Izvor: B92, 10.Apr.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MK: Lustracija nije problematična
Skopje, Beograd -- Ustavni sud Makedonije odbacio je zahteve za preispitivanje ustavnosti zakona o lustraciji, saopštivši da osporavani zakon ne sadrži problematične odredbe.
Kako je obajavljeno na sajtu Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo Balkan insajt (BIRN), odluka Ustavnog suda saopštena je juče, posle gotovo dvogodišnjeg razmatranja.
Procenu ustavnosti 14 odredbi Zakona o lustraciji tražili su u septembru 2012. makedonski Helsinški komitet za ljudska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prava kao i penzionisani advokat Stamen Filipov. Reč je o odredbama koje se odnose na vremenski raspon primene zakona o lustraciji i osobe odnosno zanimanja na koje se zakon može primeniti.
Makedonija je dva puta usvajala zakon o lustraciji. Prvi je usvojen 2008, a pošto je Ustavni sud osporio neke njegove odredbe, slične onima koje su i sada osporavane, vladajuća većina predvođena VMRO DPMNE je inicirala usvajanje novog zakona.
Helsinški komitet ocenio je jučerašnju odluku Ustavnog suda kao prepreku za ustavni poredak zemlje i optužio izvršne vlasti za pritisak na nezavisnost sudstva.
Helsinški odbor podseća da je Ustavni sud ranije u dva navrata slične odredbe zakona o lustraciji odbaciovao kao neustavne.
Reč je odredbama koje su predviđale da novinari, sveštenici, aktivisti nevladinih organizacija i niz drugih profesija imaju obavezu da podnose overenu izjavu da nisu sarađivali sa tajnom policijom ni u vreme komunizma, ni kasnije.
Takođe je osporavana dužina perioda primene zakona, a Ustavni sud tada je ocenio da se zakon može odnositi samo na komunistički period od 1945. do 1991. ali ne i na period nakon sticanja nezavisnosti Makedonije.
Ovoga puta Ustavni sud ocenio je da slične odredbe iz novog zakona nisu problematične.
Novim zakonom predviđa se primena lustracije do 2006, kada je u Makedoniji usvojen zakon o pristupu informacijama od javnog značaja.
Takođe se predviđa lustracija novinara, aktivsita NVO i predstavnika drugih profesija, ali ne po automatizmu, već samo na izričit pojedinačni zahtev.
Aktivisti organizacija za zašittu ljudskih prava osporavaju i odredbu novog zakona kojom se državnoj komisiji za lustraciju daje pravo da javno objavi imena osoba za koje se otkrije da su bili saradnici tajnih službi.
Helsinški komitet trvdi da je Komisiji time dato pravo suda što je neustavno jer ne predviđa proceduru za žalbu.
Zakon o lustraciji u Makedoniji su od početka pratile kontorverze uz optužbe da vlast zloupotrebvljava zakon za diskreditaciju političkih protivnika, opozicije i intelektualaca.
