Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ma, šta nam to nedostaje
Da li je čaša polupuna ili poluprazna odlučuje ugao iz kojeg se posmatra, a o tome kakav je položaj žene na tržištu rada gotovo da nema dileme: svi se slažu da postoji znatan pomak u odnosu na period od pre seksualne revolucije (a naročito u odnosu na period kada je Klara Cetkin bila u naponu snage). Ali: prelomljen kroz brojeve na domaćoj sceni, položaj žene često izaziva – nemušto sleganje ramenima. Zašto?
Statistika, ta paklena disciplina koja od kupusa i mesa pravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društveno lako svarljivu (mada nestvarnu!) sarmu, i ovaj put je prikazala sivu zonu stvarnosti, onu u kojoj je (ne)zaposlenost sasvim ravnomerno raspodeljena po polovima.
Tako među onima koji prvi put traže posao, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, žena ima tek nešto više od polovine, tačnije 57,7 odsto: dugoročna nezaposlenost, što je stavka koja obuhvata sve one koji više od dve godine čekaju na posao, zahvata tek 0,2 odsto (!) manje žena nego što ih ima taze prijavljenih i željnih posla.
Kada se baci "pogled odozgo" na sveukupnu sliku nezaposlenih građana Srbije, kao što Ustav nalaže – bez obzira na pol, starost ili geografsko poreklo, vidi se da je žena bez posla više nego muškaraca: 54,3 odsto čine žene (naspram 45,7 odsto muškaraca bez posla).
Zapanjujući je podatak da se skoro svaka treća žena u punoj snazi, to jest od 31 do 40 godina, nalazi na evidenciji NSZ, kao i svaka peta žena u četvrtoj i petoj deceniji života: podsetimo samo da su se granice "starosti" i "mladosti" promenile i da se mladom osobom smatra svako ko još nije navršio 45. godinu; za zaposlenog od 45. do 60. rođendana poslodavci na Zapadu smatraju da je u punoj snazi i zreloj fazi kada je najproduktivniji i najmanje opterećen privatnim životom koji treba sustići.
Najviše nezaposlenih žena ima završenu osnovnu (32,6 odsto) i srednju školu (31,7 odsto), dok je fakultetski obrazovanih najmanje na evidenciji NSZ: svega 4,1 odsto ima sedmi stepen stručne spreme, isto toliko ima šesti, dok NSZ beleži svega 0,4 odsto nezaposlenih VKV radnica.
– Ubedljivo je najviše žena u zdravstvu, farmaceutskoj industriji, među vaspitačima i službenicima pri ustanovama za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, i u tekstilnoj i kožarskoj industriji – kaže Zorica Lovrić, iz NSZ.
U oblasti samozapošljavanja žene čine čak 73 odsto članova porodice koji pomažu, dok se još jedna siva neformalna zona nalazi pod okriljem porodičnih preduzeća u kojima žene učestvuju u radu, ali nisu i zvanično zaposlene, te ostaju neprepoznatljive i neprepoznate, čulo se na Okruglom stolu NSZ i organizacija iz vladinog i nevladinog sektora.
Kada se razgrnu svi datumi i brojevi, ostane gola stvarnost. Ne treba predugo biti prisutan na tržištu rada da bi se čulo da je neko, pomalo umoran i melanholičan, razočarano ustvrdio: "Da sam znao da će ovoliko žena nagrnuti u moju profesiju, odmah bih odustao od posla, ne bih časio časa! Čim u neku profesiju dođu žene, ona postane nerentabilna, jeftina i nepriznata...".
Položaj žene u društvu tesno je vezan za njen položaj na tržištu rada; razlika između žene i muškarca može biti izbrisana samo zahvaljujući slobodi koju bi joj garantovao rad. Da li je Simon de Bovoar bila u pravu kada je rekla da se sve to već desilo?
Jelena Jovanović
[objavljeno: 21.12.2006.]
