Izvor: Politika, 17.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUFTIJA MUAMER ZUKORLIĆ
Jedna od najvećih vrednosti ljudske civilizacije jeste mogućnost da ljudi biraju svoju vlast. To ostvarenje ima uporište u svim značajnim pravnim teorijama, bilo da je reč o onima koje glavna načela baziraju na Božijim objavama ili onim sa sekularnim ubeđenjima. Glasanje između više kandidata ili partija smatra se najrazvijenijim oblikom izražavanja volje birača.
Ovaj jednostavan, postupak doneo bi svakoj zajednici i čovečanstvu neizmernu sreću da nije dva protivnika koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je vrlo teško pobediti. Prvi je neutoljiva pohlepa vlastodržaca da što duže, pa ako ikako bude moguće i zauvek, ostanu na vlasti. U toj pohlepi za njima, obično, ne zaostaju ni oni koji bi da ih potisnu i prigrabe tu vlast za sebe i nastave da čine kao i njihovi prethodnici. Ta vrsta žeđi nikada ne bi imala kraja da nije razuma, kao najsvetlije snage čoveka, koji jedini ima sposobnost da stavi pod kontrolu sve vrste strasti, pa i onu neretko najjaču koju čovek oseća prema vlasti.
Zato se u ljudskom biću neprekidno odvija borba između razuma i strasti, od čijeg ishoda zavisi da li će u zajednici vladati red ili nered. Na ishod utiče moralni kvalitet dotičnog čoveka, što se može nazvati i stepenom svesti političara. Međutim, tako važna stvar se ne može prepustiti isključivo subjektivnom faktoru već je neophodna društvena zaštita kroz jasan i dosledno sprovodiv pravni poredak koji eliminiše mogućnost zloupotrebe razularene žeđi za vlašću.
Drugi neprijatelj uspostave reda u društvu kroz slobodno izražavanje biračke volje jeste niska svest biračkog tela, koje biva igračkom političara u cilju ostvarenja sopstvenih ambicija po svaku cenu. To je, uglavnom, svojstveno za ona društva koja u svojoj prošlosti imaju duga razdoblja diktature i odsustva slobodnog izražavanja biračke volje.
U Sandžaku, na jugozapadu Srbije, u srcu Balkana, kako neko reče, tamo gde se igla šestara stavlja da bi se oko Balkana napravio krug, na jugoistoku Evrope, dakle u Evropi, na dan lokalnih izbora u Novom Pazaru, na biračkom mestu, kao rezultat razbesnele pohlepe da se zadrži vlast, pucanj iz vatrenog oružja odneo je jedan život, izazvavši gorčinu u grudima svakog slobodoljubivog čoveka na ovom prostoru i šire. Deci koja su izgubila svog roditelja to ničim ne može biti nadoknađeno. Ali taj pucanj i sama tragedija su poput poslednjeg krika upozorenja i političarima i njihovim sledbenicima da gubljenje razuma do ove mere preti da ugrozi svakog pojedinca, zajednicu, pa i državu.
Zar i dalje da hodamo ivicom sunovrata, o sinovi Sandžaka. Nakon što ste izdržali strahote Prvog svetskog rata, poluanarhiju između dva svetska rata, pa Drugi svetski rat, što vam Hadžet može posvedočiti, potom "crvenu" diktaturu, pa Miloševićevo "crno" nasilje, zar da vas sada uništi Ugljaninovo "zeleno" jednoumlje. Celo proteklo stoleće bežali ste od politike kako biste sačuvali živu glavu i pribavili koru hleba, ostavljajući jedni drugima u amanet: "Ko večera politike, doručkuje batina".
Islamska zajednice je orah na kome Ugljanin, nesumnjivo, lomi svoje najjače zube. Islamska zajednica je institucija koja je nadživela nekoliko državnih poredaka i za nju nema brige, ali cenu svih nasrtaja plaćaju građani osećajući beznađe, što neminovno rađa ogorčenje mlade generacije za koju ne znamo kojim će putem krenuti. Zato oni sa čela države, ako im je stalo do ove teritorije, moraju prestati sa praksom podrške jednoj političkoj opciji i napraviti program razvoja Sandžaka u kome će svi društveni faktori u ovoj regiji imati aktivnu ulogu.
Predsednik Mešihata Islamske zajednice Sandžaka
[objavljeno: ]
