Izvor: Southeast European Times, 12.Apr.2011, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF vidi „dobre“ izglede za globalnu ekonomiju

Novim procenama iz Izgleda svetske ekonomije, izveštaja koji je objavio MMF, predviđen je globalni rast od oko 4,5 odsto i za ovu i za sledeću godinu.

12/04/2011

(Sofija eho – 12.4.2011; IMF, VOA, Hurijet, Sofijska novinska agencija, Dnevnik.bg, Medijafaks, HotNews.ro – 11.4.2011)

Globalni ekonomski oporavak dobija na snazi, rekao je MMF u svom polugodišnjem izveštaju Izgledi svetske ekonomije (ISE), koji je objavljen u ponedeljak (11. aprila). Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << upozorava se da prekidi snabdevanja naftom predstavljaju nove rizike za proces i ukazuje na visoku stopu nezaposlenosti i povećanje cena robe široke potrošnje kao na zabrinjavajuća pitanja.

„S obzirom na poboljšanje na finansijskim tržištima, živahne aktivnosti u mnogim nastajućim i ekonomijama u razvoju, kao i porast poverenja u naprednim ekonomijama, ekonomski izgledi za 2011-12 su dobri“, kaže ta finansijska institucija sa sedištem u Vašingtonu.

Ističući da postoje „strahovi“ oko potencijalnog uticaja visokih cena robe široke potrošnje na globalni oporavak, glavni ekonomista MMF Olivije Blanšar ne smatra da bi povećanja mogla da skrenu celokupan proces.

„Cene robe široke potrošnje porasle su više nego što se očekivalo, što je odraz kombinacije snažnog porasta potražnje i izvesnog broja šokova u snabdevanju“, rekao je on. „Ta povećanja podsećaju na spektar stagflacije iz sedamdesetih, ali je izgleda malo verovatno da će se oporavak skrenuti sa koloseka.“

Projekcije Fonda su da će svetski BDP porasti za 4,4 odsto u ovoj godini i za 4,5 odsto u 2012. godini. Cifre pokazuju, međutim, da se proces oporavka kreće u dve brzine, pa se očekuje da će se stvarni BDP u naprednim ekonomijama povećati za oko 2,5 odsto u tom periodu, a u nastajućim ekonomijama i ekonomijama u razvoju za 6,5 odsto.

Prema ISE, nastajuća evropska ekonomija sa najvećim realnim stopama rasta BDP-a u ovoj godini je Kosovo (5,5%), a slede ga Litvanija i Turska, sa po 4,6 odsto. Predviđeno je da će šest zemalja videti povećanje svojih ekonomija za više od 4 odsto u sledećoj godini, kada se očekuje da će se Kosovu (5,2%) i Turskoj (4,5%) pridružiti Srbija (5%), Rumunija (4,4%), kao i Bosna i Hercegovina (BiH) i Letonija, obe sa 4 odsto.

Međutim, nezaposlenost će, kako se očekuje, ostati problem za većinu od devet nastajućih ekonomija. U samo tri takve ekonomije -- Rumuniji, Bugarskoj i Poljskoj -- nivo nezaposlenosti biće manji od proseka evrozone od 9,2 odsto. U drugih šest zemalja kretaće se, kako se očekuje, od 11,4 odsto u Turskoj do 19,6 odsto u Srbiji.

U skladu sa ranijim predviđanjima, grčka ekonomija, kako se očekuje, treba da se smanji 3 odsto u 2011, a sledeće godine da zabeleži pozitivan rast od 1,1 odsto.

Prema Blanšaru, potrebno je više vremena da se utvrdi da li mere štednje, koje sprovode Grčka i Irska, kako bi izašle na kraj sa svojim problemima suverenog duga, „funkcionišu ili ne“.

Projekcije Fonda za 14 nastajućih ekonomija u Evropi, uključujući sve zemlje Balkana, kao i Mađarsku, Letoniju, Litvaniju i Poljsku, iznose 3,7 odsto prosečnog rasta BDP u ovoj godini, što je znatno više od prosečnog rasta od 2 odsto za celokupnu Evropu i 1,7 odsto za evrozonu, koju čini 17 zemalja. Očekuje se da će se taj trend nastaviti 2012, kada bi ta grupa, u kojoj su sve zemlje, osim Turske, bivše komunističke države, trebalo da zabeleži prosečan rast od 4 odsto, u poređenju sa 2,2 odsto za celokupan kontinent.

Italija i druge napredne zemlje zapadno od Nemačke i Švajcarske će, kako se očekuje, zabeležiti ekonomski rast između 0 odsto i 2 odsto. Prognoza za Portugaliju, koja je prošle nedelje postala treća članica evrozone koja je tražila paket pomoći od EU, posle Grčke i Irske, jeste da će se njena ekonomija smanjiti za 1,5 odsto ove godine i za 0,5 odsto u 2012. godini.

Nastavak na Southeast European Times...