Izvor: Kurir, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!
Ovog dana ne valja se ni sa kim svađati, jer će ljude cele godine terati baksuz
Naši preci su na osnovu vremenskih prilika na Božić i Badnje veče prognozirali kakva će biti godina, odnosno, da li će biti suše, poplava, ili će na poljima biti dobrog roda. Tako se na Mali Božić, odnosno Srpsku Novu godinu, gatalo kakva će biti letina u nastupajućoj godini. Verovalo se, u pojedinim krajevima, da će godina biti rodna ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << /> Gatanje o vremenu
U nekim krajevima umesili bi na Božić šupalj kolač i natakli ga volu na desni rog. Zatim su gledali na koju će stranu kolač pasti kad vo zatrese glavom i od zavisnosti od toga tumačili su da li će godina biti rodna ili ne. Mnogi su na Mali Božić rano ujutro pili vino našte srca, jer su verovali da će tako dobiti novu krv. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
Verovanja u Južnoj Srbiji
Običaj je da se u Južnoj Srbiji, u krajevima oko Vlasinskog jezera, na Badnje veče kriju stolice, kudelje, igle i vretena. Kriju se i kašike, da se ne bi kusala hrana, jer se veruje da onda vrane, sojke i druge ptice tokom leta kljucaju letinu, pogotovo kukuruz. Vretena i igle se pak kriju da bi se tokom žetve ukućani ne bi uboli na strnjiku ili da ih neki trn ne ubode u oko.
Za badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se a će pobolevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce. Na Badnje veče muž i žena jedan drugog munu rukom u slabinu, da bude cele godine kuća vesela, da budu zdravi i domaćin, to jest gazda kuće, ali i domaćica.
Zakopan pasulj
U Južnoj Srbiji, takođe, postoji verovanje, ali samo u selima, da ko prvi na Badnje veče vidi pregoreli badnjak, taj će prvi videti tele kad se oteli krava. Voda sa badnje večere se stavlja ujutru kravama na vime, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa i uništava letinu u baštama. Žar nastao sagorevanjem badnjaka čuva se kao zaštita od besnila, a ujutru se i gibanica, odnosno pita od kiselog testa, stavlja u žar od badnjaka, da se ljudima ne bi pojavljivali čirevi.
Vuk Karadžić o Božiću
Vuk Karadžić je, putujući kroz Srbiju, zabeležio sledeće o Božiću i običajima vezanim za ovaj praznik:
"Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuću i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući (a za njom deca pijučući) prostre je po sobi, ili po kući, ako nema sobe. Poslije večere pjevaju i vesele se. Kad ujutru ustanu, najprije otide jedno te donese vode, ali ponese žita te pospe vodu (kao polazi je) kad k njoj dođe. Tom vodom umijesi česnicu i nalije ručak, te pristave. Ali, prije nego sjednu za ručak, izbace po nekoliko puške (tako ujutro rano kad ustanu), pa se onda skupe svi oko sofre te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu svijeću u rukama) i mirbožuju se, tj. izljube se svi redom govoreći: Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu se rodi, poklanjamo se Ristu i Ristovom rožanstvu. Otom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu rukovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj karlici, ili u čanku (svakojako žito pomešano zajedno, u tom žitu stoje i kolači kojekaki), te onda malo pogore, pa ih ugase onim žitom. Ono žito posle daju žene kokošima da nose jaja. Kad počnu ručati, neki najpre okuse sira, neki pečenice, a neki (kao po Srijemu i po Bačkoj ) prije svega srču varenike, ali rakije mnogi ne piju prvi dan za vrućuce. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva. Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mjesto čaršava, ili po čaršavu), i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana. Prvi dan Božića niko nikom ne ide u kuću osim položajnika."
Božić u urbanoj sredini
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškim ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće. [ antrfile ]
OD KADA SE SLAVI BOŽIĆ
Iako ima pomena o praznovanju hristovog rođenja još u ranom IV veku naše ere, preciznih i pouzdanih podataka nema. Zbog toga se računa da je Božić, kao samostalni praznik posvećen rođenju Isusa Hrista, prvi put proslavljen u Rimu 354. godine. U Carigradu je Božić prvi put proslavljen 379. godine, u Kapadokiji 380, u Aleksandriji 432...
BADNJAK
Hrastovo ili cerovo drvo domaćin porodice unosi na Badnji dan u kuću, a ono se na badnje veće loži na ognjištu. Hrišćanski badnjak potiče od one čudesne vitlejemske noći kad su pastiri, čuvajući svoja stada u blizini svoje pećine u kojoj će se roditi Hristos, naložili vatru i grejali se da bi posle javljanja anđela Gospodnjeg nasekli grane i doneli da nalože vatru pored novorođenčeta i njegove majke.
ČESNICA
Pogača koja se mesila i mesi u srpskim domovima ujutro na Božić, a u nju se stavljaju novčići, znamenja za razne vrste delatnosti i poslove, pa se po znamenju koje nekome pripadne sudi kakve će sreće biti i u čemu će imati uspeha
.jpg)
