Izvor: RTS, 01.Nov.2009, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF - "dobar ili loš drug"?
Budžet Republike Srbije ne pravi MMF, već će on biti usaglašen u dogovoru sa raznim ministarstvima i budžetskim korisnicima, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković. Profesor Vladimir Krulj: U pregovorima sa MMF-om nema ucena.
Vuk Đoković državni sekretar u Ministarstvu finansija rekao je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, da je tokom pregovora sa MMF-om postignut bolji dogovor, to jest da je ostavljeno "više prostora za deficit".
"Taj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << deficit nije uobičajen, nije to nešto što MMF rado odobrava a oni su pristali na taj veći deficit zato što smo odlučili da smanjimo javnu administraciju, a nismo išli u pravcu povećanja poreza", istakao je Đoković.
Sada, prema rečima Đokovića, kroz budžetski proces treba da se uklopimo u deficit od četiri odsto koji ne uključuje samo Republiku Srbiju već i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, grad Beograd i fondove Penzijskog i Zdravstvenog osiguranja.
Ministarstvo finansija će nakon odlaska MMF-a razgovarati sa budžetskim korisnicima i videti u kom smeru će taj budžet da se kreće.
"MMF daje određen okvir i daje određene smernice ali on ne pravi budžet za sledeću godinu, republički budžet će nakon njihovog odlaska biti zaista i usaglašen sa raznim ministarstvima i raznim korisnicima" rekao je Đoković i dodao da će se potruditi da se zaštite i poljoprivrednici i socijalno ugrožene grupe stanovništva.
Državni sekretar je naveo neke mere koje su sprovedene u cilju štednje kao što je na primer porez koji je od maja uveden samo na činovnike u državnoj upravi i od koga je napravljen jedan fond solidarnosti koji pomaže ugroženim grupama.
"To je neka prva mera, druga mera podrazumeva smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji i u lokalnoj samoupravi" rekao je državni sekretar.
U dogovoru sa MMF-om na duže staze neophodno je i sprovođenje mera poput poboljšanja penzionog sistema.
"Poboljšanje penzionog sistema ne znači da će status penzionera biti pogoršan ili da će doći o smanjenja penzija" istakao je Đoković
Prema rečima Đokovića jedna ugovorena tranša sa MMF-om će se ostaviti za 2010-tu godinu i to je novac koji ide u devizne rezerve Narodne Banke koji će se upotrebiti ukoliko dođe do pogoršanja kursa.
Ekonomska sigurnost pre svega
Profesor sa Fakulteta za ekonomiju i finansije Vladimir Krulj ne može da kaže da li je Međunarodni monetarni fond (MMF) "dobar ili loš drug", ali je sigurno reč o instituciji koja striktno sledi svoja pravila.
Profesor Krulj smatra da je jedan od bitnih elemenata na kojem insistira MMF poštovanje ekonomske sigurnosti, pa zato ne veruje da se u pregovorima sa tom institucijom radi o ucenama s bilo koje strane.
Potreban je kompromis, kaže profesor, gde se Srbiji osigurava održivi razvoj, a s druge strane se poštuje dogovor sa MMF-om.
Ciljevi MMF-a su nadgledanje finansijskih tržišta, ekonomskog razvoja i zaposlenosti, ali je u prošlosti imao i grešaka, poput Argentine. Ta zemlja se pridržavala pravila stabilne valute i makroekonomskih parametara, ali se nije videla ekonomska ralnost, pa je pre 12 godina došlo do anarhije i revolta gladnih građana.
FNRJ, jedna od osnivača MMF-a i Svetske banke
Federativna Narodna Republika Jugoslavija jedna je od učesnica Bretonvudske konferencije 1994-te godine, kada su u Americi i osnovani Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
Jugoslavija je sa osnivačkim kapitalom učestvovala u stvaranju MMF-a. Odlukom izvršnih direktora 1992. godine konstatovano je da SFRJ više ne postoji, pa je prestalo i naše članstvo u njoj .
Obnovljeno je tek 2000. godine sa kvotom od 36,6 odsto specijalnih prava vučenja koje je imala SFRJ. Trenutno ona iznose 620 miliona dolara.
MMF je Srbiji do sada odobrio 6,2 milijarde dolara kredita. Posle razduživanja 2007, ove godine ponovo se zadužujemo u visini od milijardu i 400 miliona dolara, od čega smo već podigli 788 miliona.
