Izvor: Politika, 22.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MINISTAR I PESNIK
O poetskoj distanci od pokojnog Đinđića, luksuznoj svadbi bez Srbina i čoveku koji je ponosan što nosi gaće
U poslednjem dvobroju „Pravde”, na gotovo dve strane, objavljen je razgovor sa Slobodanom Milosavljevićem, ministrom poljoprivrede u srpskoj vladi. (Dodao sam u čijoj je vladi. To tamo ne piše.) Pretežno se razgovaralo o poeziji. Ministar je onomad objavio knjigu pesama. Zove se „Izvor i pritoka”. Da ne bude zabune, da neko ne pomisli da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radi o hidrološkoj knjizi, ministar objašnjava da je izvor on, a pritoka mu je žena. Istina, on ne kaže – žena, već – supruga. Pesnik, izgleda, smatra da ministru ne liči da ima ženu. Nekako prosto zvuči.
Novinar kazuje da mu je sagovornik otkrio da je ova knjiga ,,... potreba da svetu oko sebe dočara da političari nisu surovi ljudi bez emocija, već, kao i svi, sa vrlinama i manama...” i da zbog posla „često moraju da budu u ljušturi gde nema mesta za greške i emocije”. Ministarski se posao, dakle, dobro radi ako se radi bezosećajno. Nema cile-mile. Ali, pošto je ipak ljudsko biće i „kao i svi” ima i vrline i mane, on dođe lepo kući, skine ljušturu, ogrne civilni, kućni ogrtač, pa počne da piše pesme, dok mu pritoka žubori.
Tajna uspeha ovog čoveka, i kao ministra i kao pesnika, u tome je što ne meša posao sa osećanjima. Pa kaže:
,,... Često mi se dešava da dođem kući umoran, legnem da spavam i da od utiska tog dana ne mogu oka da sklopim. Tada pišem. Tako je nastala pesma ,Molitva pre žetve’. Bilo je to početkom juna 2007, kada sam postao ministar poljoprivrede i kada sam vodio razgovore sa raznim poljoprivrednim udruženjima iz cele Srbije. Na pitanje šta im je u tom trenutku neophodno, svi oni ma odakle dolazili rekli su, ’sada nam samo treba kiša’. Kada tako nešto čujete šta možete da radite... Ta pesma je izraz nemoći kada nijedna uredba, nijedno kabinetsko saopštenje ne može da donese rezultat (...). To pokazuje da sam čovek sa emocijama.”
Ovde nam se Milosavljević razotkriva i kao ministar i kao čovek, odnosno pesnik. Ministarsku delatnost vidi kao tvoraštvo uredaba i saopštenja, koje, priznaje, nisu svemoćne. Kao ni on što nije, iako mu se, eto, jadaju (i to ne ljudi, već – udruženja) i za kišu, kao da je, bože mi oprosti, od tolikog značaja. On se okreće molitvama, poput dodola, osećanjima, a ne izgradnji sistema za navodnjavanje kako se, na primer, radilo pre više hiljada godina u Mesopotamiji, u nedemokratskom sistemu.
Jer je „čovek sa emocijama”. Kao takav, možda će, kaže, napisati neku pesmu, ili više njih, o Zoranu Đinđiću. „Međutim, smatram da je prekratka istorijska distanca od trenutka njegovog ubistva. Objaviću to kao zbirku...”, veli.
Milosavljević ne hita. Oprezan je, a ne kao oni koji su o Titu pevali još za njegova života.
Ili, zamislite, strada vam neko drag, poeta ste, osećajni, iz vas prosto vrcaju stihovi, ali – vi to ne beležite. Čekate distancu. Da vidimo da li će osećanja potvrditi vreme. Jer, osećanja su, setite se, u društvu sa greškama.
A bogati biraju društvo bogatih. Siromašni u njihov svet mogu priviriti samo kroz tabloide. „Pravda” nas obaveštava o „Svadbi veka!” (naslov). U podnaslovu objašnjava: „Vladimir Kraljević, vlasnik licence ,Mis junivers’ ekskluzivno za naš list prenosi svoje utiske sa glamuroznog venčanja Ivane Tramp i Rozana Rubikondija”. Iz teksta se ne može saznati ko su srećni mladenci. Za Ivanu piše da je bivša supruga Donalda Trampa, ali ne piše ko je pa taj. Za mladoženju piše (sama vam reč kaže) da je od nje mlađi 24 godine. Ali ne i šta radi kad je tako bogat. Da li je nuklearni fizičar, hirurg koji operiše srce, nobelovac, astronaut, teniser? Samo piše pošto je šta. I da je „sve bilo u 18-karatnom zlatu”, (Ni reči o ljubavi, dobroti, pameti...) „Sala u kojoj su se venčali košta 30 miliona dolara”. Pa naravno kad su kupovali salu. Ne znam što je nisu zakupili? Cveće je koštalo sto hiljada dolara. „Kažu da su to bili najskuplji cvetni aranžmani u poslednjih 30 godina”. Svadbovalo se na Palm Biču na Floridi, gde ih je čuvalo 300 naoružanih ljudi. Iz Srbije, piše, na svadbi nikog nije bilo, a iz Hrvatske samo pomenuti Kraljević. Ostaje nejasno da li se smatra obaveznim da na svakoj takvoj svadbi treba da se pojavi neko iz Srbije? Pa imamo mi preča posla.
„Gazeta” donosi naslov „Uspeh na svakom koraku!”i čoveka u gaćama na slici. Jedan od dva krupna podnaslova glasi: „Ponosan sam što u ovim godinama mogu da radim reviju donjeg veša”. Čovek se zove Boško Jakovljević. On je i TV voditelj. Ostalo je nerazjašnjeno kakve veze imaju godine sa nošenjem gaća? Ja znam i mnogo starije ljude koji ih nose, ali o svom ponosu zbog toga ne obaveštavaju javnost.
Slobodan Stojićević
[objavljeno: 23/04/2008]
.jpg)
