Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Dec.2020, 17:42

MOSTARSKI IZBORNI PARADOKS: Srbi odlučuju da li će gradonačelnik biti Hrvat ili Bošnjak

MOSTARSKI IZBORNI PARADOKS: Srbi odlučuju da li će gradonačelnik biti Hrvat ili Bošnjak

Srba u Mostaru ima svega četiri odsto, ali mogu odlučiti izbore za gradonačelnika

Mostar, najveći grad u Hercegovini, ali i mesto u kojem se prelamaju politički sukobi između Bošnjaka i Hrvata, posle punih dvanaest godina dobiće novoga gradonačelnika. Izbori su raspisani za 20. decmbar i, ne dogodi li se neko veliko iznenađenje, gradonačelnik bi trebalo da bude - po zanimanju lekar.

Obe velike nacionalne stranke kandidovale su kao nositelje lista poznate mostarske >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << lekare: HDZ predvodi dr Mario Kordić, urolog i direktor Doma zdravlja Mostar, a SDA Zlatko Guzin, hirurg i direktor Regionalne bolnice "Safet Mujić".

Kordić ili Guzin trebalo bi da naslede gradonačelnika Ljubu Bešlića, koji je u poslednjih godinu dana vodio Mostar doslovno iz bolesničke sobe na zagrebačkom Rebru, u kojoj je čekao transplantaciju srca, ali svoju funkciju nije mogao prebaciti na nekog drugog jer već osam godina ne postoji Gradsko veće Mostara, koje bira prvog čoveka grada.

U takvim okolnostima traju pripreme za izbore u gradu, koji je 1992-1993. bio u centru hrvatsko-bošnjačkog rata, čije se posledice osećaju i danas. Jer za mnoge hercegovačke Hrvate Mostar je zamišljena prestonica i "stolni grad", a Bošnjacima predstavlja simbol opstanka u Hercegovini.

Zato će se 20. decembra videti da li će rezultati izbora biti svojevrsno nacionalno prebrojavanje, gde će Hrvati listom biti uz HDZ, a Bošnjaci za koaliciju koju predvodi SDA, ili će ove dve nacionalne stranke pokleknuti, kao što su nedavno u Sarajevu, Tomislavgradu i Rami.

HDZ je jedina važnija stranka koja će samostalno sudelovati na izborima. Ostali su "Koalicija za Mostar 2020", koju čini pet stranka na čelu sa SDA, a tu su još Savez za bolju budućnost, Demokratska fronta, Stranka za BiH, Bosanskopatriotska stranka te "Ostajte ovdje – zajedno za naš Mostar", koju čine vodeće partije Srba: Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i Srpska demokratska stranka (SDS).

Sledeća izborna opcija je "Bh. blok" u kom su Naša stranka i Socijaldemokratska stranka. Tu je još koalicija "Mostar – moj dom" koju čine desno orijentirane hrvatske stranke – HSP, HSP BiH i HKDU-Hrast.

Međutim, izgleda da glavna opasnost za HDZ dolazi od Hrvatske republikanske stranke (HRS), pod vodstvom Slavena Raguža. Naime, na nedavnim lokalnim izborima HRS je prošao vrlo dobro u Livnu, Grudama, Čapljini, Neumu i Širokom Brijegu, i ne bi bilo iznenađenje ako u Mostaru uzme deo hrvatskih glasova. Raguževa je stranka desničarska i traži osnivanje hrvatske federalne jedinice u okviru BiH.

Iznenađenje izbora mogla bi biti i lista Pravo na grad, mostarska varijanta platforme "Zagreb je naš", koja je multietnička, a predvode je aktivisti Marin Bago, Husin Oručević, Maja Popovac i Anela Kreso.

Dakle, što se može očekivati u hercegovačkom središtu?

- Da političke oligarhije ne podgrejavaju tenzije, malo ko bi se bavio Mostarom kao problematičnim gradom. Ovdašnji život teče normalno, a ljudi se svakodnevno druže, bez obzira na nacionalnost. Iako većina Bošnjaka živi na istočnoj strani, a Hrvati na zapadnoj, nema dela grada u koji nije preporučljivo ići - kaže Slavo Kukić, profesor sociologije na tamošnjem Univerzitetu.

Prema mišljenju Milana Sitarskog, analitičara u mostarskom Institutu za društveno-politička istraživanja, na izborima 20. decembra sindrom ublažavanja dominacije SDA u bošnjačkim sredinama nastaviće se i u Mostaru.

- Lista koju predvodi SDA verovatno će opet biti najsnažnija, možda i apsolutno većinska među Bošnjacima, ali s nešto manjim stepenom dominacije nego dosad. Kod Hrvata će HDZ verovatno zadržati izrazitu nadmoć, blisku dvotrećinskoj, uz profiliranje HRS-a kao najsnažnije opozicione snage - prognozira Sitarski.

Ali realnost je takva da je Mostar već punih 12 godina jedini grad na evropskom kontinentu u kojem nema lokalnih izbora, gde gradonačelnik mora sam donositi budžet iako mu produženje mandata nisu obezbedili glasovi birača na novim izborima, jer je Gradsko veće prestalo funkcionisati s izbornim ciklusom 2008.- 2012.

Celo spomenuto razdoblje grad vodi HDZ-ov gradonačelnik Ljubo Bešlić, ali – što se često prećutkuje – u saradnji sa SDA-ovcem Izetom Šahovićem, mostarskim ministrom finansija. Naime, ako je gradonačelnik Hrvat, onda ministar finansija mora biti Bošnjak (i obratno), pa tandem Bešlić-Šahović, kao supotpisnici svih računa Grada Mostara, osam godina raspolaže budžetskim novcem kako želi, i očito bez većih međunacionalnih trzavica.

Poslednji paradoks vezan za Mostar je u tome što bi o sledećem gradonačelniku mogli presuditi predstavnici najmalobrojnijeg naroda – Srbi.

Iako, prema popisu, čine manje od četiri posto stanovništva, dobili su četiri osigurana mesta u Gradskom veću, i mogli bi postati jezičac na vagi, kaže Slavo Kukić.

- Ako HDZ ili SDA ne obezbede većinu, veliku važnost dobijaju srpski poslanici. Srpska lista je pod uticajem Čovićeva saveznika Dodika, i oni će podržati HDZ-ovog gradonačelnika. U suprotnom, glasaju li mostarski Srbi za SDP i Našu stranku, sledi politička blokada. Jer onda nito neće imati većinu, a ove dve stranke sigurno neće podržati gradonačelnika iz redova HDZ-a ili SDA. To su dva scenarija raspleta - zaključuje Slavo Kukić.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.