Izvor: Megafon.co, 06.Jul.2020, 10:00

MMM… GDE SMO ONO STALI? Šesti deo.

Marjan Maksa Todorović odlučio je da podeli sa nama svoj nagrađivani dramski tekst – MMM… GDE SMO ONO STALI?
Ako niste, krenite od početka – na ovom linku.
MEĐUSCENA Popisivač je ponovo sam na sceni, s telefonom u ruci. Okreće broj i nervozno čeka.
POPISIVAČ: Halo! Ej, zdravo! Ovaaaj… sad sam primio poruku, šta ima? … Mhm! … Dobro! … Mhm! … Koliko? … Mhm! … Mhm! … To je još koliko? … Uh, jebem ti… Mhm! … Pa, dobro! … Mhm! … Pa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << šta mislite? … Mhm! … Uuuh! … Ali dobro, to je samo preko žiro računa, jel’ tako? … Mhm! … A ovaj drugi deo…? … Mhm! … Da? … Pa, ne znam tačnooo… Mhm! … Mhm! … Dobro! … Dobro! … Mhm! … Pa, ništa, dobro, ovaaaj… Javi… Javite mi… Aha … Da, dobro, javite mi Vi, mislim, javljajte mi, u svakom slučaju… Da! … Ništa, dobro, svakako se čujemo još u toku dana… Da! … Mhm! … Naravno! Dostupan sam ja celog dana, javjajte mi šta god da bude bilo… Da! …Okej! … Okej! … Naravno, naravno! … Čujemo se svakako! … Da! … Hvala Vam puno, paaa… Da, bićemo u kontaktu, svakako! … Naravno! … Hvala Vam još jednom! … Da, čućemo se! … Hvala vam i prijatno!
Popisivač levom rukom sklopi telefon u desnoj i u tom položaju, sa skupljenim rukama kao u molitvi, prinosi ih usnama, zažmuri i ostane tako da stoji još par sekundi. Mrak.
SCENA 8 Popisivač sedi za stolom sa jednom devojkom. Ona nije preterano lepa, ali ima velik i vrlo dubok dekolte. Druga u helankama, veoma zgodna, stoji malo dalje, pored rešoa i zakuvava kafu. Na stolu su dve čaše vina i polupopijena boca. Devojke su poprilično vesele i sve vreme se smeju.
POPISIVAČ: (obraća se devojci koja sedi) Dobro, devojčice. Reci mi sad… aha… da li je lice stalni stanovnik mesta popisa? Tu se misli da li si stalno prijavljena na ovoj adresi, odnosno da li ovde živiš stalno, ali pošto ste vas dve studentkinje, jel’ tako, onda pišem NE.
DEVOJKA 1: Da.
POPISIVAČ: Šta da?
DEVOJKA 1: Pa, ne.
POPISIVAČ: Misliš…
DEVOJKA 1: Mislim.
POPISIVAČ: Ne, čekaj, ozbiljno te pitam.
DEVOJKA 1: Mislim da, jesmo studentkinje i ne, nismo stalno na ovoj adresi.
POPISIVAČ: Mhm… da. Pa, znači da, dobro, pišem ne.
DEVOJKA 1: Da, pišeš ne! Ti si nam se, srce, nešto zbunio?
POPISIVAČ: Ma ne, nego…
DEVOJKA 2: (prilazi i donosi kafu) Pa, sigurno se zbunio kad si mu tresnula te sise ispred nosa. Hahaha… (stavlja kafu na sto) Izvol’te.
POPISIVAČ: Hvala.
DEVOJKA 1: Ja sam mu tresnula sise?! Pa, vidiš da ne skida oči s tvog dupeta, fukso guzata! Hahaha…
DEVOJKA 2: Maaarš, bre, kurvo!
POPISIVAČ: (kroz smešak) Ej, dobro, devojčice, mislim… lepo je što se tako šalite, ali…
DEVOJKA 2: Ali tebi je malo neprijatno, jel’ da?
POPISIVAČ: Pa, ne, nije mi neprijatno nego…
DEVOJKA 1: Čekaj, čekaj, da ja tebe pitam nešto.
DEVOJKA 2: Jel’ imaš devojku?
DEVOJKA 1: Ne bre, ćuti. Ne to. Nego da te pitam nešto drugo.
POPISIVAČ: Pitaj..
DEVOJKA 1: Jel’ ti više voliš sise ili dupe kod devojke, a?
DEVOJKA 2: Daj, bre, Marija!
DEVOJKA 1: Što daj bre Marija, pa lepo pitam! Da li se dečko više loži na sise ili na dupeta?
POPISIVAČ: Uh… pa to je težak izbor.
DEVOJKA 1: Ne, ali ako bi sad morao da biraš izmedju nas dve, recimo… jel’ bi izabro nju, ovako guzatu ili mene ovako…?
DEVOJKA 2: Sisatu!
DEVOJKA 1: …zgodnu.
DEVOJKA 2: Hahaha… Marš, bre, droljo! Ti zgodna! Za tebe sam Merlin Monro!
DEVOJKA 1: Ti! Hahaha… Pa, ako si ti za mene Merlin Monro, ja sam za tebe Monika Beluči!
DEVOJKA 2: Ma, važi, sanjaj. Ej, ne obraćaj pažnju, vidiš da lupa.
DEVOJKA 1: Što lupam?! Pa, jel’ si sto puta rekla da bi sve dala da imaš ovakve sise, ko ja?!
Popisivač vadi telefon i gleda u ekran, a zatim ga vraća u džep.
DEVOJKA 1: Pa, dala bi’! Al’ zato bi ti sve dala kad bi imala ovakvo dupe, kao moje.
DEVOJKA 1: Pa, dala bi, pošteno. Ja bi’ ubila za takvo dupe.
DEVOJKA 2: Mnogi bi ubili, veruj mi.
DEVOJKA 1: (popisivaču) A ti?
POPISIVAČ: Šta?
DEVOJKA 1: Jel’ bi ti ubio za ovakvo dupe?
DEVOJKA 2: Marija, bre! Ej, ne obraćaj pažnju, molim te. Vidiš da se napila pa mlati svašta.
DEVOJKA 1: Ja mlatim?! Pa, ko je prvi počeo da priča o sisama?
POPISIVAČ: Ne, devojčice, nemojte pogrešno da me razumete, meni uopšte ne smetaju ovakvi razgovori sa devojkama; naročito kad su tako zgodne kao vi, ali dajte prvo da završimo s ovim oficijelnim delom, pa posle možemo o sisama i dupetima koliko god hoćete…
DEVOJKA 1: Ooo, vidi ti njega. Pa, on nam se malo oslobodio.
DEVOJKA 2: Ej, stvarno, a što nećeš vince jedno da ti sipamo?
POPISIVAČ: (malo povišenim tonom i poprilično nervozno) Devojčice, slušajte me dobro – niti sam doš’o da ločem, niti da se zajebavam, niti da pričam o sisama i dupetima, niti su mi te teme trenutno uopšte interesantne. Skuvale ste mi kafu, hvala vam, ‘ajde da spičkamo ove upitnike, pa da idem dalje, jer ja nemam danas samo vas na repertoaru nego vidite kol’ku torbetinu secam sa sobom. Zato, uz dužno poštovanje vašim godinama i vašoj energiji, sjašite, bre, s tom pornografijom više i dajte da ovo sjebemo, pa da se teram u pičku materinu odavde. Jel’ može?
Par sekundi tišine.
DEVOJKA 2: Uuu bre, što si ti neki nadrndan tip.
POPISIVAČ: (maksimalno se suzdržavajući, s vrlo ubedljivim tonom u glasu) Nisam nadrndan, izvinite što sam malo povisio ton, ali molim vas da razumete da ne mogu ceo dan da sedim sa vama, imam još bezbroj ovih papira da popunim, živci su mi poprilično istanjeni i zaista bi mi mnogo značilo kad biste mi pomogle da ovo što pre završimo. Jel’ možemo da nastavimo, molim vas?
DEVOJKA 2: (obraćajući se devojci jedan, sa dozom blage ironije) Pa ne, kad nas dečko tako lepo zamoli onda da nastavimo.
DEVOJKA 1: (sa istom dozom ironije) Može, al’ samo nemoj da nas biješ, molim te.
Obe devojke se maksimalno uzdržavaju da ne prasnu u smeh.
POPISIVAČ: Okej, gde smo stali? (gledajući u papire) Dobro, znači razlog prisustva je studiranje, jel’ tako?
DEVOJKA 1: Tako je.
POPISIVAČ: Dužina prisustva? Koliko dugo ste već ovde, u ovom stanu?
DEVOJKA 1: Paaa… godinu dana, jel’ da?
DEVOJKA 2: Pa da, od prošlog… oktobra.
DEVOJKA 1: (polako se vraćajući u veselo raspoloženje) I dale smo po dva ispita. Hehehe…
POPISIVAČ: Super, neki ne daju ni toliko.
DEVOJKA 2: Ma, mi ga baš rasturamo.
DEVOJKA 1: Sve u roku. Hahaha…
POPISIVAČ: (pokušavajući da vrati razgovor u normalan tok) Okej, okej! Koliko još lice namerava da bude prisutno?
DEVOJKA 1: Koje lice?
POPISIVAČ: Pa, ti. Koliko još dugo planiraš da budeš ovde?
DEVOJKA 1: Pa, ja nisam, bre, samo lice! Ja sam i telo valjda.
DEVOJKA 2: I sise.
DEVOJKA 1: I sise!
POPISIVAČ: Dobro, dobro, dobro, devojčice! Molim vas!
DEVOJKA 1: Izvini! Šta si beše pitao?
POPISIVAČ: Još koliko dugo nameravaš da budeš prisutna ovde?
DEVOJKA 1: Pa, evo da popijem još ovu flašu vina i onda ću verovatno da se oduzmem i da budem neprisutna. Hahaha…
DEVOJKA 2: Hahahaaa… odsutna!
DEVOJKA 1: Raskomponovana! Aaaahahahaaaa…
DEVOJKA 2 Out of control! Aaaahahahahaaaaaa… koja si ti lujka!
Popisivač sedi ozbiljno gledajući u obe devojke ali ne progovara ni reč, dok njih dve nastavljaju da se histerično smeju.
DEVOJKA 1: Jok, a ti nisi! Hahahaaa…
DEVOJKA 2: Nisam. Ja sam vrlo umerena u piću.
DEVOJKA 1: Aha, važi! Ti imaš meru – piješ dok se ne usereš. Ahahahaaaa…
Popisivač se vraća papirima i kreće da sam popunjava upitnik više uopšte ne obraćajući pažnju na njih dve.
DEVOJKA 2: Što kenjaš, uvek sam bila na nivou.
DEVOJKA 1: Aha! Ko Her Žika Pavlović! Pa, jel’ se sećaš preksinoć kol’ko si se otrula, ženo?
DEVOJKA 2: Lele… ćuti!
DEVOJKA 1: Jaaaooo, to je trebalo da vidiš. Raspad sistema!
DEVOJKA 2: Još me sramota! Hahahaaa…
DEVOJKA 1: Užas!
DEVOJKA 2: Došlo nam društvo neko s faksa i igrali smo cugopol. Jel’ znaš šta je cugopol?
POPISIVAČ: (ne sklanjajući pogled s papira i dalje upisuje podatke) Mhm!
DEVOJKA 1: E, to! Znači…
DEVOJKA 2: Ali pazi! Ovo vino, plus pivo, plus rakija i pelinkovac.
DEVOJKA 1: I tekilu smo imali, pola flaše.
DEVOJKA 2: I tekilu! Otkud nam tekila?
DEVOJKA 1: Pa, jel’ znaš da su Robi i Simica doneli, posle kad su došli.
DEVOJKA 2: Robi i Simica?
DEVOJKA 1: Pa da, bre! Znaš da su oni bili na žurci nekoj, pa su odatle pokupili flašu tekile i došli ovde.
DEVOJKA 2: Leeee… da, bre! Ja sam to skroz zaboravila!
DEVOJKA 1: Pa, zaboravila si kad si bila odvaljena od života. Jel’ se sećaš da ti Simica držao glavu u kupatilo?
DEVOJKA 2: To li mi on držao glavu?
DEVOJKA 1: Aaaahahahaaa… pa, on! Jednom rukom glavu, drugom dupe!
DEVOJKA 2: Lele, ću ga ubijem!
DEVOJKA 1: A jel’ znaš što si mu upovraćala duksericu skroz?
DEVOJKA 2: Hiiiiii… nisam valjda?!
DEVOJKA 1: Jok i nisi! Ceo rukav si mu ispeglala!
DEVOJKA 2: Aaaaa… lažeš!
DEVOJKA 1: Aaaahahahaaaa… pa, nije valjda da se ne sećaš to?
DEVOJKA 2: Ne, majke mi! Nešto kao kroz maglu samo, ali…
DEVOJKA 1: Aaaaahahahaaaa… Kol’ko ti ništa ne znaš kad se napiješ.
DEVOJKA 2: Majko mila! Aaaahahahahaaaa… Pa, zato li me on pita juče kol’ko treba da mi plati da mu ispeglam i košulju?
DEVOJKA 1: Aaaaahahahaaaaa…. Ne seri da te to pitao?!
DEVOJKA 2: Jeste, majke mi! Još ja ne kapiram foru, pa mu kažem – ma, nema problema, samo ti donesi. Šta god ti treba. Aaaahahahahaaaaa…
DEVOJKA 1: Aaaaaahahahaaaaa… Peglam i fajtam u isto vreme.! Aaaaahahahaaaaa…
Pijane devojke počinju da se nekontrolisano smeju, dok popisivač završava s papirima, ustaje, pakuje papire u torbu, ispija još jedan gutljaj kafe, pakuje se i odlazi.
POPISIVAČ: Devojčice, bilo mi je drago, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnom druženju, dovidjenja i prijatno.
DEVOJKA 2: Čekaj bre, a popis?! A ja da se popišem?!
POPISIVAČ: Upisao sam ja i za nju i za tebe sve, ništa nemoj da brineš. Marija beše, jel’ tako?
DEVOJKA 2: Jeste, Marija.
POPISIVAČ: Sve ti je upisano kako treba, slobodno nastavite da se zabavljate, sve je okej. Hvala vam još jednom, vidimo se. Pozdrav!
Popisivač izlazi, devojke ostaju na sceni gledajući za njim.
DEVOJKA 2: I ode čovek?
DEVOJKA 1: Ma, ko ga jebe! (uzima čašu) Da smo mi žive i zdrave! Živeli! Mrak.
 
SCENA 9 Scena je bogato, ali kitnjasto i kičasto nameštena. Popisivač sedi za stolom sa Slavišom. Na stolu je bogato pripremljen ručak. Slaviša jede i uglavnom govori punih ustiju. Gordana prinosi još hrane.
SLAVIŠA: To, Gogili, srce moje. Jel’ vidiš ti, mali, šta je žena? (udari je rukom po dupetu)
GORDANA: Slaviša, bre!
SLAVIŠA: De, ’ajde donesi ovde još jedan tanjir za dečka.
POPISIVAČ: Ne, nemojte, molim Vas, stvarno nema potrebe.
SLAVIŠA: ’Ajde bre, pa će zameziš malo. Pogle’ ovde kol’ko ima, pun sto.
POPISIVAČ: Ne, ali stvarno…
SLAVIŠA: Samo ti njemu donesi. (Gordana odlazi)
POPISIVAČ: Meni je stvarno neprijatno što sam došao baš u vreme ručka, ali…
SLAVIŠA: Ništa nema da ti bude neprijatno, taman si doš’o kad treba. Pa, i vi popisivači treba da jedete nešto, jel’ tako? I vi imate dušu, majku mu. Može rakijica jedna?
POPISIVAČ: Ne bih, stvarno, ja sam malopre pio neki viski, pa kafe, pa…
SLAVIŠA: Pa, jel’ ’oćeš viski?
POPISIVAČ: Ne, ne, ne, neću. Nisam zbog toga rekao…
SLAVIŠA: Vino?
POPISIVAČ: Ne, ne. Hvala.
SLAVIŠA: E pa, onda mora da popiješ rakijicu. Ovo ti je prirodna domaća rakija, nema glava da boli uopšte.
GORDANA: (dolazi i donosi tanjir) Izvol’te.
POPISIVAČ: A nije trebalo, verujte…
SLAVIŠA: Ćuti, bre, tu i uživaj. ’De Gordano, daj jednu čašku za rakiju. (ona odlazi) Kakav viski, kakvi bakrači, bre; sa’ će da probaš ti našu rakiju, dole od Kosovo, mi što pravimo. Takva nema nigde u Srbiju da se kupi. To moj tast proizvodi. Takozvana tastovača.
GORDANA: (donosi čašu) Evo čašica. (ostaje da stoji pored stola)
SLAVIŠA: E, to! Sa’ će da vidiš ti šta je prava rakija. Muška. (sipa) ’Oćeš li ti, Gorče, da ti sipam jednu?
GORDANA: Ma, ’ajde bre, kad sam ja pila rakiju?
SLAVIŠA: Što, pa udari jednu. Za to nikad nije kasno da se počne, jel’ tako? Hehehe… ’Ajde sinak, da smo mi živi i zdravi. (diže čašicu i kuca se sa popisivačem)
POPISIVAČ: Uh… ’ajde živeli. (piju)
SLAVIŠA: A? Šta kažeš?
POPISIVAČ: Mh! Jaka.
SLAVIŠA: Jaka, nego šta. Dvajes’ i dva grada ima. Al’ dobra. Uzni zamezi malo.
POPISIVAČ: Hoću, nego… ja bih da završimo samo ovaj popis.
SLAVIŠA: ’Ajde, ’ajde, samo ti teraj.
POPISIVAČ: Dobro, stali smo kod… pitanja broj trinaest. Da li je lice iz AP Kosovo i Metohija interno raseljeno POSLE 24. marta 1999. godine?
SLAVIŠA: Kako posle?
POPISIVAČ: Pa, da li ste se ovde doselili pre početka bombardovanja ili posle?
SLAVIŠA: Kako beše, Gordano? Jel’ posle smo mi došli?
GORDANA: Posle, bre, posle. Mi smo došli u jul mesec, a bombardovanje je prestalo u jun.
SLAVIŠA: Tako li beše? Jes, jes, posle. Ja se i ne sećam više, ono ‘iljadu godine prošle o’tad.
GORDANA: Kako se ne sećaš, bre?! Ja pamtim ko juče da je bilo.
POPISIVAČ: Dobro, znači posle. Odakle se lice doselilo? Znači, iz kog mesta ste došli?
SLAVIŠA: Iz Gnjilane. Iz Gnjilane smo došli. Samo sa dve torbe.
GORDANA: Dobro, bre, Slaviša, niko te ne pita s kol’ko si torbe doš’o.
SLAVIŠA: Pa što, i da me pita? Ja nemam šta da krijem. (Gordana ga gazi ispod stola) Samo s dve torbe, sinko. A pogledaj sad. A?
GORDANA: Ti da ostaviš tu rakiju više.
SLAVIŠA: Što, bre? Hehehe…
GORDANA: Dosta si popio.
SLAVIŠA: Čekaj, bre, da udarimo još po jednu; pa, dečko je na dve noge doš’o, jel’ tako? Hehehe… Daj čašku.
POPISIVAČ: Neću ja više, hvala, ne mogu stvarno.
SLAVIŠA: Kako, bre, nećeš?
GORDANA: Dobro, bre, Slaviša, ako ne može dečko nemoj da ga siliš.
SLAVIŠA: Pa, ne može zato što ne mezi ništa. Rakija si traži meze. ’Ajde uzni ovde, pogle’ šta sve ima. Uzni da zameziš malo. Ovo ti je sve prva liga.
POPISIVAČ: Da, da, vidim.
SLAVIŠA: Ne samo da vidiš nego i da probaš. Od gledanje se ne peva. ’Ajde, uzni.
Popisivač uzima viljušku i proba.
POPISIVAČ: Vas je stvarno teško odbiti.
SLAVIŠA: Pa, mi od Kosovo smo ti svi takvi. Gostoljubazni. Jel’ se tako kaže? Hehehe…
GORDANA: Gostoljubazni! Vidiš li da si pijan! Gostoljubivi se kaže!
SLAVIŠA: A što ne može gostoljubazni?! Meni se to baš više svidja. (popisivaču) Jel’ da da bolje zvuči?
GORDANA: Ti znaš šta bolje zvuči! ’Ajde odgovaraj tu na ta pitanja i ne zalupuj se više.
POPISIVAČ: Da, mogli bi da nastavimo, stvarno.
SLAVIŠA: Dobro, bre! Ja sam samo hteo da budem gostoljubazan. (namiguje popisivaču)
GORDANA: E, sačuvaj Bože!
POPISIVAČ: Možemo dalje.
SLAVIŠA: Može. ALI! …prvo da se kucnemo. Živeli.
POPISIVAČ: (diže čašu) Živeli.
SLAVIŠA: S verom u Boga i Slobodana Miloševića.
Popisivač prinosi čašu ustima, ali na pomen Miloševića naglo staje.
GORDANA: E, budalo pijana! Kakav te Milošević spopao kad on umreo pre sto godine?!
SLAVIŠA: Živ je Sloba, umro nije, dok je Srba i Srbije! Aj’ laku noć! (diže čašu i ispija)
Gordana se krsti, dok popisivač polako spušta čašu na sto.
SLAVIŠA: Teraj dalje.
Mrak.
MARJAN TODOROVIĆ
Glumac Narodnog pozorišta u Nišu.
“Ja nisam pesnik iz školskih udžbenika
i nikada to neću biti,
ljubav sam dvoje državnih službenika,
običan momak što voli piti. :)”

Nastavak na Megafon.co...