Izvor: RTS, 29.Nov.2009, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MSP između prinicipa i sile
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, u utorak, počinje usmena rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Sud će na kraju dati savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće, ali po mišljenju stručnjaka ima veliki autoritet i snagu.
U Palati mira u Hagu, pred većem od 15 sudija, koje je najviši pravni organ Ujedinjenih nacija, 1. decembra, prema mišljenju mnogih počeće proces veka, koji će s pažnjom pratiti i stručna, ali i čitava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << međunarodna javnost.
Predstavnici 28 država i kosovskih privremenih institucija, tokom deset dana debate, iznosiće svoje argumente o tome da li je samoproglašena nezavisnot Kosmeta u skladu sa međunarodnim pravom. To pitanje sudu je postavila Generalna skupština Ujedinjenih nacija na zahtev Srbije.
Biće to zapravo debata o tome koji princip ima veću snagu u međunarodnom pravu i u savremenom svetu - da li je to dugo neprikosnoveno pravo očuvanja suvereniteta i teritorijalnog intergiteta jedne države ili pravo na samoopredeljenje.
"Mislim da to može da bude od istorijskog značaja, ako bi sud uspeo da vrlo jasno definiše stav međunarodnog prava po tom pitanju, onda bi se neke stvari u svetu videle jasnije i onda bi to bio veoma važan orjentir", rekao je Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo.
Sud će prvog dana najpre čuti argumente Srbije. Tri sata, stavove države u korist očuvanja južne pokrajine u sastavu Srbije, braniće šef pravnog tima ambasador Dušan Bataković.
Istorijski proces
Raspravi će prisustvovati i šef diplomatije Vuk Jeremić, koji kaže da je procesu prethodila teška borba svih državnih organa, sa predsednikom Srbije na čelu, da se kosovsko pitanje svede u okvir međunarodnog prava.
Proces je istorijski, smatra Jeremić, i izbog činjenice da u raspravi prvi put učestvuje toliko zemalja i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti.
"Nikada se u istoriji suda nije dogodilo da se razmatra legalitet akta secesije i kako god sud bude odlučio, to će imati snažne posledice na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog inegriteta svih zemalja članica UN", rekao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije ističe da je ovo prvi put da se tako nešto razmatra.
"Srbija se izborila da sve te zemlje uđu u proces i da svojim prisustvom na jedan realan način smanje moguće političke pritiske koji bi bili vršeni na sud", rekao je Jeremić.
Posle Srbije izjasniće se i Priština, čije predstavnike sud naziva autorima jednostrane deklaracije o nezavisnosti. Njihov tim predvodi britanski stručnjak za međunarodno pravo Majk Vud. Zatim će se, svakog dana do 11. decembra, izjašnjavati po četiri države, svaka po 45 minuta.
Mišljenje naredne godine
Sud će po okonačanju javne rasprave, meriti argumente jednih i drugih, i izjasniti se najverovatnije do polovine naredne godine. To neće biti odluka, već mišljenje, a ono može da bude sročeno i tako da ga svaka strana tumači kako njoj odgovara.
"Kada je reč o odluci onda to mora na neki način mora da bude jasno. Kada je reč o mišljenju i tu je poželjno da bude jasno, ali mišljenje može biti mnogo više nijansirano od odluke. Bilo bi poželjno da mišljenje bude jasno i jednosmisleno, videćemo da li će tako biti", rekao je Varadi.
Objasnio je da savetodavna mišljenja ne obavezuju, ali da imaju veliku političku težinu.
"Nema autentičnijeg tumačenja međunarodnog prava od Međunarodnog suda pravde. Prema tome ako MSP kaže, eto to je to što međunarodno pravo smatra o tome, onda je to povod da se neka stanovišta preispitaju", rekao je Varadi.
Agrumenti Srbije najjači u međunarodnom pravu
Mišljenje da Srbija, mnogo rizikuje igrajući isključivo na kartu međunarodnog prava, ne deli ministar Jeremić. On objašnjava da su takvoj odluci prethodile pažljive pravne analize, da su agrumenti Srbije najjači u međunarodnom pravu, a šanse za fer utakmicu najizvesnije pred sudom pravde u Hagu .
"Ono što mi želimo da postignemo je da, nakon onog što Međunarodni sud bude rekao, nema više priznanja Kosova i Metohije i da Kosovo ne može da pristupi bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", rekao je Jeremić.
Drugim rečima, rekao je Jeremić, mi želimo da se stvori jedna situacija u kojoj nema alternative povratku za pregovarački sto.
"Kada se vratimo za pregovarački sto, onda ćemo razgovarati o budućem statusu i postići jedno kompromisno rešenje koje do sada nije bilo moguće, pre svega zato što su Albanci očekivali da će dobiti ono što im je nekada davno bilo obećano", rekao je Jeremić.
Među 15 sudija, osam je iz država koje su priznale nezavisnot Kosova , ali to, smatra Tibor Varadi, ne bi smelo da utiče na rezultut procesa.
