Izvor: RTS, 02.Apr.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Srbija mora da štedi
Od vlasti u Srbiji u najvećoj meri zavisi kada će Izvršni odbor MMF odobriti sporazum o postignutom kreditnom aranžmanu, rekao šef misije MMF-a za Srbiju. Poslušajte savet: vreme je da stegnete kaiš, tvrdi Albert Jeger.
Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Albert Jeger izjavio je da će od Beograda u najvećoj meri zavisiti kada će Izvršni odbor MMF odobriti sporazum o kreditnom aranžmanu, vredan tri milijarde evra, koji su prošle sedmice postignut sa Srbijom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Vlada će morati da podnese revidirani plan budžeta skupštini. Znamo da Vlada u Beogradu još razmatra neke od mera koje se posebno tiču dodatnog poreza na primanja. Očigledno, što je više pitanja za debatu, veći je rizik da bi moglo doći do odlaganja procesa odobrenja u Izvršnom odboru fonda", rekao je Jeger za "Glas Amerike".
Ocenio je da je ekonomija Srbije vrlo teško pogođena globalnom finansijskom krizom, posebno padom izvoza u januaru i februaru, dok je priliv kapitala smanjen.
"Istovremeno, Srbija je tokom proteklih nekoliko godina akumulirala velike strane zajmove, što se odrazilo na trenutno visoki deficit i veliki spoljni dug", ukazao je Jeger.
Tri stuba programa
Šef misije MMF za Srbiju je naveo da u svetlu tih izazova treba preduzeti tri osnovne stvari.
Vlada treba da prilagodi budžet shodno prihodima. Da bi se sprečio oštri porast fiskalnog deficita, smatra Jeger, potrebna su izvesna fiskalna prilagođavanja.
"Drugi važan stub ovog programa je da MMF traži obećanja stranih banaka da će ostati angažovane u Srbiji i, konačno međunarodne finansijske institucije, ukljujujući MMF, moraće da obezbede znatnu spoljnu finansijsku podršku", rekao je Jeger.
Funkcioner MMF-a je ukazao da je Srbija tokom proteklih godina, zbog brzog ekonomskog rasta, beležila velike državne prihode, pa je i potrošnja rasla vrlo brzo. Na primer, naveo je da su penzije u 2008. rasle oko 24 odsto, a u 2009. će porasti oko 17 odsto.
"Odluke o tim troškovima donete su na osnovu pretpostavke da će ekonomija rasti vrlo brzo u neposrednoj budućnosti, što nije bio slučaj. Stoga se javila potreba da se troškovi prilagode obimu budžetskog prihoda", objasnio je Jeger.
Sporazum postignut sa MMF-om predviđa ukidanje daljeg povećanja plata i penzija u 2009. i 2010. godini i znatno smanjenje neobaveznih izdataka na dobra i usluge, kao i državnih subvencija na svim nivoima.
Prema Jegerovim rečima, kapitalne investicije i budžetski rashodi za socijalne namene uglavnom će biti zaštićeni.
Potrebno stezanje kaiša
Na podsećanje da neki ekonomisti u Srbiji smatraju da je vreme za stezanje kaiša i da upozoravaju građane da rade više i troše manje, Jeger je rekao da je važno poslušati taj savet.
"Treba stegnuti kaiš. Tokom godina do 2008. ukupni troškovi srpske ekonomije bili su daleko veći nego što je bio prihod, što je u 2008. dovelo do ukupnog deficita od oko 500 milijardi dinara", kaže Jeger.
To je bilo moguće, smatra Jeger, jer su strani investitori bili voljni da finansiraju to preterano trošenje, ali bi sada troškove trebalo prilagoditi realnijem nivou prihoda.
Jeger se složio sa izjavom premijera Mirka Cvetkovića da sredstva od ovog aranžmana sa MMF-om neće biti namenjena pokriću budžetskog deficita, već jačanju deviznih rezervi zemlje.
"Međutim, istovremeno, veliki deo tih sredstava će verovatno na kraju biti iskorišćen za pokriće stranog duga sa kojim će Srbija biti suočena tokom 2009. i 2010. godine. To omogućava privatnom sektoru da smanji troškove daleko postepenije nego što bi bio slučaj da ova sredstva nisu dostupna", rekao je šef misije MMF-a.
Jeger je zaključio da MMF ima veoma plodnu, dugogodišnju saradnju sa vlastima u Srbiji.
