Izvor: RTS, 14.Jul.2010, 16:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: Dug Srbije 77,5 odsto BDP-a

MMF u najnovijem izveštaju o Srbiji procenjuje da će spoljni dug u 2010. godini dostići 77,5 odsto BDP-a. "Ohrabruju jasni znaci da se privreda Srbije kreće u pravom smeru, oslanjajući se manje na rast zasnovan na potrošnji i zaduživanju", ocenjuje Vlada Srbije.

Dinamika spoljnog duga Srbije je nepromenjena, ocenjuje Međunarodni monetarni fond u najnovijem izveštaju i prognozira da će ukupan spoljni dug u 2010. godini dostići maksimum od 77,5 odsto bruto domaćeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proizvoda.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je Tanjugu da je u periodu od 2008. do 2010. godine rast spoljnog duga Srbije delom bio rezultat depresijacije kursa dinara, koja je bila veća od inflacije i navela da se u istom periodu "država razduživala, a privreda zaduživala" prema inostranstvu.

Dragutinovićeva je rekla da samo oko jedna trećina otpada na državni dug, a ostatak je privatni dug domaćih firmi.

Ministarka finansija je rekla da je u izveštaju MMF-a obuhvaćen i neregulisani dug od preko 350 miliona evra bivše SFRJ prema inostranstvu, od čega na Srbiju otpada 15 odsto, a ostatak na bivše jugoslovenske republike.

Savetnik premijera Jurij Bajec rekao je da je reč o prilično velikom dugu i ocenio da Srbija mora pažljivo da se zadužuje i ozbiljno da radi na reformi javne potrošnje u cilju njenog smanjivanja.

On je naveo da spoljni dug Srbije trenutno iznosi između 23 i 24 milijarde evra, od čega je oko osam milijardi (ili oko 32 odsto) dug države. Ako se doda i zaduženje po aranžmanu s MMF-om, onda je javni dug oko 37 odsto BDP-a. Većina duga, oko 15,4 milijardi evra, odnosi se na privatni dug firmi, banaka i kompanija prema inostranstvu.

Spoljni dug Srbije će u 2011. godini, kako se navodi, početi da se smanjuje i opašće na 66,3 odsto BDP do 2015, ako se pretpostavi da će se ekonomski rast postepeno ubrzavati, a deficit tekućih plaćanja stabilizovati. To je samo marginalno iznad nivoa u 2008. godini.

Zamah ekonomskog rasta Srbije izgubio je na snazi i izgledi za naredni kratkoročni period su pogoršani od prethodnog izveštaja, ukazao je MMF.

Slabiji i neizvesniji spoljni ambijent verovatno će umanjiti izvoz i investicije, a projektovani rast realnog BDP u 2010. godini snižen je sa dva odsto, na jedan i po odsto. MMF ističe da je poreski prihod manji od očekivanog.

Pozitivna strana je da je inflacija opala na niske jednocifrene razmere, a neposredna zabrinutost za spoljne finansije je popustila. MMF očekuje da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti blizu ciljnog nivoa.

Očekuje se da će deficit tekućih plaćanja ponovo porasti u 2010, ali su izgledi za finansiranje spoljnog deficita i otplatu duga povoljni, ukazao je MMF posle četvrte revizije stend baj aranžmana sa Srbijom.

Vlada: Privreda se kreće u dobrom smeru

Nedugo pošto je MMF objavio godišnji izveštaj o Srbiji, Vlada Srbije poslala je MMF-u Pismo o namerama u kome je navela da "ohrabruju jasni znaci da se privreda Srbije kreće u pravom smeru, oslanjajući se manje na rast zasnovan na potrošnji i zaduživanju nego u periodu pre krize".

"Nadamo se da će se oporavak privrede ubrzati krajem godine u skladu s našom osnovnom projekcijom rasta, ali ćemo sprovoditi politiku vodeći računa o potencijalnim rizicima", navedeno je u pismu, koje su potpisali premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner u ostavci Radovan Jelašić.

Prema raspoloživim pokazateljima za prvo tromesečje, privredni rast je i dalje nedovoljan i suviše neujednačen da bi mogao da utiče na oživljavanje tržišta rada, uglavnom zbog nedostatka podsticaja na strani spoljne tražnje i pada investicija.

U Srbiji se u ovoj godini očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto i tri odsto u 2011. godini, s rastom zaposlenosti od 2011.

"Nažalost, oporavak naše privrede verovatno neće biti onako brz kako smo se nadali, a svesni smo rizika u pogledu negativnog uticaja grčke dužničke krize na region i ekonomskih tenzija u evrozoni", navedeno je u pismu.

Kao pozitivnije kretanje istaknuto je znatno smanjenje inflacije, kao i veoma dobro stanje deviznih rezervi, koje obezbeđuje Narodnoj banci Srbije dovoljno prostora da održi stabilne uslove na deviznom tržištu.

Manji prihodi od poreza

Sporiji tempo privrednog oporavka, u kombinaciji s niskom potrošnjom i uvozom, imaće negativan uticaj na poreske prihode i dovešće do većeg fiskalnog deficita od prvobitno planiranog.

Kako je navedeno, rashodna strana budžeta za 2010. uglavnom će biti u skladu s planom, a fiskalni deficit biće povećan na 4,75 odsto BDP-a, čime će biti nadoknađen podbačaj prihoda, uslovljen slabijim privrednim rastom od očekivanog, dok bi u 2011. godini deficit bi trebalo da bude sveden na četiri odsto BDP-a.

Smanjenje mase zarada u konsolidovanom sektoru države na oko osam odsto BDP-a i neto izdataka za penzije na oko 10 odsto do 2015. godine predstavlja ključno uporište

napora vlade da uspostavi stabilnije javne finansije, navedeno je u pismu.

Nominalne zarade u javnom sektoru, kao i penzije, ostaće zamrznute tokom 2010. godine, a na redovnu polugodišnju indeksaciju penzija do aprila 2012. biće primenjivano isto pravilo kao i na zarade u javnom sektoru.

MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji novi stend baj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

U dosadašnje tri tranše Srbija je povukla oko 1,3 milijarde evra iz aranžmana sa MMF-om, a posle četvrte revizije umesto celokupne četvrte tranše povući će samo 15 odsto, ili 56 miliona evra.

Nastavak na RTS...

B92: Bajec: Spoljni dug 24 mlrd. evra

S media: Srbija mora da pozajmi još 200 miliona evra