Izvor: Southeast European Times, 27.Dec.2011, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF upozorava na predstojeću ekonomsku nestabilnost

Globalna ekonomija je u opasnosti, upozorila je šefica MMF-a u intervjuu objavljenom u nedelju.

27/12/2011

(AFP - 27.12.2011; Juronjuz, TVNZ, Biznis standard - 26.12.2011; Rojters, Ajriš tajms, Dnevnik.bg - 25.12.2011; MMF - 21.12.2011)

Izvršna direktorka MMF Kristin Lagard kritikuje evropske lidere zato što nisu govorili jednim glasom o krizi u evrozoni.

„Svetska ekonomija je u opasnoj situaciji“, izjavila je bivša francuska ministarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << finansija u intervjuu pariskom dnevniku Žurnal di Dimanš, objavljenom u nedelju (25. decembra), prenosi Rojters.

Kriza duga u evrozoni, koja je počela sa Grčkom 2010. godine, a potom zahvatila sve veći broj članica 17-članog kluba zemalja EU koje koriste evro, smatra se najvećom pretnjom po globalnu ekonomiju.

Nastojanja da se reaguje na previranja unutar evrozone u poslednjih 12 meseci nisu uspela da umire svetska finansijska tržišta. Čak je i opšti dogovor da se ojača finansijska konsolidacija unutar kluba, koji je postignut na samitu EU 9. decembra, imao samo kratkoročne pozitivne efekte, s obzirom da evropski lideri tek treba da razrade detalje sporazuma do marta.

Kriza duga, koja je potkopala poverenje javnosti u vlade, političare i tržišta, „jeste kriza poverenja u javni dug i jačinu finansijskog sistema“, dodala je Lagard, piše Rojters.

„Samit 9. decembra nije bio dovoljno detaljan oko finansijskih uslova i bio je suviše komplikovan u pogledu osnovnih principa“, ukazala je ona. „Bilo bi korisno za Evropljane da govore jednim glasom i saopšte jednostavan i detaljan raspored poteza. Investitori čekaju to. Veliki principi ne impresioniraju.“

Kriza, koja će se nastaviti u 2012. godini, već je imala negativan uticaj na ključne zemlje u razvoju, poput Brazila, Kine i Rusije, koje su podstakle globalni ekonomski rast pre krize, istakla je bivša francuska ministarka.

Tokom posete Nigeriji prošle nedelje, Lagard je rekla da bi Fond mogao da spusti svoju prognozu rasta globalne ekonomije u 2012. godini, koja je prethodno iznosila 4 odsto.

Reči upozorenja takođe su došle od glavnog ekonomiste MMF-a Olivijea Blanšara, koji je u proceni od 21. decembra za 2011. godinu napisao da je „oporavak u mnogim naprednim ekonomijama zastao, dok neki investitori čak razmatraju implikacije potencijalnog raspada evrozone, kao i stvarnu mogućnost da su okolnosti možda gore od onih koje smo videli 2008“.

Izjave da bi evrozona zaista mogla da se raspadne prvi put su se čule pre nekoliko meseci, kada je kriza nastavila da se širi i zapretila da pogodi evropske sile Nemačku i Francusku.

Evro je ušao u cirkulaciju u EU 1. januara 2002. godine, a 12 od tadašnjih 15 članica Unije pridružilo se u tom trenutku evrozoni.

Dve balkanske zemlje Crna Gora i Kosovo -- koje je i dalje vodio UNMIK -- postale su prva mesta van EU na kojima je usvojen evro, kada su se prebacile sa nemačke marke, koju su ranije odabrale umesto dinara. Danas je ova zajednička valuta u širokoj upotrebi i u drugim republikama bivše Jugoslavije, a mnogi u regionu i dalje veruju da će prebroditi trenutnu oluju. Ako se to ne dogodi, spremni su da se vrate na nemačku marku.

Međutim, deceniju nakon zvaničnog stupanja evra na snagu nijedna od deset zemalja EU koje su i dalje van evrozone ne deluje kao da želi da uđe u nju u skorije vreme, sudeći po seriji izveštaja AFP-a objavljenih u utorak (27. decembra).

Bugarska, na primer, za koju se očekuje da će sledeće godine ispuniti kriterijume za prijem, jasno je ukazala da neće žuriti da uđe u Mehanizam evropskog deviznog kursa (ERM II), dvogodišnju čekaonicu za evrozonu. Protivljenje javnosti usvajanju evra u zemljama kao što su Češka Republika i Poljska kreće se između 70 odsto i skoro 75 odsto, navodi AFP.

Nastavak na Southeast European Times...