Izvor: Southeast European Times, 20.Avg.2009, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: U toku je globalni oporavak
Svetska ekonomska kriza ostavila je "duboke ožiljke" i biće potrebne godine da se oni zaleče, rekao je glavni ekonomista MMF u članku objavljenom u sredu.
20/08/2009
(Independent, Wall Street Journal, Finfacts.ie, Nine O'clock - 20/08/09; CNN, RFE/RL, Novinite, IMF - 19/08/09; Reuters, Bloomberg, Market Watch - 18/08/09)
Svetska ekonomija počela je da se oporavlja od najdublje recesije u poslednjih 60 godina, rekao napisao je glavni ekonomista MMF Olivije >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Blanšar u članku objavljenom u sredu (19. avgusta). On je, međutim, upozorio da će taj proces biti spor.
"Oporavak je počeo. Da bi se on održao, biće potrebno delikatno rebalansiranje, kako unutar pojedinačnih zemalja, tako i između njih", napisao je Blanšar.
Rebalansiranje sa javne na privatnu potrošnju je mera koja bi pomogla da se održi svetski oporavak, dodao je. Potrebno je i povećanje američkog neto izvoza u Kinu i druge azijske zemlje sa suficitima tekućih računa.
Kriza koja je prošle jeseni pogodila svet sve je samo ne uobičajena, rekao je taj ekonomista. Zbog toga, modeli korišćeni da bi se razumele recesije iz prošlosti ne mogu se primeniti na sadašnju situaciju.
"Preokret neće biti jednostavan", rekao je Blanšar. "Kriza je ostavila duboke ožiljke, koji će dugo godina uticati i na ponudu i na potražnju".
On je rekao i da će većina zemalja narednih nekoliko tromesečja zabeležiti pozitivan ekonomski rast. Taj rast, međutim, neće biti dovoljno snažan da bi smanjio nezaposlenost na kratak rok.
Naglašavajući da programi ekonomskih podsticaja ne bi trebalo implementirati dužen nego što je potrebno, on je naglasio da se oni mogu produžiti samo ako ih prati strukturne mere "radi ograničavanja budućeg rasta programa pomoći".
"Procene MMF govore da je fiskalna cena budućeg povećanja programa pomoći deset puta veća od fiskalnog troška krize," rekao je Blanšar. "Tako čak i skromno smanjenje stope rasta programa pomoći može da obezbedi značajan fiskalni prostor za nastava podsticaja privredi. Na kraju će, međutim, fiskalni podsticaji morati da se postepeno ukinu, umesto čega bi trebalo da dođe privatna tražnja."
"U gotovo svim zemljama, troškovi krize su povećali fiskalno opterećenje i veća stopa oporezivanja je neizbežna," rekao je Blanšar. "Sve to znači da se možda nećemo vratiti na stari rast, da će potencijalna proizvodnja možda biti niža nego pre krize."
Na osnovu analize 88 bankarskih kriza u brojnim zemljama u poslednjih 40 godina, MMF je zaključio da te krize u proseku trajno smanjuju nivo proizvodnje, ali ne i stopu njenog rasta.
"Dakle, ako je prošlost uvod, svetska ekonomija će se verovatno vratiti na svoju stopu rasta iz prošlosti," rekao je Blanašar. "Međutim, posebno u razvijenim zemljama, period natprosečnog rasta, što je karakteristika normalnih oporavaka, može biti kratak ili ga možda čak i ne bude."
On je naglasio i da bi u narednih nekoliko godina od ključne važnosti moglo da bude razumevanje problema i rizika krize, kao i izvesna koordinacija među zemljama.
Nastavak na Southeast European Times...
