Izvor: RTS, 27.Jan.2011, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Pozitivna ocena uz rezerve
Program MMF-a sa Srbijom prilično uspešan u rešavanju kratkoročnih pitanja - u sprečavanju bankarske i valutne krize i ostvarenju štedljivog budžetskog deficita, rekao predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik. Međutim, napredak u poboljšanju poslovne klime sporiji nego što se planiralo.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik ocenio je pred poslednju reviziju stendbaj aranžmana sa Srbijom u februaru, da su srpske vlasti, generalno gledano, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zadovoljavajuće sprovodile taj program, iako su rezultati varirali na različitim poljima.
Bogdan Lisovolik je kao glavne ekonomske izazove za Srbiju u ovoj godini izdvojio održavanje štedljive fiskalne politike i istovremeno ostvarenje napretka strukturalnih reformi koje neće štetiti ekonomskom rastu, a koje obuhvataju, između ostalog, pojednostavljenje poslovne klime i povećanje konkurencije u privredi.
"Ti zadaci bi mogli da budu iskomplikovani imajući u vidu predstojeće izbore. Međutim, Srbija ima veoma malo alternativa takvim reformama ako želi da ostvari održivi, više izvozno orijentisani rast nego dosad, kao i da počne da rešava tešku situaciju na tržištu rada", zaključio je predstavnik MMF-a.
Lisovolik je u izjavi Tanjugu ukazao da je program bio prilično uspešan u rešavanju kratkoročnih pitanja kao što je sprečavanje bankarske i valutne krize ili ostvarenje štedljivog, ali ne suviše "zategnutog" budžetskog deficita.
"Međutim, program je bio manje uspešan u svojoj dugoročnijoj, strukturnoj dimenziji. Na primer, napredak u reformi penzionog sistema i racionalizaciji broja radnika državnog sektora je bio skroman, dok je napredak u poboljšanju poslovne klime bio sporiji nego što se planiralo", istakao je Lisovolik.
Lisovolik je najavio da će Misija MMF-a u Srbiju doći u drugoj sedmici februara da izvrši sedmu reviziju stendbaj aranžmana, što će biti i poslednja revizija pre isteka aranžmana u aprilu.
Predstavnik MMF-a je napomenuo da će Misija sa srpskim vlastima, kao i obično, voditi razgovore o makroekonomskom razvoju u okviru programa, a posebno o učinku kad je reč o ciljevima postavljenim za kraj 2010.
"Takođe, biće reči o preostalim strukturnim reformama, posebno o uspostavljanju mehanizma za restrukturiranje korporativnog duga", dodao je predstavnik MMF-a.
O dodatnom programu sa MMF-om
Kad je reč o stavu MMF-a da li Srbiji treba dodatni aranžman sa tom međunarodnom finansijskom institucijom po isteku postojećeg aranžmana, ključno pitanje je da li srpske vlasti smatraju da bi program sa Fondom doneo dovoljne koristi u ovom trenutku, naveo je Lisovolik.
"Pošto je srpska privreda i dalje podložna spoljnim i drugim šokovima, najbolji odgovor na to su oštre mere usmerene ka ključnim slabostima. Te mere mogu da budu primenjene sa ili bez programa MMF-a. Na primer, posebno je važno držati se nedavno uvedenih fiskalnih pravila", naglasio je Lisovolik.
"Ukoliko vlasti budu želele dodatni program, može da se razmotri nekoliko alternativnih opcija, zavisno od željenog vremenskog perioda koji bi taj aranžman pokrivao", naveo je Lisovolik.
Prema njegovim rečima, MMF se i dalje drži prognoze da će srpska privreda u ovoj godini ostvariti rast od tri odsto, kao i da će stopa inflacije do kraja godine doći u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije za 2011. od tri do šest odsto.
"Ti rezultati nisu suviše impresivni zato što će se zaposlenost uglavnom zadržati na istom nivou, a projekcije su zasnovane na pretpostavkama odgovorne ekonomske politike", istakao je Lisovolik.
