Izvor: B92, 24.Feb.2009, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF pred dvojnim zadatkom
London -- MMF nije u stanju da istovremeno pomogne privredama u usponu koje su zapale u probleme i istočnoevropskim zemljama kojima preti kolaps bankarskih sistema.
Kao jedan od glavnih dometa skupa u Berlinu, Fajnenšel tajms ocenjuje dogovor lidera četiri najveće evropske ekonomije - Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije - o tome da se sredstva za intervencije MMF-a udvostruče na pet stotina milijardi dolara.
Sa novcem kojim trenutno raspolaže, a reč >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je o 142 milijarde dolara odmah dostupnog novca i 50 milijardi koje može relativno brzo da prikupi, MMF nije u stanju da istovremeno pomogne privredama u usponu koje su zapale u probleme i odgovori na pozive EU da se pomogne istočnoevropskim zemljama, poput Letonije, Mađarske i Rumunije, kojima preti kolaps domaćih bankarskih sistema i valute, piše Fajnenšel tajms.
Fajnenšel tajms navodi da među članicama MMF-a postoji načelna saglasnost da se fondovi organizacije povećaju.
Stvar, međutim, mogu dodatno da iskomplikuju već poznati zahtevi privreda u usponu, poput Meksika, Brazila, Kine i Indije, da im se za novac koji daju poveća i uloga u odlučivanju u toj organizaciji.
Ipak, iako MMF može da, na zahtev Evropske unije, pritekne u pomoć njenim pogođenim istočnoevropskim članicama, to neće obuzdati krizu čiji je uzrok u padu vrednosti domaćih valuta, ocenjuje autor komentara u Fajnenšel tajmsu.
Uz podsećanje da je većina stambenih kredita u istočnoj Evropi vezana za stranu valutu, kao i da kursna razlika te kredite čini sve skupljim, kao što je slučaj u Mađarskoj, list konstatuje da bi cenu te kreditne krize na kraju mogle da plate zemlje evro-zone.
Istočna Evropa bi tako u ambis mogla da povuče države kako što su Italija i Švedske, ali u prvom redu Austriju, s obzirom na ogroman obim poslovanja njenih banaka u istočnoj Evropi.
Mađarska je već dobila blizu 16 milijardi dolara pomoći MMF-a. Ako potone mađarsko stambeno tržište, ceh neće plaćati Mađarska, već Austrija, napominje autor teksta, koji kao najmudriji izlaz iz ovakve situacije vidi u hitnom uvođenju evra u istočnoevropskim članicama Evropske unije, čemu bi prethodila reforma kriterijuma za ulazak u evro-zonu.
Slovenija i Slovačka pokazale su da je uz pametnu politiku moguće ući ranije u evro-zonu i u toj zoni one su sada bezbedne.
Bi-Bi-Si: Istočna Evropa sledeća na udaru
Zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi mogle bi da budu sledeća velika žrtva globalne ekonomske i finansijske krize, prenosi danas Bi-Bi-Si.
U Evropskoj uniji, ali i u međunarodnim finansijskim institucijama, poslednjih dana se sve češće govori o zemljama Balkana kao sledećim žrtvama krize u svetu.
Pad izvoza i pad privredne aktivnosti u istočnoevropskim zemljama dovodi do pada njihovih valuta u odnosu na evro, što onda dovodi i do bankarske krize. I privreda i građani dosta su se zadužili u evrima i švajcarskim francima, a otplaćivanje tih kredita slabljenjem valute postaje sve skuplje.
I u Srbiji i izvan nje je, čini se, opšteprihvaćeno je tumačenje da su banke koje posluju u Srbiji u boljoj poziciji da prebrode tu krizu ako do nje dođe, ali je u drugim istočnoevropskim zemljama rizik ozbiljan, pa se to pitanje u Berlinu u nedelju našlo i na dnevnom redu sastanka lidera najvećih zemalja EU.
Stručnjak za zemlje u razvoju Timoti Eš kaže za Bi-Bi-Si da je najveći problem ogromni spoljni dug privatnog sektora u tim zemljama.
"Njihove privrede su se jako brzo proširile u poslednjih desetak godina - dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se dosta ljudi isuviše mnogo zadužilo, ali nažalost, banke su danas manje spremne da produže te kredite, a posledica toga je da puno zemalja u regionu ima probleme sa vrednošću svojih valuta i deviznim rezervama", ocenio je Eš.
