Izvor: B92, 11.Mar.2014, 08:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MSP: Srpski tim nastavio izlaganje

Hag -- U Međunarodnom sudu pravde izlaganje nastavili predstavnici srpskog tima, koji su pažnju posvetili pitanjima nadležnosti suda

Nemački profesori Kristijan Tams i Andreas Cimerman iznosili su argumente koji se bave proceduralnim pitanjima nadležnosti suda za odlučivanje u sporu Hrvatske i Srbije pre 27. aprila 1992. godine, kao i odgovornosti Srbije po Konvenciji o sprečavanju genocida.

Oni su izneli sudu svoje stavove da je pravno neosnovana tvrdnja Hrvatske da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se Konvencija može primeniti i retroaktivno, kako bi se zasnovala odgovornost Srbije za događaje iz 1991, što su potkrepili brojnim slučajevima iz međunarodne prakse tokom 20. veka.

Cimerman i Tams su ukazali da do 27. aprila 1992. Savezna Republika Jugoslavija, čiji je pravni sukcesor Srbija, nije postojala kao država, pa je samim tim nije ni obavezivala Konvencija o sprečavanju genocida, koja je osnov hrvatske tužbe.

Kako su zločini sa genocidnom namerom koje je opisala Hrvatska mahom dogodili pre nastanka SRJ, odnosno Srbije kao države kada je počela da je obavezuje Konvencija o sprečavanju genocida, hrvatska tužba protiv Srbije za genocid gubi smisao, istakao je tokom svog izlaganja Cimerman.

"Slučaj Hrvatske na taj način u potpunosti zavisi od vremenske nadležnosti suda za odlučivanje, odnosno na retroaktivnoj primeni Konvencije o genocidu na opisane dogadjaje", rekao je Cimerman. Takođe, kako je naveo, zavisi od mogućnosti pripisivanja tih akata nasilja Srbiji pre nego što je postala ugovorna strana Konvencije o genocidu.

Profesor Cimerman je ukazao da Srbija ne može da bude odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu pre 27. aprila 1992. godine, niti taj Sud ima nadležnost da odlučuje o njima. On je podsetio da je Srbija u svojim pisanim podnescima prilično intenzivno obradila to pitanje, ali da je u svojoj prošlonedeljnoj usmenoj prezentaciji Hrvatska pokušala da odgovori na te argumente pogrešno ih interpretirajući.

Cimerman je pored ostalog naveo da bi država biti odgovorna za nasilje po običajnom pravu zasnovanom na zabrani genocida još pre nego što je Konvencija o genocidu postala obavezujuća za državu, ali odgovornost države za kršenje običajnog prava nije pitanje kojim se bavi taj Sud, što je potvrdjeno i u njegovoj praksi.

Tams je govorio o pitanjima retroaktivnosti i pokazao da su akti na koje se Hrvatska oslanja ne rukovode Konvencijom o genocidu, kao i pokušaju, kako je naveo "magičnog transferisanja odgovornosti na nepostojeću državu Srbiju". On je istakao da Konvencija nema retroaktivno dejstvo, pa tako da ni odgovornost ne moze da bude retroaktivna.

Tams je napomenuo da na pitanje "sukcesije odgovornosti" hrvatska strana uopšte ne obraća pažnju "već ga izbegava".

Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti, jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora. Rasparava se nastavlja sutra izlaganjem članova srpskog pravnog tima profesora Vilijema Šabasa i advokata Novaka Lukića i Dušana Ignjatovića.

Šef Srpskog pravnog tima Saša Obradović osporio je juče hrvatsku tužbu za genocid, počinjen u Hrvatskoj od 1991. do 1995. i podsetio da od samog početka spora, hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida.

Obraćajući se sudijama najvišeg suda Ujedinjenih nacija na engleskom jeziku Obradović je istakao da su Srbi žrtve genocida, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta u Hrvatskoj. On je u ime Vlade i naroda u Republici Srbiji izrazio iskreno "žaljenje za sve žrtve rata i zločina" počinjenih tokom oružanog sukoba u Hrvatskoj rečima, "svaka žrtva zaslužuje poštovanje i sećanje".

Komentarišući hrvatsku tužbu on je naveo da sa istorijske tačke gledišta hrvatska tužba izgleda veoma neiskreno i čak cinično. U tom kontekstu je 17 sudija Međunarodnog suda pravde podsetio na užasne zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata u Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom i drugim zloglasnim logorima ustaša i genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945.

Odgovarajući na navode hrvatske tužbe, izrečene prošle sedmice na početku usmene rasprave, Obradović je rekao da Hrvatska nije dala na sudu nijedan dokaz, dokument ili izjavu koja sadrži dokaz o postojanju zločina genocida na strani rukovodstva Republike Srbije, odnosno Jugoslovenske narodne armije (JNA) ili Srba iz Hrvatske.

Obradović je u izjavi za Tanjug istakao da je Hrvatska u ovom predmetu sudu dostavila 332 nepotpisane izjave, od kojih više od polovine ne sadrže ni podatak kako su uopšte nastale. "To nisu izjave koje su nastale pred nekim sudom, to su nepotpisani papiri sa užasavajućim izjavama i upravo te izjave su ono što smo slušali protekle nedelje. Takođe 209 izjava pripadaju policijskim zapisnicima, koje se ni pred hrvatskim sudovima ne mogu koristit kao dokaz", ukazao je Obradović nakon jučerašnjeg zasedanja suda.

Prema njegovim rečima, posle ovoga Hrvatska tužba za genocid nema više šta da traži pred Međunarodnim sudom pravde, a to je i jedini predmet ovoga spora (misli na genocid).

Obradović je ponovio stav Srbije da ne može biti odgovorna za dela i propuste koji navodno desili pre njenog osnivanja kao države, da odnosno pre 27. aprila 1992, kada je stvorena Savezna Republika Jugoslavija. "Ovo je posebno značajno ako se ima u vidu da se ogromna većina incidenata opisanih u Hrvatskoj tužbi navodno dogodila 1991 , dok se veoma mali broj navodi da su nakon aprila 1992 . Navodi o ovim kasnijim incidentima ne mogu se uzeti, čak i prima facie, kao genocid" .

On je najavio da će Srbija tokom ovog postupka predstaviti sudu dokaze o masovnim ubistvima tokom operacije ''Oluja'' u avgustu 1995. kao i drugim zverstvima u tom sukobu, počinjenim s namerom da uništi članove zaštićene grupe, u celini ili delimično. Šef srpskog pravnog tima je ukazao da su posledice ''Oluje'' teške i trajne.

Prema evidenciji Centra za prikupljanje dokumentacije i informacije Veritasa, 1.719 Srba je ubijeno tokom i posle operacije. Ukupno, je ubijen ili nestao tokom čitavog sukoba 6.361 etnički Srbin. Komisija Republike Srbije za nestala lica još traga za više od 1.700 osoba nestalih tokom sukoba u Hrvatskoj, naveo je Obradović.

Prema Izveštaju generalnog sekretara UN od 18. oktobra 1995 , oko 200.000 krajiških Srba pobeglo je iz regiona pod napadom hrvatskih vladinih snaga u avgustu 1995. Takođe je naglasio da su 1931. godine Srbi činili gotovo 20 odsto od ukupnog stanovništva Hrvatske u okviru Kraljevine Jugoslavije. Prema popisu iz 2011. Srbi su sada na nivou od 4,36 odsto od ukupnog broja hrvatskog stanovništva. Trenutni broj etničkih Srba u Hrvatskoj je tri puta manje od njihovog broja u 1991.

Obradović se osvrnuo i na položaj Srba u Hrvatskoj danas, napominjući da je on i dalje ranjiv, uprkos što je odnos znatno poboljšan u mnogim oblastima, uključujući najviši politički nivo, saradnju u oblasti ekonomije i kulture. Srbi u Hrvatskoj su, kako je naveo, izloženi govoru mržnje. Table sa zvaničnim ćiriličnim pismom u opštinskim zgradama u nekoliko gradova nedavno su demolirane, dodao je on.

U drugom delu izlaganja posvećenom komentarisanju hrvatskih dokaza, Obradović je ocenio da predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je prošle sedmice svedočila ispred Hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid, nema odgovarajući nivo znanja i profesionalne veštine da bude ekspertski svedok u tom sporu.

On je ukazao da je ona po profesiji ekonomista, koji se bavi ljudskim pravima, ali nije i stručnjak za politička, istorijska i ustavna pitanja, a u tom svojstvu ju je pozvala Hrvatska.

Obradović je kritikovao i nesaglasja u izjavama svedoka Kožula, koji je saslušan prošle sedmice, kao i stav hrvatskog pravnog tima da ispituje svedoka koje je predložila Srbija, čime je onemogućila njihovo saslušanje pred sudom (dali su samo pisane izjave). Takođe, ukazao je da mnogi od dokaza koje je prezentovala Hrvatska ne sadrže podatke o tome ko ih je na koji način u kojoj proceduri pribavio, posebno kritikujući dokumente koje je sastavila hrvatska policija.

Pored izjava, sporno je poreklo mnogih mapa, fotografija i grafika koje je hrvatska strana predstavila sudu, smatra šef srpskog pravnog tima.

U ime srpskog pravnog tima sudu se obratio i kanadski profesor Vilijem Šejbs, koji je pobijao kao neosnovan zahtev Hrvatske za šire tumačenje genocida od onog koji je sud imao u bosanskom slučaju, a koje Hrvatska danas smatra restriktivnim.

Nastavak na B92...