnopravno raspoređeni: udeo u ukupnom nacionalnom dohotku samo jedan odsto onih u vrhu dostigao je 2005. čak 21,8 procenata, nivo koji je evidentiran samo još 1928, na početku najveće ekonomske krize u istoriji.
Amerikanci (većina) sve češće se pitaju "da li je globalizacija dobra za mene". I u sve većem broju odgovaraju negativno. Jedno istraživanje mreže En-Bi-Si i "Volstrit džornala" pokazalo je da je između 1999. i 2005, dakle u vreme najvećeg zamaha globalizacije, postotak onih koji smatraju da su sporazumi o slobodnoj trgovini naškodili Americi porastao sa 16 na 46 odsto.
Profesor Pol Samjuelson (92), takođe nobelovac, na čije se teze oslanja i Hilari Klinton, tvrdi da je saldo globalizacije već neko vreme negativan za SAD, što će reći da je ono što ona u tom procesu gubi sada veće od onoga što dobija. To ne znači, po njemu, da treba odustati od slobodne trgovine, već ona treba da bude i "fer trgovina" – šta god to značilo.
A sve ovo znači samo jedno: da Amerika, kao babica globalizacije, nije više i njen jedini roditelj. Ona sada pripada svima koji umeju da iskoriste njene prednosti (i minimiziraju štete). A neki su se u tome, nesumnjivo, prilično izveštili.
Maca globalizacije se vratila na vratanca sa kojih je puštena u svet. I mjauče sve glasnije.
[objavljeno: ]
