Izvor: Kurir, 28.Jul.2010, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MOTOROM PREVALIO POLA SVETA
ARILJE - On je sa motora video pola sveta! Todor Žiravac (58) iz Milićevog Sela kraj Arilja sumira ovih dana utiske sa šesnaestodnevnog putovanja do Urala i nazad, dugog ravno - 10.050 kilometara.
ARILJE - On je sa motora video pola sveta!
Todor Žiravac (58) iz Milićevog Sela kraj Arilja sumira ovih dana utiske sa šesnaestodnevnog putovanja do Urala i nazad, dugog ravno - 10.050 kilometara.
- Videti svitanje sa vrha Urala, trenutak kad se noć odvaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << od dana, a zemljina senka putuje nepreglednim prostranstvom Azije, momenat je koji se ne zaboravlja čitavog života. Samo zbog tog jednog magičnog trena valjalo je putovati do Urala - kaže Todor.
Na dva točka obišao je pola sveta. Putovao je nepreglednim prostranstvima Amerike, od Čikaga do San Franciska, 12.000 kilometara u cugu, krstario putevima Nemačke, Španije, srednje Evrope, video sa motora Moskvu i Ufu...
- Iz automobila se ne vidi ni pola onoga što se može videti sa motora. Zato volim ova moja dva točka, moju ‘’jamahu’’’. A osećaj kad se nađem u sedištu, kada stavim kacigu na glavu i krenem na put od 10.000-12.000 kilometara, ne da se opisati. Ja najlepše sanjam na motoru - nastavlja Todor.
Ipak, put do Urala preko Slovačke, Poljske, Belorusije i Rusije i nazad preko Ukrajine doživljaj je za ceo život...
- Putovao sam bez ijednog problema. Video nepregledne ruske tajge iza Moskve, vozio po 1.000 kilometara dnevno, zaista se divio ruskim prostranstvima. Tamo je po 50-60, po stotinu kilometara prav put, bez i jedne jedine krivine - nastavlja Todor priču o nesvakidašnjem putu koji je san mnogih bajkera.
I druženje sa članovima ruskog kluba motorista ‘’Noćni vukovi’’ u Moskvi jedan je od doživljaja za nezaborav.
- Imao sam sreću da pred put do Urala u Nišu upoznam Hirurga, bajkera Sašu iz Moskve, predsednika moto-kluba ‘’Noćni vukovi’’, ličnog prijatelja premijera Putina... Tada mi je na jednom parčetu papira napisao tek tri reči - ‘’primiti, smestiti, pomoći’’ i svoj broj telefona.
To parče papira otvorilo mi je sva vrata u Rusiji... Proveo sam nezaboravne dane druženja sa ‘’Noćnim vukovima’’ u Moskvi, sa izuzetno dobrim i pobožnim momcima. I u Brestu, u Belorusiji, bilo je dovoljno da pokažem tek to parče papira i da uživam neverovatno gostoprimstvo - priča Todor.
Sad već Todor planira novo putovanje.
- Ima lepih predela i dalje od Urala - kaže zagonetno.
Zoran Šaponjić
Čorba na Uralu
- Više od 10.000 kilometara vozio sam sa tek jednim manjim kvarom na ‘’jamahi’’. Ispred Moskve pukao mi je lanac. Na vrhu Urala sam prespavao... Spremio sebi i ujutru pojeo čorbu, vodeći se savetom lekara da je za bajkere najbolje da jedu što češće i to pomalo, uglavnom čorbastu hranu.
Od Arilja do Moskve pratili su me drugari Branko Radosavljević iz Požege i Žika Topalović iz Arilja, od Moskve do Urala putovao sam sam. Kad sam pošao na put, kupio sam nove gume, vratio sam se sa izlizanim šarama - kaže Todor, dodajući da se broj kilometara koje je u karijeri bajkera prešao na dva točka meri stotinama hiljada kilometara.
Ruska vrsta
U Moskvi je dobio i oznaku ‘’ruska vrsta’’, koja je ulaznica za članstvo u ‘’Noćnim vukovima’’.
- Da bi se dobila oznaka, potrebno je voziti motorom 1.144 kilometra za manje od 10 sati i 44 minuta. Ja sam taj uslov ispunio i sada očekujem da me „Noćni vukovi“ iz Moskve prime u klub - kaže Todor, koji je predsednik kluba ‘’Vukovi’’ u svom Milićevom Selu.
