Izvor: S media, 13.Jun.2011, 00:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF meta velikog hakerskog napada
Jedna od najvećih provala sajber-špijunaže za koju se veruje da je organizovana na držanom nivou. Svetska banka prekinula digitalnu vezu sa MMF-om kako bi se zaštitila.
U seriji učestalih hakerskih napada na informatičke sisteme kompanija, državnih i međunarodnih institucija, najnovija žrtva je Međunarodni monetarni fond.
Upad u njegovu digitalnu bazu podataka već se procenjuje kao jedna od najvećih provala sajber-špijunaže >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za koju se veruje da organizovana na državnom nivou, mada se zvanično ne spekuliše ko bi mogao da bude organizator.
MMF protiv Dinkićevih računica
Zbog Tadića napadnut sajt Narodnog muzeja (FOTO)
Dženan na meti hakera
Hakerski upad se dogodio još pre nego što je uhapšen direktor MMF-a Dominik Stros Kan (14. maja), zbog incidenta s hotelskom sobaricom, ali je obelodanjen tek u subotu po podne.
Prave dimenzije ove diverzije još nisu poznate, ukazuju izveštaji američkih medija, koji citiraju neimenovane visoke funkcionere Fonda čije izjave ukazuju da je u pitanju „veliki upad”.
„U toku je istraga i Fond je u celosti funkcionalan”, bilo je sve što je zvanično saopštio Dejvid Hauli, portparol MMF-a.
S obzirom na vrstu podataka koje u svojim računarima ima Fond – politički osetljive brojke o fiskalnim bilansima njegovih 187 zemalja članica, prepiska s pojedinim vladama s kojima se sklapaju aranžmani o kreditima i slične stvari – zaključuje se da su organizatori ove provale došli do veoma dragocenih informacija, koje, između ostalog, mogu da posluže i donošenju investicionih odluka u poslovanju na svetskim berzama.
Napad je procenjen dovoljno opasnim da je Svetska banka, sestrinska institucija MMF-a (njihova sedišta su jedno preko puta drugog u centru Vašingtona), u jednom momentu prekinula svoju digitalnu vezu za razmenu podataka, kako bi se zaštitila.
Ovaj slučaj je, inače, jedan u nizu poslednjih meseci velikih sajber-napada na važne računarske mreže. „Gugl” je nedavno saopštio da su hakeri provalili šifre za elektronsku poštu njegovih korisnika koji su funkcioneri američke vlade i za to optužio Kinu, koja je svoje učešće u tome energično opovrgla.
Provaljen je i sistem „Lokid Martina”, važnog proizvođača naprednih oružanih sistema i liferanta Pentagona, a pre toga nepoznati hakeri su došli do podataka firme RSA, koja obezbeđuje specijalne ključeve digitalne zaštite za računarske sisteme korporativnih klijenata.
Prošlog januara meta sajber-napada bilo je kanadsko Ministarstvo finansija, a mesec dana pre toga, uoči sastanka G-20, isti departman francuske vlade. Pre dve godine, poharana je baza američkog „trežerija”, neposredno pred važne ekonomske pregovore Vašingtona i Pekinga.
Sajber-špijunaža, kao uostalom ni ona klasična, nije regulisana međunarodnim ugovorima ili konvencijama pa zbog toga – kao i zbog činjenice da su računarske mreže danas ključni deo ekonomske i administrativne infrastrukture svake zemlje – krađom i prekrađom digitalno skladištenih podataka se, pored sve veštijih i drskijih sajber-kriminalaca, bave i države, uključujući tu i velike sile.
Priroda interneta, globalne računarske mreže koja je decentralizovana (mada su njena glavna čvorišta u SAD), čini veoma teškim da se dokaže odakle je neki napad organizovan, jer postoje i veoma napredne tehnike zametanja tragova. Zbog svoga su u isto vreme svi i napadači i mete napada.
Ovo takođe postaje i jedna od velikih pretnji nacionalnoj bezbednosti svake države. Na to je pre neki dan, u kongresnoj proceduri koja treba da potvrdi njegovo imenovanje za novog sekretara za odbranu SAD, govorio i Leon Paneta, sadašnji direktor CIA.
On je tom prilikom upozorio da se Amerika suočava sa „realnom mogućnošću” pustošnog sajber-napada i tu pretnju okarakterisao kao „mogući novi Perl Harbur” (iznenadni napad japanske avijacije na američku pacifičku flotu koji je 1941. SAD uvukao u Drugi svetski rat).
Taj napad bi, rekao je Paneta, „mogao da onesposobi našu elektro-distributivnu mrežu, naše bezbednosne, finansijske i vladine sisteme”.
Među osumnjičenima za napad na MMF je inače i hakerska grupa „Anonimusi”, koja je početkom ovog meseca najavila da će napasti veb sajt MMF-a u znak protesta zbog oštrih mera stezanja kaiša koje je Fond nametnuo Grčkoj. U prošli petak španska policija je uhapsila tri pripadnika ”Anonimusa”, ali je preovlađujuće uverenje da je upad u sistem jedne od dve najvažnije institucije sveta imao mnogo važnijeg organizatora.
(Politika)
