Izvor: Kurir, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUFLON ZA DIREKTORA
Najbogatije lovište nekontrolisanim odstrelom ostalo bez više stotina grla, a od gladi skapalo oko 180 ovih plemenitih životinja
BEOGRAD - U lovištima Negotinske Krajine „Deli Jovan“, „Vratna“, „Miroč“, „Alija“ i „Štrbac“, po popisu divljači od 31. marta 2000. godine, bilo je oko 1.250 grla muflona, jelena lopatara, karpatskog jelena, divljih svinja, srneće i ostale krupne divljači. Sada u ovim lovištima nema više od 400 grla krupne divljači, tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Nebojša Vučinić, penzionisani šef šumske sekcije u Negotinu. Prema njegovim rečima, prvo je 2002. godine više od 180 grla jelena lopatara, gorskog jelena i muflona skapalo od gladi i nedostatka lekova, pa su lovočuvari danima, u najvećoj tajnosti pokopavali lešine plemenite divljači ili ih bacali u jame. Među uginulim životinjama bilo je trofejnih grla vrednih i po više hiljada evra. Posle masovnog pomora divljači, komisija je utvrdila da je u lovišta uneto dvostruko manje hrane nego što je lovnim osnovama predviđeno. Dve godine kasnije, svedoči Vučinić, usledio je masovni odstrel divljači.
- Veljko Stojisavljević, sadašnji zamenik generalnog direktora „Srbijašuma“, u to vreme bio je finansijsko-komercijalni direktor šumskog gazdinstva „Timočke šume“ Boljevac i šef šumske uprave Kneževac. On i Zoran Veličković, samostalni referent za lovstvo u šumskom gazdinstvu „Timočke šume“, organizovali su bukvalno streljanje divljači. Veličković je naredio da se malokalibarskim puškama, inače zabranjenim oružjem za lov, životinjama puca isključivo u glave, kako bi što više mesa ostalo posle obrade rana. Meso pobijenih jelena, srndaća i muflona hladnjačama su odvezli nekom privatniku u Jagodini, a zatim prerađeno izvezli u Italiju - ispričao je Vučinić.
On kaže da je ceo radni vek proveo u šumskoj upravi „Srbijašuma“ u Negotinu i da se svega nagledao. Prema njegovim rečima, lovišta „Srbijašuma“ i negotinskog lovačkog udruženja „Hajduk Veljko“ veća od 150.000 hektara bila su centar lovstva u nekadašnjoj Jugoslaviji. Plemenite divljači bilo je napretek, pa su ovde lovili svi sem Tita. A onda su, pre nekoliko godina, na scenu stupile štetočine iz „Srbijašuma“, LSS i izvršne vlasti. Od 30 lovočuvara ostalo je samo tri da bi, kako Veličković tvrdi, lovački mafijaši mogli da rade šta hoće i kako hoće.
U međuvremenu, krivolov u ova dva lovišta caruje, a kriminal u lovstvu se vešto zataškava.
- Čelnici „Srbijašuma“, a ujedno i visoki funkcioneri LSS i njihovi prijatelji dolaze, love i odnose divljač bez ikakve nadoknade. Jevrem Ergić, generalni direktor „Srbijašuma“, pre dva meseca odstrelio je muflona u medalji, ali bez prisustva lovočuvara. Aleksandar Ilić, finansijski direktor „Srbijašuma“ i predsednik nadzornog odbora LSS, nedavno je u lovištu „Vratna“ odstrelio jelena lopatara i jednu košutu, iako su lopatari na ivici istrebljenja. Divljač nije plaćena niti je evidentirana, iako je to zakonska obaveza. Od kada su ćerke Veljka Stoisavljevića počele da studiraju, kroz negotinska lovišta defiluju profesori Medicinskog i Defektološkog fakulteta. Ubijaju šta stignu, a evidencije nema. I Zoran Živojinović, predsednik LSS, stalno se deklariše kao veliki lovni radnik, ali ovde sam sebe demantuje, pošto nemilice izlovljava sve živo - rekao je Veličković. Lovci iz Negotina, zbog raznih zloupotreba i malverzacija, u više navrata podnosili krivične prijave protiv Veljka Stoisavljevića, Ivana Rkulovića, republičkog lovnog inspektora, Slobodana Kastratovića, upravnika lovišta, i Josipa Bajera, doskorašnjeg predsednika LU „Hajduk Veljko“. [ antrfile ]
PREKO G17 DO FOTELJE
Veljko Stoisavljević, zamenik generalnog direktora „Srbijašuma“ i član UO Lovačkog saveza Srbije, još dok je bio finansijski rukovodilac „Timočkih šuma“ u Boljevcu uhapšen je zbog zaključenja štetnog ugovora, falsifikovanja službene isprave i pronevere od gotovo tri miliona dinara. Prema kazivanju Nebojše Vučinića, ubrzo po puštanju iz pritvora učlanio se u stranku G17 plus i posle 15 dana je postavljen za zamenika prvog čoveka „Srbijašuma“. U međuvremenu, od ove firme dobio je kredit od pet miliona dinara za kupovinu stana. Vučinić da bi dobio kredit predstavio se kao dijabetičar i kao dokaz priložio dijabetski karton izdat u Zdravstvenom centru Zaječar.
STOISAVLJEVIĆ: VUČINIĆ LAŽE
Veljko Stoisavljević, zamenik generalnog direktora „Srbijašuma“, kaže da su bezočne laži sve što je Vučinić za njega rekao.
- Ma kakav crni pomor divljači ili odstrel zbog izvoza mesa?! Pa, naša lovišta su puna divljači, a ja nikada nisam čuo za firmu „Magnum“ iz Jagodine. Odstrel u lovištima „Srbijašuma“ je komercijalni ili uzgojni i radi se isključivo na osnovu lovnih osnova i godišnjeg plana gazdovanja. Upravo zbog takvog domaćinskog gazdovanja matični fond divljači ni u jednom našem lovištu nije narušen. Sećam se da je jedne zime bilo gubitaka u lovištima negotinske krajine, ali nikada u tolikom broju, koliko se priča.
Što se tiče stambenog kredita, bio sam drugi na rang-listi sa 480 bodova, a bolest mi je donela samo 10 bodova. Sledeći ispod mene imao 40 bodova manje. Ja jesam dijabetičar i bolujem još od 2001. uzimam lekove uz konsultacije sa mojim kućnim prijateljima lekarima - rekao je Stoisavljević. On je naglasio da nisu tačne ni Vučinićeve priče o Ivanu Rkuloviću, republičkom lovnom inspektoru, jer je on, kako tvrdi Stoisavljević, najpošteniji čovek u Negotinu.
