Izvor: Kurir, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MIMIJA, LEGENDO!
Prijatelji i rodbina Mirka Đuričića iz Kupinova ispričali najinteresantnije delove iz njegovog života
Reporter Kurira obreo se u Kupinovu, koji je postao centar medijske radoznalosti zbog sina i oca iz „Velikog Brata“ Mikija i Mirka Đuričića. Za prvog, kao medijsku zvezdu, već duže od godine dana zna cela Srbija, a za Mirka, zvanog Mimija, to isto važi u Sremu već skoro pola veka - vele nam prvi koje sretosmo.
Kad nisu u „Velikom Bratu“ i u kući na >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << spavanju, onda im život najčešće prolazi u lokalnom kafe-baru „M“, saznajemo od istih prolaznika. Miki se tu „kokakoliše“ i očijuka sa devojkama, a Mimija rakija i karta, pričaju nam lokalni meštani. Gazda Saša Ostojić, vlasnik kafića „M“, prvi nam se otvara i kaže:
- Sva je prilika da će nama Mimija brzo natrag. Prvo, neće on zbog Mikija, kad ga već nije dočekao sa „dobro došao, matori“ i slično. Drugo, on bez rakije i nije isti čovek. Vodu nije pio više od trideset godina, i šta sad, da pravi ludilo uz „fantu“ i sok od dunje?! Pa, to vam je ozbiljan hendikep, - priča nam on u dahu.
Uz te reči, na vrata ulazi Ćefa Kocoš, Mimijin pajtos za kartanje, koji nam se požalio:
- Evo, stalno fali jedan za kartanje, pa to više nema smisla. Ma, i mene je iznenadio što ode tamo, pa sad mi ovde da se patimo sa četvrtim za tablić. Zamislite, zatočili ga tamo bez kapi „dopinga“, i sad ga ne možeš prepoznati. Sve bi on njih u čvor vezao, da se igra po pravilima, uz rakiju i pivo! - elaborira Ćefa.
Pričaju da je Mimija slabo i gledao „Velikog Brata“, a i kad bi gledao, samo bi kratko prokomentarisao: „Onaj moj buzga opet nešto brlja“. Ali, pripovedaju da od Mimije boljeg traktoristu za vuču drva ovaj deo Srema još nije upoznao. On i njegov večiti „ferguson“, pa to je već putujuća legenda, zaključuju njegovi pajtosi.[ antrfile ]
MIMIJA NOSIO ZVONO OKO VRATA
Đorđe Radošević zvani Ciga, Mirkov drugar još iz najranijeg detinjstva, otkriva nam detalje iz njegovog najranijeg detinjstva:
- Znate, Mimija kao mali nije pričao skoro do svoje pete godine. Pa ovde, po običaju, kad se takvo dete zadesi, daju mu iz klepetuše, one što visi kravi oko vrata, vodu da pije, da bi progovorilo. E, kad je Mimija negde u petoj progovorio, auuuu... Ne možeš ti njega više nikad nadgovoriti. Sve računa, da nadoknadi?! Završio vanredno i tri razreda za četiri dana, da stekne diplomu. Ono jeste, bio najbolji traktorista tu u „Šumariji“. On je šampion, jači od Mikija. Pa, Miki tek treba da prođe Mimijine škole, šta je vama?!
Noć klizi u Kupinovu, što ovde kažu, ko sanke uoči Božića. Priči nikad kraja, a nije sve za nežne uši čitaoca. A, biće i prilike u Kupinovu, evo, tek počelo da zakuvava.
UNUK MARKO: DAJTE DEDI „CUCLU“!
Tu kod kafića „M“ ima i butik, u kojem radi Mimijina ćerka i Mikijeva rođena sestra Maja, sad se preziva Lakatoš. Baš krenula kući, a sačekao je sin Marko. Jezičav na dedu i ujku, on prvi pripoveda:
- Ma, deda Mimija pobeđuje, ali samo malo rakije da mu daju. On bez „cucle“ nije pravi. To sam ja pričao i sa baka Mirom. I, da znate da je baka Mira odobrila da on tamo ide i da sam joj i ja pomogao da donese odluku. Moj deda je šampion! Ko će pobediti? Ma, to je nerešeno u startu. Oni su isti !
